POLITIKA TAMNOG VILAJETA

ŽELjKO CVIJANOVIĆ Iako stranci još ne obaraju Vučića, nego ga slabe, novo je da...

ŽELjKO CVIJANOVIĆ

Iako stranci još ne obaraju Vučića, nego ga slabe, novo je da će početi da ga ruše ako im ne ispuni zahteve, ali i ako ih ispuni

1.
„Super, Zapad je digao ruke od Vučića“, raduje se moj prijatelj, patriota od stava. Žarković iz Vremena mu spremno odgovara: „Što bi čelnici (Evropske) Unije rušili vladu koja je po svim tačkama bitnim za Uniju koperativna…“ „Znači, ništa“, odgovara moj prijatelj, „sve ono sa Kocijančičevom i Davenportom bilo je foliranje za narod“.

Mozganje o politici u Srbiji ponekad liči na vestern-dramaturgiju. Momak koga u prvom kadru vidimo sa cigaretom u ustima – ili sa Šešeljem, svejedno – iz kadra na kraju izlazi sa nogama napred, i tu Boga nema. Život je, međutim, malo složeniji, i valjda je to i jedini razlog što traje malo duže od vesterna. Kako god, Žarković je sigurno čuo za Hosnija Mubaraka, koji je po svim tačkama bio kooperativan, pa je morao da bude pometen. Ili za Nurija al Malikija, za koga je malo reći kako je bio kooperativan, pa su rasturili i njega i Irak mu za račun Islamske države. Moj prijatelj, sa kojim sam bio na svim demonstracijama povodom Briselskog sporazuma, Žarkovića danas razume mnogo bolje nego pre, nije mu više mrska ni Olja Bećković („pa zar ne vlada medijski mrak“) i uveren je kako je Toma Nikolić stvarno naredio da se raketama ruše svi avioni koji mu remete siestu leteći nad Bajčetinom.

2.
Žarković je, međutim, u osnovnoj tvrdnji u pravu, a moj prijatelj nije. Dakle, nije Zapad počeo da ruši Vučića, ali nije ni da je onaj njegov udar na Kocijančičevu i Davenporta bio foliranje. O čemu se tu radi?

Vučić je zaurlao kad je video da se iz Brisela pakuju pare za srpske medije koje kontrolišu stranci. Nije to, da se ne lažemo, bilo previše para, ali je napuštena nastrana praksa iz poslednjih godina – pitajte Tadića – da se mediji koji za račun stranaca pritiskaju srpsku vladu pumpaju parama iz srpskog budžeta. Zašto? Zato što je Vučić, čija vlast zavisi od medija više nego što je to normalno, propustio da se sa strancima tuče i za Kosovo i za nekakvu ekonomiju izgledniju od ovog skoka bez padobrana, ali se svojski tuče za medije, i u tome ima čak i izvesnog uspeha.

Mnogo je više od fakta da su se pojavile neke šuške koje ne kontroliše vlast za Vučića značio povratak zapadnih para u srpske medije. Posebno posle Devenportovih izveštaja Briselu i Londonu, gde stoji da je premijer podavio opoziciju, zatvorio medije i suspendovao demokratiju – a ovdašnja demokratija u jeziku imperijalnih službenika je formula da se na odluke vlasti utiče pomeranjem celog niza figura, od opozicije, preko nevladinika i medija do nezavisnih tela. Ovako, ostalo im je samo jedno dugme na koje moraju da pritiskaju da bi završili svoje. To dugme zove se Vučić.

3.
Pa dobro, nije ni to smak sveta, posebno ako to dugme reaguje na pritisak – od Kosova do ekonomije. Hmm! A šta ako to dugme u ključnom trenutku otkaže, a nema rezervnog? Šta ako se pokvari, a nema tog čuda kojim se ni žuti ni bilo ko može brzo podići da postane vlast. Šta ako otkaže poslušnost, a nema Olje Bećković da napravi jednu tv-sedeljku u kojoj svi govore, a na kraju kompradori uvek budu u pravu?

lukijan03Ta borba između Vučića i stranaca došla je do jedne tačke koja je – neka to bude samo moje mišljenje – dovela do njegove burne reakcije. Radi se o tome da je on svoju vladavinu prvi put u odnosu na zapadnjake doživeo kao tamni vilajet. Naime, odavno je znao da će biti rušen ako ne završi Kosovo, ne zabije nož u Dodikova leđa i zaboravi Ruse. Sada, međutim – i to je novo – zna da će biti rušen i kad to završi.

