SAMANTA PAUER: AMERIKANCI NE SMEJU DA SE UMORE OD RATOVA

Neki od najbližih Obaminih savetnika veruju da su bombe rešenje za sve i da...

Neki od najbližih Obaminih savetnika veruju da su bombe rešenje za sve i da američki građani i dalje moraju da podržavaju neuspešne vojne intervencije

Perjanica „humanitarnog intervencionizma” Samanta Pauer upozorila je nedavno Amerikance da je vrlo loše što se oni „umaraju” od vojnih avantura svoje zemlje koje navodno treba da donesu mir i blagostanje svetu.

Kako je Pauerova ne samo američka ambasadorka u UN, već i vrlo bliska saradnica Baraka Obame koja na njega ima ogroman uticaj, mediji su ovoj njenoj izjavi, datoj u kontekstu svrgavanja Bašara el Asada u Siriji i godišnjice protesta na Majdanu, dali ogroman značaj. Ocenom da su Amerikancima dojadili ratovi koje njihova zemlja vodi zarad humanitarnih razloga, Pauerova je uspela da ujedini liberale i pacifiste, sa jedne, i konzervativne izolacioniste, sa druge strane. I jedni i drugi smatraju da je ambasadorka u suštini poručila da treba nastaviti sa bombardovanjima ili invazijama bez obzira na to koliko su se ove spoljnopolitičke odluke već pokazale katastrofalnima.

Šta je njena poruka? Da treba svrgnuti režim u Damasku. Na pitanje zašto bi iko u Siriji prepisivao scenario koji se pokazao tragičnim u Libiji, odgovorila je: „Mislim da mnogi ljudi kažu: ’Oh, vidite šta je prouzrokovala ova intervencija’, ali moramo da vodimo računa da naglo ne izvlačimo zaključke.”

Posle zapadnoevropskog i američkog ulaska u rat u Libiji 2011, Muamer el Gadafi je svrgnut s vlasti, a zemlja se de fakto raspala na oblasti pod upravom međusobno zavađenih plemena. Nema centralne vlasti. Nema bezbednosti. Veruje se da je Pauerova imala presudan uticaj na Obamu da tada bombarduje Libiju i završi sa represivnim režimom Gadafija. Međutim, ona nije promenila stavove posle neuspele postgadafijevske države, pa je jedan od najvatrenijih zagovornika ulaska u Siriju.

SAD su već uključene u trogodišnji građanski rat u ovoj zemlji u kojoj se različite pobunjeničke snage, uključujući Al Kaidu, Front Nusra i Islamsku državu Iraka i Levanta (Idil), bore protiv snaga vernih Asadu. Kako je Idil u međuvremenu postao noćna mora ne samo Damaska već i Iraka, gde je zauzeo velike delove teritorije, Obama je letos naredio bombardovanje položaja Idila u obe zemlje.

Šef Bele kuće je tada ubeđivao Rusiju i Iran, saveznike režima u Damasku, da cilj američke akcije nije svrgavanje sirijskog predsednika već samo iskorenjivanje sunitskih džihadista koji koriste bazu u Siriji da slome poredak u Bagdadu. Ipak, mnogobrojni američki jastrebovi koji se zalažu za upotrebu američke vojne sile zarad sticanja geopolitičke prednosti ili pokazivanja „malim diktatorima” gde im je mesto tražili su od Obame da ofanzivu usmeri ka Damasku. Sa druge strane, i liberalni intervencionisti poput Samante Pauer traže da američka vojska pomogne svrgavanju Asada iz humanitarnih razloga jer u Asadu vide nekog ko ubija sopstveni narod.

Konkretno, ambasadorka u UN traži od Pentagona da pomogne „umerenoj opoziciji” koja će ukloniti autokratu iz Damaska. Šef Bele kuće zaista jeste pre nekoliko meseci dobio odobrenje Kongresa da naoružava i obučava „sirijske umerenjake” iako mnogi stručnjaci upozoravaju da su to do zuba naoružane i fanatizovane grupe koje bi, kada bi se domogle vlasti, napravile darmar i to ne samo u odnosima sa Izraelom ili Irakom, o kojima SAD moraju da vode računa.

Bez obzira na ova upozorenja, CIA je još i ranije počela da sa blagoslovom predsednika trenira i oprema ove sirijske grupe.

Novinarka i izdavač levičarskog magazina „Nejšen” Katrina Vendehuvel piše da su posledice ovakve spoljne politike uglavnom loše bez obzira na to da li se SAD samo politički mešaju u konflikt ili šalju i trupe. U tekstu u „Vašington postu” Vendehuvelova direktno protivreči Pauerovoj rečima da američka javnost ne da nije umorna od intervencionizma već još nije ni počela da razmišlja o tragedijama u Iraku, Libiji, Ukrajini…

„SAD treba trezveno da razmisle o tome koliko koštaju njihove navodno dobre namere koje su operisane od stvarnosti”, piše Katrina Vendehuvel.

Budući da je Pauerova zagovarala svakojako američko angažovanje i u kontekstu priče o Ukrajini, Vendehuvelova podseća čitaoce da su posledice stranog mešanja u ovoj zemlji opominjujuće. Demonstranti na Majdanu su početkom godine svrgli proruskog i demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča i izabrali proevropsku vlast. Ipak, zemlja je pred bankrotom. Rusi su im anektirali Krim. Na istoku zemlje besni građanski rat između vojske i proruskih pobunjenika. Osim toga, popularnost predsednika Vladimira Putina u Rusiji je samo porasla, a to nikako nije u interesu SAD.

Konačno, ambasadorku, bivšu novinarku koja se proslavila kao izveštač iz rata u BiH kada je zahtevala bombardovanje srpskih položaja, kritikuju ne samo liberali kojima ona smatra da pripada, već i njeni politički protivnici, konzervativci. Konzervativni novinar i komentator Danijel Lerison lucidno je preveo šta je Pauerova želela da kaže o navodnom umoru Amerikanaca od ratova: „Nemojte previše misliti o strašnim posledicama lakomislene politike koju podržavam jer će mi to otežati da vam prodam sledeću (intervenciju).”

Autor J. Stevanović

Izvor Politika 08. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u