USTAVNI SUD OPRAO RUKE OD BRISELSKOG SPORAZUMA, RAŠKOVIĆ IVIĆ PREPOZNAJE PRSTE VLASTI

Četvoro sudija je izdvojilo mišljenje, što govori o tome da i u Ustavnom sudu...

Četvoro sudija je izdvojilo mišljenje, što govori o tome da i u Ustavnom sudu postoje ljudi koji shvataju da je značenje ove odluke političko i da je duboko razočaravajuće

Ustavni sud Srbije odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma jer je većinom glasova ocenio da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju, saznaje „Politika”.

Odluka je doneta 10. decembra, na 35. sednici Ustavnog suda. Ovoj odluci prethodilo je više pripremnih ročišta a glavna rasprava trajala je ceo dan.

Kako saznajemo, sud je na 40 stranica obrazložio odluku o odbacivanju predloga za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, ali obrazloženje još nije objavio na svom zvaničnom sajtu.

Podnosilac predloga za ocenu ustavnosti bila je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Podsetimo, ministar pravde Nikola Selaković izjavio je sredinom ove godine da Ustavni sud Srbije treba da se proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine jer je reč o političkom aktu.

„Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike”, rekao je Selaković u javnoj raspravi o predlogu za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine.

Autor Aleksandra Petrović

Izvor Politika, 15. 12. 2014.

 

SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ: STRANKA NA VLASTI UTICALA NA ODLUKU USTAVNOG SUDA

Ustavni sud Srbije odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma. Vlastima se ovaj sporazum čini maksimumom koji je mogao da se postigne u aktualnim političkim uslovima. Partiotska opozicija karakterisala ga je kao izdaju.

U svakom slučaju, na višemesečnu epopeju stavljena je tačka. Nema više kome da se obraćamo – izjavila je u intervjuu za Sputnjik Srbija Sanda Rašković-Ivić, predsednik Demokratske stranke Srbije, koja je svojevremeno pokrenula inicijativu ocene dokumenta u Ustavnom sudu.

Gospođo Rašković Ivić, da li je partija vlasti uticala na odluku suda?

— Sigurna sam da je na ovu odluku Ustavnog suda uticala stranka na vlasti, zato što smo bili svedoci zahtevima predsednika Tomislava Nikolića da Ustavni sud, kako je on rekao, zastane sa ocenom ustavnosti, isto tako je to tražio i ministar pravde Nebojša Selaković. Ustavni sud se proglasio nenadležnim, pri tome imamo insajdersku informaciju da je četvoro sudija izdvojilo svoje mišljenje, to nam govori o tome da i u Ustavnom sudu postoje ljudi koji shvataju da je značenje ove odluke političko i da je ono duboko razočaravajuće. Ovakvim sudovima se narušava duh Ustava Srbije jer se Srbi na Kosovu i Metohiji guraju da postanu podanici protivpravne tvorevine.

Šta vi mislite o formulaciji Briselski sporazum – politički akt, a ne pravni?

— Ne možete vi reći da je Briselski sporazum politički akt, a ne pravni jer onda mi pitamo na osnovu čega naši Srbi na Kosovu i Metohiji više ne mogu dobiti ličnu kartu Republike Srbije, na osnovu čega je uvedena carina za robu koja se iz ostatka Srbije prenose na Kosovo i Metohiju. Ovo je vrlo ružna odluka.

Ranije je ustavni sud anulirao nekoliko vladinih odluka koje mogu da se smatraju delom Briselskog sporazuma – poput raspuštanja skupštinskih odbora kosovskih opština, na primer, Suva Reka ili Đakovica ili posebne procedure odrade podataka katasterskih knjiga sa Kosova. Ali oni de fakto nisu bili anulirani…

— Mi svakako pozdravljamo to što je Ustavni sud poništio te odluke. Tim očiglednije da je on pod velikim pritiskom što se u jednoj demokratskoj državi nikad ne bi smelo dogoditi. Ustavni sud je imao instrumente da zapita izvršnu vlast zašto se te odluke ne primenjuju.

Može li odluka suda biti vezana za zahtev Berlina? Mediji su pisali o zahtevu popravki uz Ustav…

— Jedan zahtev se odnosi na to da se briše preambula ustavna da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Drugi zahtev odnosi se na unutrašnje uređenje Srbije koja se definiše kao Republika sa dvema autonomnim republikama. To je direktno mešanje i u skladu sa tim ja vidim i odluku Ustavnog suda. Radi se o jednom besprizornom pritisku EU na vlast u Srbiji ali taj pritisak je moguć zato što je ova vlast u Srbiji nastavila tu Tadićevu krilaticu da EU nema alternativu. I vidimo da Srbija sve dublje tone u politički i ekonomski kolonijalni odnos sa EU.

Kuda možete da se obratite sada, pošto se Ustavni sud distancirao od Briselskih sporazuma?

— Mi nažalost više nemamo kome da se obratimo, to je najviša instanca.

Autor Timur Blohin

Izvor Glas Rusije, 15. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u