VITALIJ TRETJAKOV PUTIN DA PREKINE SA DVOSTRUKOM LOJALNOSTI VLADAJUĆE KLASE

Vlastoljubiva vladajuća klasa, ogrezla u samo njoj unosnom permanentnom reformisanju, nije promenila svoju psihologiju...

Vlastoljubiva vladajuća klasa, ogrezla u samo njoj unosnom permanentnom reformisanju, nije promenila svoju psihologiju

Ankete ne lažu. Putin ima najviši rejting (obično se navodi cifra 85%), odnosno, ogromna podrška stanovništva.

Nije sve tako jednostavno i nije sve tako ružičasto sa tim rejtingom. Prvo, ta podrška je povezana sa spoljnopolitičkim delovanjem Putina, pre svega, naravno, sa sjajnom operacijom pripajanja Krima Rusiji,bez krvoprolića. Međutim, ne može se svake godine pripojiti po jedan Krim i nastaviće se duboka i ne kratkotrajna kriza u odnosima sa Zapadom.

Drugo, to je lični rejting Putina. Ništa slično se ne zapaža kod svih drugih institucija vlasti u zemlji.

Treće, bilo ko da kaže i šta god da kaže, materijalni položaj znatnog dela stanovništva već se pogoršao i nastavlja da se pogoršava. Prvenstveno zbog naglog pada stabilnosti rublje i shodno tome povećanja cena. Prema računovodstvu i statistici možda je inflacija kod nas 8 ili 9 procenata. Realno, poslednjih meseci iznosi – najmanje 30-35 procenata.

Četvrto, rejting nije kosmička raketa. On ne može da leti u beskonačnost. Čak 100% ne može da postigne, preciznije, ne može biti više od 90 procenata. Prema tome, rejting će se smanjiti ranije ili kasnije (a sa sadašnjom ekonomskom situacijom pre ranije, nego kasnije).

Glavni uzrok tog smanjenja (još je i dobro, ako ne pada) postaće upravo ekonomska situacija.

Sada je uobičajeno da se preterano hvali ekonomski deo Putinovog govora od 4. decembra. Međutim, veoma rasprostranjene ocene tog dela govora, koje nisu javne, krajnje su skeptične, pri tom i desničarske i levičarske.

Na primer, objavljena je „potpuna amnestija kapitala koji se vraća u Rusiju”. Prema mojim opservacijama, malo ko veruje ne toliko u „potpunu amnestiju”, (premda ne naročito ni u nju), koliko u to da će se kapital vratiti. Makar Kremlj proglasio ne samo punu nego „najpotpuniju” amnestiju.

Verovanje u „nevidljivu ruku tržišta” koja će sve  urediti za dobro svih, kod nas je ostalo samo u šali. Svi već odavno znaju da „nevidljiva ruka tržišta” prvo sve pokrade i sve iznese izvan granice, a onda… Svejedno  je šta će ona posle toga raditi.

Naravno, kod nas je isparilo verovanje u „nevidljivu ruku tržišta”, ali je ostao ekonomski  determinizam u svesti naših vlasti. Međutim, psihologija je jača od ekonomskih teorija, tim pre, od njihovih rahitičnih  izdanaka koji se danas zovu „mapa puta”.

Ako se u ekonomske teorije razumeju samo ekonomisti, onda se u psihologiju razumeju – svi koji imaju pristojno životno i političko iskustvo.

Moje iskustvo mi sugeriše da se nikakav koliko-toliko bitan kapital neće vratiti u Rusiju. Razlog je banalan. Oni koji ga poseduju ne veruju ni u samu Rusiju, ni njenoj vlasti.  I plaše se naroda Rusije. Pretpostavljam da mnogi od njih uz to strahuju i od Putina.

Glavni problem današnje Rusije (prema tome i Putina) – jeste problem dvostruke lojalnosti vladajuće (vlastoljubivo-vladajuće) klase.

Vladajućem delu te klase Rusija je potrebna kao mesto stvaranja kapitala, a Zapad – kao mesto za njegovo čuvanje i trošenje. Možemo ih nazvati kosmopolitama. Možemo uzeti malo teži atribut – značajan deo tih ljudi sigurno su kompradori, čak i kolaboracionisti. Međutim, stvar je u tome što im se ne može zasmetati da izvoze kapital iz Rusije, a nerealno je primorati ih da ga vrate.

Njima nisu potrebni čak ni Krim ni Soči kao mesto za odmor i trošenje novca – oni su odavno orijentisani na druga mesta pored ostalog uz pomoć naše televizije.

Ja bih čak rekao da pametnom i efikasnom ekonomskom politikom pre možemo da privučemo inostrane milijarde u Rusiju, nego što ćemo domamiti milijarde naših bogataša već iznete van naših granica.

Vlastoljubivi deo naše vladajuće klase ima drugačiju dvostruku lojalnost (mada je i prvom takođe inficirana): na svojim radnim mestima oni prvo služe sebi, a zatim (i to, ako to ne protivreči njenim interesima i za to ostane vremena) državi u kojoj je dobila svoje funkcije. Naravno, ima izuzetaka, ali oni ne određuju život naše ekonomije.

Život naše ekonomije određuje upravo ta vlastoljubivo-vladajuća klasa, njena dvostruka lojalnost koju sam opisao, a takođe prema propisima o profitu i najveći biznis – biznis na reformama.

Izmišljanje i sprovođenje reformi zahteva samo paket papira, promenu natpisa i rotaciju kadrova. Zato su u budžetu predviđeni: visoke funkcije, ogromni budžetski tokovi, imovina, nekretnine, svuda svoji ljudi dokle dosegne ruka reformatora. I nema nikakve odgovornosti, čak ni za negativni rezultat reformi.

Psihologija se ne može zabraniti ukazom niti naredbom preraditi. Ni Opštenarodnim frontom se ne može zaplašiti. Treba menjati ili samu vlastoljubivo-vladajuću klasu, ili ekonomsku politiku, ili i jedno i drugo.

Čini mi se da je Vladimir Putin čekao da će se od sprovođenih reformi na svim frontovima svakog časa ispoljiti obećani efekat sinergije. A da će zatim posle 5-7 procenata godišnjeg rasta BDP jednom biti mogući i 10-15, pa i 20 procenata. Umesto toga smo dobili nulti porast i – da li stagnaciju, da li stagflaciju. Izgleda i nikakvu inovativnu ekonomiju, što znači najmanje bankrot prethodnog ekonomskog kursa beskonačnog reformisanja svega i svačega.

U 2016. održaće se izbori za Državnu Dumu. To znači da već pred kraj 2015. čitava politička misao vlasti neće biti skoncentrisana na ekonomiju, već na pridobijanje birača. Čime? Plodovima reformi stambeno-komunalnih usluga, zdravstvene zaštite, obrazovanja i nauke? A zar su oni zlatni?

Putin ima podršku većine stanovništva. Međutim, vlastoljubivo-vladajuća klasa, ogrezla u samo njoj unosnom permanentnom reformisanju, nije promenila svoju psihologiju. Naravno, ne može ni da promeni – takva se rodila, takva će i umreti.

Pitanje je samo: da li će umreti sedeći na našem vratu ili negde u mediteranskim vilama sa kojima se svakako neće rastati.

Međutim, ako joj se već vile ne mogu oteti, onda vlast – može. I mora. Jer, toliko vila narod Rusije neće izdržati. Niti otrpiti.

Autor je glavni urednik časopisa „Politička klasa”

Prevela Ksenija Trajković

Izvor Fakti, 3. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u