Jasno je da Srbija može da bude i zemlja koja dobija gas, i zemlja-tranziter. Na takav način da se nadoknadi deo potencijalnih gubitaka od nerealizacije Južnog toka
Evropska unija minirala je „Južni tok“ na štetu interesa ne samo Rusije, ne samo Srbije, nego i na štetu svojih vlastitih interesa, svoje energetske bezbednosti, konkurentnosti u modernom svetu. Šteta, osim one za „Gasprom“, nanesena je zemljama-potrošačima i zemljama-tranziterima, Bugarskoj.
Drugo, problem snabdevanja gasom južne Evrope ostaje otvoren. Potrebno je da se u najskorije vreme principijelno opredeli vezano za puteve njenog rešenja. Stvar je u tome da krajem 2017. godine isteče rok važenja ugovora o tranzitu gasa preko Ukrajine.
„Gasprom“ je već uložio ogromne investicije u izgradnju gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara iz zapadnog Sibira do Crnog mora. Uskoro će početi izgradnja morske deonice u pravcu Turske i dalje do tursko-grčke granice. O putevima i modalitetima daljeg kretanja gasa potrebno je razmišljati i potrebno je dogovarati se već sada. Ovog gasa će biti dovoljno i za Tursku i za južnu Evropu.
Ne bismo želeli da propadnu napori i Rusije i zemalja-učesnica „Južnog toka“, posebno Srbije. Jasno je da Srbija može da bude i zemlja koja dobija gas, i zemlja-tranziter. Na takav način da se nadoknadi deo potencijalnih gubitaka od nerealizacije „Južnog toka“.
Ključ je, sa moje tačke gledišta, u tome da učesnici pristupe ovom projektu kao „svom“, a ne kao „tuđem“. Moskva nikome neće ništa nametati, ali je otvorena za saradnju.
Rusija se odnosi prema Srbiji sa velikim poštovanjem, ceni naše odnose. Van svake sumnje, putem miniranja „Južnog toka“ napravljen je pokušaj da se nanese udarac odnosima Rusije sa regijom. Ali život se nastavlja. U odnosima sa Beogradom ćemo zauzimati maksimalno konstruktivan stav i uz to ne samo u sferi gasa, ne samo u sferi energetike ali i prema drugim najvažnijim smerovima saradnje od uzajamnog interesa. Uzgred rečeno, naša robna razmena raste. Ove godine će se povećati za 25-30%.
Rusija je spremna za veoma povoljne uslove izmirivanja dugova za gas. Neće biti problema sa zadovoljavanjem svih aktuelnih potreba Srbije u ruskom gasu. Ruska strana je bila, jeste i biće pouzdan partner koji uvek izlazi u susret.
Nisam upoznat sa pregovorima o konvertiranju dugovanja u kupovinu ovih ili onih srpskih kompanija. Radi se najverovatnije o tome da će ruska strana podržavati njih u okviru njenih mogućnosti, na primer o tolingu. Pitanje se razmatra u pozitivnom smislu, Rusija će ovde uraditi sve, što je u njenoj snazi i mogućnosti.
Oni koji su pokušavali prvo da ocrne a onda i da „sahrane“ „Južni tok“, sada pokušavaju da to isto urade sa Centrom za delovanje u vanrednim situacijama u Nišu (RSHC). Realno, to neće naneti toliko štete Rusiji koliko samoj Srbiji i zemljama regiona.
Dokument koji se nudi za potpisivanje (Sporazum o olakšicama, privilegijama i imunitetima osoblja, pri. red.) samo je dodatak potpisanim ranije ugovorima. On se tiče uslova boravka saradnika RSHC. Ne radi se o diplomatskom statusu ili o diplomatskim pasošima za saradnike Centra. Sporazum uključuje standardne tačke za međunarodne ugovore takve vrste. Drugi deo je oslobađanje Centra od carine i poreza kao humanitarne nekomercijalne organizacije. Interesantno je da iako je humanitarna organizacija, Centar plaća sada još i značajne poreze. Samo u ovoj godini – više od 100.000 dolara.
Saradnici Centra (a to nisu samo Rusi) više puta su učestvovali u različitim humanitarnim operacijama, u gašenju požara – kako na teritoriji Srbije tako i na teritoriji drugih država (BiH, Grčka, Slovenija). Neodređenost po pitanju statusa ne daje Centru mogućnost za normalan rad.
Rusija je za period od 2008. do 2015. godine izdvojila 58,6 miliona dolara za programe raščišćavanja od eksplozivnih naprava na teritoriji Srbije, a za osnivanje i funkcionisanje Centra za period 2013-2017. godine – još 43,4 miliona dolara. Sveukupni doprinos Rusije za period 2008-2017. godine će izneti 102 miliona dolara. To su takođe vatrogasna vozila, robotokompleksi za deminiranje (uzgred rečeno, jedan kompleks košta više od pet miliona evra, Centar je već dopremio dva – svaki od po dva robota – jedan je razmešten u Nišu, a drugi u Beogradu), mobilni generatori i drugo. Predviđen je širok program obuke spasilaca kako iz Srbije tako i iz zemalja regiona, učešće Centra u likvidaciji požara i drugih elementarnih nepogoda.
Generalno pitanje Centra jeste pitanje zainteresovanosti samih Srba za pomoć takve vrste.
Izvor Večernje novosti 12. decembar 2014.
