KRIZA RUBLjE OTKRILA JE DVE GRUPE RUSA

ALEKSANDAR RAZUVAJEV Ako hoćemo da preživimo, moramo da pobedimo, da izdržimo ekonomske teškoće. Ali...

ALEKSANDAR RAZUVAJEV

Ako hoćemo da preživimo, moramo da pobedimo, da izdržimo ekonomske teškoće. Ali da izdrže nisu svi spremni

Valutna kriza (u Rusiji) ostaje misterija ne samo za građane nego i za profesionalce. Uz rezerve od više od 400 milijardi dolara i priliku za podizanje obavezne rezerve, Banka Rusije lako je mogla da promeni situaciju na tržištu valuta, ali nije.

Naravno, slabljenje rublje jača industrijsku proizvodnju, koja je porasla za oko tri odsto, nezaposlenost je ostala na odgovarajućem nivou od samo pet odsto a budžetski suficit dosegao je više od trilion rubalja.

Stručnjaci u javnosti uveliko preteruju govoreći o gubicima. Jer inflacija 12-14 odsto kao najpesimističniji scenario zvuči ugodno. Čak i ako realni prihodi građana padnu za 2-3 odsto, to se prikazuje kao tragedija.

Međutim, ispostavilo se da je verodostojnost ruske rublje na kraju ipak potkopana. To je najveće zlo. Sad će trebati nekoliko godina da se iznova obnovi poverenje. Ni industrijski rast ni supstitucija uvoza tome neće pomoći.

Uvođenje jedne valute u Bjelorusiji, Rusiji i Kazahstanu vjerojatno treba zaboraviti, ali je pitanje zašto još uvijek predstavnici ekonomskog bloka, vlada i čelnici Centralne banke sede u svojim foteljama.

U istoriji rublje je uvijek bilo mnogo više politike nego ekonomije. Nedavno je direktor obavještajnih službi Ruske Federacije za inostranstvo Mihail Fradkov optužio SAD i zapadne finansijske kuće za špekulativne napade na rusku rublju. Osim toga, Fradkov je rekao da su ti isti špekulanti upravljali padom cena nafte.

Čini se da je sve to istina. Na tržištu već duže vreme kruže glasine da je Zapad mobilisao svoju finansijsku mašineriju kao instrument pritiska na Rusiju. Previše je očito da se spoljnopolitička kriza poklopila sa oštrim slabljenjem rublje.

rusijaoligarsiČinjenica da u rublji ima više politike nego ekonomije razumeju i obični Rusi. Jasno je da je to cena kojom se plaća suverenitet Krima. Međutim, nisu svi tako jaki duhom. Sve veći broj građana koji putuju u inostranstvo ili žele novi automobil moraju da odustanu od Krima i ispune sve zahteve Zapada. Neću govoriti uzvišeno o rodoljublju, imaju li srca ili ne. Samo želim da razjasnim situaciju.

Naši intelektualci i sitna buržoazija ne razumeju osnovne stvari. Situacija se ponavlja kao nekad sa teroristima na Severnom Kavkazu, gdje su pobunjenici posle svakog ustupka povećavali svoje apetite i iznosili nove zahteve.

Finansijski teroristi sa Zapada neće se zaustaviti na predaji Novorusije. Posle toga će uslediti zahtev za vraćanje Krima, pa da napustimo naše saveznike, da pod međunarodnu upravu predamo naše nuklearno oružje, naftu i gas.

Bilo kakve ustupke ovi teroristi doživljavaju kao našu slabost. Nije bitno gde su: u planinama ili udobnim kabinetima međunarodnih finansijskih centara. Ako želimo da preživimo, moramo da pobedimo, a to ćemo moći samo ako izdržimo privremene ekonomske teškoće.

Ali da izdrže, kao što znamo, nisu svi spremni. Neki ugledni ljudi s ljubavlju govore o civilizovanom Zapadu i svojim profesionalnim zaslugama. To se ne može tolerisati. Neka idu na Zapad, a nevidljiva ruka tržišta će odrediti zaslužuju li svoje mesto na njihovom tržištu rada.

Vzglяd/Voxbblog

Svet
Pratite nas na YouTube-u