SLOBODA JE SRPSKO STANOVIŠTE

DANILO N. BASTA Odrekavši se srpskog stanovišta, (kvazi)elita je olako i neodgovorno dovela do...

DANILO N. BASTA

Odrekavši se srpskog stanovišta, (kvazi)elita je olako i neodgovorno dovela do toga da srpski narod bude „politički nomad“

U samoj potrebi da se govori o srpskom stanovištu kao političkom stavu ili političkom putokazu, da se ono razlaže na svoje suštinske sastavne elemente, a pogotovo u neophodnosti da se ono uzima u odbranu od onih koji ga dovode u pitanje, osporavaju i odbacuju, ima nečega duboko paradoksalnog, pa i uvredljivog za zdravu ljudsku pamet. Jer šta može biti prirodnije i normalnije, šta poželjnije i svrsishodnije nego da se u Srbiji – njenoj državi, njenoj spoljnoj i unutrašnjoj politici, njenoj privredi, kulturi, prosveti, obrazovanju, zdravstvu, vojsci itd. – polazi od srpskog stanovišta i da se vodi računa o srpskim interesima?! Trebalo bi da se to podrazumeva sámo po sebi kao nešto jasno i očigledno, kao nešto što je izvan bilo kakve sumnje. Ako drugi deluju saobrazno svom nacionalnom stanovištu i brinu o svojim interesima, zar to treba da bude problematično samo kada smo mi u pitanju, da bude uskraćeno isključivo nama, zar je to podozrivo i neprihvatljivo jedino kada je posredi srpsko stanovište?

UZROCI

Gde treba tražiti uzroke potiskivanju i poricanju srpskog stanovišta? Šta to dovodi do njegovog obesmišljavanja, ozloglašavanja, pa čak i izvrgavanja ruglu?

Dve su bolesti od kojih se Srbija još nije sasvim izlečila. To su ideja jugoslovenstva i komunistička ideologija. Iako su starije od njega, njihov zajednički imenitelj, zbog strašnog i pogubnog pečata koji im je utisnuo, jeste titoizam. Istorijski propale, obe te pošasti nisu kod nas iskorenjene. Uprkos tome što su doneli neizmernu nesreću srpskom narodu, što su plaćeni ogromnim brojem nasilno oduzetih nedužnih života njegovih pripadnika, jugoslovenstvo i komunizam imaju i dalje među Srbima ne baš zanemarljiv broj žilavih pristalica i naivno-iskrenih pobornika, trujući svest i onemogućujući trezvenu orijentaciju.

Oni su velika prepreka srpskom stanovištu i njegovom uspostavljanju kao merodavnog načela po kojem se postupa u javnom delovanju, političko-državnom iznad svega. Velika, ali ne i jedina. Prepreku odgovornom prihvatanju i odlučnom učvršćenju srpskog stanovišta predstavlja, dabogme, i naša lako kvarljiva (kvazi)elita, prečesto spremna da, kako glasi jedna stara izreka, „proda veru za večeru“, tj. da pogazi interese sopstvenog naroda i lukrativno se stavi u službu ne baš prijateljski nastrojenih tuđina. Odrekavši se srpskog stanovišta, pogazivši ga, ta elita, i u prošlosti i u sadašnjosti, olako je i krajnje neodgovorno dovela do toga da srpski narod bude „politički nomad“, prinuđen da luta od nemila do nedraga.

kasrpskomstanovistu

OTREŽNjUJUĆA RAZMATRANjA

Nesumnjiva je i velika zasluga profesora Mila Lompara što je pre neku godinu, idući tragom Miloša Crnjanskog (koji je, da se i to uzgred kaže, značajan politički autor) u našem javnom prostoru obnovio govor o srpskom stanovištu, a time i sámo ovo stanovište. Učinio je to, razume se, u sklopu svojih dragocenih i otrežnjujućih razmatranja o duhu samoporicanja i oblicima tuđih interesa koji se – često otvoreno, ali katkad prikriveno – zadovoljavaju o našem trošku i baš pomoću ovdašnjih institucija. Tada gotovo usamljen u svojoj težnji da udahne život srpskom stanovištu, u nekim krugovima zbog toga napadan i prokažen, prof. Lompar, koji je srpsko stanovište verodostojno obrazložio kao nenasilno i otvoreno, kao slobodarsko i ni u kojem slučaju skučeno, u sebe zatvoreno i izolacionističko, može danas s razlogom biti zadovoljan što je njegovo zalaganje za preporod i primenu srpskog stanovišta naišlo na odaziv, stalo da daje plodove, što se proširio krug onih koji su to stanovište prigrlili i usvojili kao čvrstu tačku oslonca i pouzdanu smernicu.

Upravo su ljudi takvog duha i usmerenja, takvog kova i uverenja, prihvativši to stanovište i poistovetivši se s njim, uzeli reč u ovoj knjizi, u ovom zborniku zanimljivih, raznovrsnih, promišljenih i argumentovanih priloga. Svojim naslovom, dobro odabranim i tačnim, zbornik nas diskretno opominje da je srpsko stanovište, na našu žalost i našu nesreću, daleko od toga da bude središnja i neupitna ideja-vodilja koja upravlja svim ključnim javnim poslovima u našoj zemlji. U najbolju ruku, tek se lagano krećemo ka tom spasonosnom stanovištu, ne odmakavši daleko na putu ka njemu.

