ČEDOMIR ANTIĆ: DOK ALEKSANDAR DRUGI NE BUDE REHABILITOVAN, BIĆEMO POLITIČKO RUGLO

Dok su širom Istočne Evrope mrtve mučenike nacije i demokratije pronalazili po pasijim grobljima...

Dok su širom Istočne Evrope mrtve mučenike nacije i demokratije pronalazili po pasijim grobljima i unosili u panteone, a prognane vladare (od kojih su neki sarađivali sa Hitlerom) dočekivali kao božanstva, kod nas su rehabilitovani samo oni mrtvi koji imaju potomke koji su još i tvrdoglavi

Kao i sve ostale žrtve totalitarnog režima, i poslednji jugoslovenski kralj i prvi prestolonaslednik naše republike ušli su u proces rehabilitacije privatnom inicijativom.

Republika Srbija je znala da nekako posle dugotrajnog jugofilnog i kroatokomunodičkog lutanja preuzme slavu, tradicije, imovinu, zakone i nadanja srpske monarhije… Umela je da zatraži kontinuitete i subjektivitete, a kada je potrebno i da se pozove na partizanske godine – zaboravi staljinizam, a podvuče antifašizam.

Ipak, ona nikada nije bila spremna da preuzme odgovornost.

U ime demokratije trebalo je da se pokloni senima sedamdeset hiljada svojih građana koje su ubili borci pokreta koji je bio odan jednoj maloj, stranoj i totalitarnoj partiji koju je predvodio tuđin i pustolov koji se dvadesetak godina ranije već bio istakao na našim prostorima u vražjoj diviziji koja je marširala u sastavu vojske odlučne da ubije Srbiju.

Zato… Zbog slavljenog „Kajinovog greha“… Danas zabludeli dvadesetogodišnji anarhoid na Filozofskom fakultetu može da sa fotografijom kubanskog ubice u rukama kaže kako ne priznaje ustav, zakone i demokratski legitimitet zato što se ni „u Narodnooslobodilačkoj borbi na njih nisu obazirali…“

Srpski ministri privatizuju sve po zemlji, sanjaju NATO, a u časovima odmora pevaju partizanske pesme… Dok su širom Istočne Evrope mrtve mučenike nacije i demokratije pronalazili po pasijim grobljima i unosili u panteone, a prognane vladare (od kojih su neki sarađivali sa Hitlerom) dočekivali kao božanstva, kod nas su rehabilitovani samo oni mrtvi koji imaju potomke koji su još i tvrdoglavi.

Slobodana Jovanovića rehabilitovali smo posle nekoliko godina muka, a koliko smo ozbiljna republika, svedoči činjenica da je on šest godina istovremeno bio na listi „ratnih zločinaca“ i na najvrednijoj novčanici naše zemlje.

Prestolonaslednik Aleksandar, potomak ujedinitelja, oslobodilaca i osnivača srpske države, naš nacionalni zastupnik u vreme kada su nam 1999. skoro svi okrenuli leđa… Pokrovitelj ujedinjenja demokratske opozicije… Suprug predvodnice najveće privatne humanitarne fondacije u Srbiji… Do sada nije rehabilitovan. Zašto je bio kriv?

Rođen je nekoliko meseci posle završetka Drugog svetskog rata. Bio je kriv onom revolucionaru – studentu koji je na „Velikoj antifašističkoj skupštini Srbije“ izjavio da su Srbi u NDH zaslužili genocid zbog delovanja „velikosrpske buržoazije“, a nekoliko decenija kasnije i da je Srbija tokom petnaest vekova svoje istorije najveći uspon doživela pod Josipom Brozom.

Kome je bio kriv kralj Petar Drugi?

Kažu pobegao je iz svoje zemlje. Koliko je šefova država sačekalo nemačke okupatore u svojim prestonicama? Spominju zlato… Da li ono koje je vraćeno Brozovom režimu? Ili račune na bankama sa kojih su do posleratnih godina isplaćivane stotine penzija i plata?

Za mene je Aleksandar Drugi Karađorđević kralj Srbije i jedini zakoniti vladar srpskog naroda. Njegova kruna legitimna je koliko je besmisleno njegovo rehabilitovanje. Ipak, potrebno je da bude rehabilitovan, baš koliko je i važno da nasilni i nedemokratski čin svrgavanja bude poništen demokratskom voljom svih parlamentarnih stranaka i velike većine građana. Dok to ne budemo postigli bićemo političko ruglo. Bićemo samo demokratizovani naslednici staljinističkog režima koji je odustao od svih svojih ideja, osim od prakse da osuđuje dvogodišnjake, otima tuđe, obespravljuje srpski narod i stvara drugima države.

Izvor Večernje novosti, 16. decembar 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u