Sasvim je izvesno da bez sopstvenog stanovišta i njegovog doslednog poštovanja Srbija ni u čemu neće biti kadra da učini i najmanji korak u pravcu izlaska iz sadašnjeg teškog i nepodnošljivog stanja porobljene kolonije. Ta kolonija je u ekonomiji izložena beskrupuloznom pustošenju od strane lihvarski nastrojenog finansijskog kapitala, stranog i domaćeg, čijim se interesima izlazi u susret po cenu surovog ugnjetavanja najamnog radništva, čija nadnica, najčešće, ne doseže ni do obezbeđivanja egzistencijalnog minimuma. U politici pak izložena je ucenama, poniženjima, pretnjama, pritiscima, sve novim i novim uslovljavanjima, lažnim obećanjima, da se o otimanju Kosova i Metohije – duše i istorijsko-identitetskog temelja Srbije, srpskog naroda, njegove kulture, vere i duhovnosti – i ne govori.

RAZORNI PROCESI

Na šta god da se pomisli u našoj zemlji, kuda god da se baci pogled, videće se da nema skoro ničega, nijedne nacionalne institucije i nijedne društvene ili životne oblasti što nije zahvaćeno opasnim procesima rastakanja. Ti razorni procesi, ta svojevrsna nihilistička pošast, najbolja su potvrda do čega neminovno dolazi tamo gde se ne zastupa srpsko stanovište ili se ono, štaviše, svesno baca pod noge.

Svi prilozi u ovom zborniku deluju kao skladna celina, zbog toga što su proistekli iz sinergijskog dejstva zajedničke ideje i zajedničkog nastrojenja – ideje i nastrojenja koje predstavlja srpsko stanovište. Svi imaju znatan prosvetiteljski potencijal i svi zaslužuju punu pažnju. Pisani znalački, jasno i razgovetno, tekstovi u koricama ove vredne knjige pristupačni su najširem krugu čitalaca. Oni su kadri da zadovolje ljubopitstvo svih onih koji požele da doznaju šta je, u stvari, srpsko stanovište, kakvi su mu smisao i svrha, ali i onih koji osete snažnu potrebu ne samo da se iz prve ruke i od stručno potvrđenih, uveliko afirmisanih autora upoznaju s krupnim problemima, teškoćama i opasnostima s kojima se suočava današnja Srbija nego i da, što je podjednako važno, saznaju valjane, promišljene i razložne preporuke kako da se s njima iziđe nakraj. Primera radi, takvi predlozi, razrađeni i verodostojni, u ovom zborniku dâti su za ekonomski oporavak i razvojnu politiku Srbije (Jovan B. Dušanić i Bojan S. Dimitrijević) za racionalno i efikasno preuređenje političkog sistema (Miloš Jovanović) za preporod srpske vojske (Miloš Jovanović i Željko Budimir) za medije i informativni sistem (Slobodan Reljić).

srpskostanoviste

O „SLOBODI ZLATNOJ“

Dakle, ovo je zbornik u kojem je srpsko stanovište neposredno na delu, u kojem ono pokazuje svoju plodotvornost. A to samo znači da njegovi autori zastupaju srpsko stanovište kao konkretno rukovodno načelo mišljenja i delanja na dobrobit naše zemlje, a ne kao apstraktni stav izvan nasušnih životnih potreba srpskog naroda i svih građana Srbije u preteškim i opasnostima bremenitim današnjim okolnostima. Srpsko stanovište jeste aktivni stav brige za Srbiju, njenu sadašnjost zarad njene budućnosti. Ono je načelo našeg istorijskog opstanka, brana od gubljenja u maglama „postnacionalne konstelacije“. Pored ostalog, srpsko stanovište je moćno oružje kojim se možemo odbraniti od bestidnog zahteva staro-novih zavojevača da kao narod moramo promeniti svoju svest. (Kao da smo mi, a ne baš oni, izazvali dva svetska rata!)

A, ako je današnja Srbija, kao što je nagovešteno, porobljena kolonija u kojoj podivljali neoliberalni kapitalizam (za sada) bez otpora slavi svoj trijumf nad većinom opljačkanog, pauperizovanog, poniženog, uvređenog i obespravljenog naroda, ako je našoj otadžbini namaknut jaram potpune zavisnosti od spoljašnjih (zapadnih) činilaca, koji je pomno nadziru i zlokobno obuzdavaju, ne dopuštajući joj ni najmanju mogućnost samopotvrđivanja, onda je sveopšte oslobođenje ono u čemu se danas, kao u žiži, sažima srpsko stanovište. Zato se može jezgrovito reći: Sloboda je srpsko stanovište! Sloboda naroda, države, svakog čoveka ponaosob na srpskom tlu. Slobodan život slobodnog čoveka u slobodnoj Srbiji, suverenoj, snažnoj, privredno preporođenoj i dobro uređenoj nacionalnoj državi – to je najviši smisao srpskog stanovišta danas i ovde. U isti mah, to je i vrhovni zadatak pred kojim se nalaze sadašnji naraštaji srpskog naroda.

Stara naša reč o „slobodi zlatnoj“ nije ni danas izgubila ništa od svoga sjaja.

Izlaganje na predstavljanju Zbornika radova Ka srpskom stanovištu 3. decembra 2014. godine u KNU u Beogradu

Pečat

Kultura
Pratite nas na YouTube-u