Zašto? Vučić je preuzeo žutu političku platformu, čak je intenzivirao, ali nikad nije uspevao da sledi žuti kulturni model. Možda se i trudio sa svim onim Veberima, promenama svesti i protestantizmom, ali odustao je, pretpostavljam kad mu se u istraživanjima pokazalo da mu to ne donosi korist, a možda čak i pravi štetu. Vučić se dakle sa svojim današnjim najglasnijim protivnicima nije razišao politički, već na kulturnom modelu. Istovremeno, Davenport i ostali ambasadori rado će prihvatiti sve političke zahteve koje im on isporučuje, čak će tolerisati manifestacije njegovog kulturnog modela koje ih čine nesigurnim, ali samo do onog momenta kad ti zahtevi budu isporučeni.

Ni minuta dalje. Jer Olja im poručuje da je na ulici, kompradorska elita, pažljivo odagajana dve decenije, sve teže dolazi do para jer su ovi Vučićevi divljaci upali i sve oteli. To može neko vreme, recimo dok ne legnu Kosovo, Dodik i Rusija, ali ne previše dugo, inače šta ako neko od kompradora u očaju rikne: „Kosovo je Srbija!“

4.
Šta da radi dakle čovek pred vratima tamnog vilajeta: ako uđe, kajaće se; ako ne uđe, kajaće se. Svakako ne da ambasadorima glatko isporuči zahteve. I svakako ne da im odmah ubije svaku nadu da će to uraditi. I pritom da im svakog dana iznova ubija svaku nadu da je moguće da pored njega živog nikne neko ko bi izgledao kao da može više i bolje od njega. Logično?

Šta to znači? Vučić će nastaviti da gaji model pritiska prema političkim i posebno protivnicima po kulturnom modelu. Sa druge strane, na razočarenje ambasada, posle Božića snažno je podržao Dodika, uprkos tome što je na izborima u RS poslao svoju advertajzersku logistiku njegovim protivnicima. Istovremeno, njegova poseta Gračanici, gde je rekao da je Kosovo Srbija (ne sećam se kad je to poslednji put rekao) jednako nije usrećila ambasade. Rečju, jasno je: ako da sve, nastradaće jednako kao da ne da ništa. Da li te činjenice mogu da dovedu do promene njegove politike? Videćemo.

5.
Današnja Evropa, čak i Nemačka, Imperiju ne čini spokojnom. Svuda vri, Orbanova Mađarska je aktivan punkt otpora, uskoro bi to mogla da postane i Grčka. Buđenje Srbije već bi delovalo kao otvaranje fronta dužeg od hiljadu i po kilometara koji povezuje Mediteran i Centralnu Evropu. Imperija to ne sme dozvoliti. Zato je Srbija kao zemlja koja zavisi od pritiska na isključivo jedno dugme suviše rizično područje, koje se što pre mora učiniti manje rizičnim. Kako?

Dakle, mora sve i mora odmah, gde će Vučićeva jedina preostala taktika za Imperiju biti premalo i predugo. Dakle, mora se formirati još neko dugme, utoliko pre što se čini da je izvor međusobnog slabljenja Vučića i Nikolića na putu da se ugasi. Otuda Vučićeva formula opstanka, komplikovana i teška, više nije u harmoniji sa ambasadama, nego u konfliktu, makar niskog intenziteta.

lukijan02Ozbiljnost tog konflikta pokazao se kad je tako malo barona SNS ustalo da brani Vučića u polemici sa Kocijančičevom, što će reći da su već došli u fazu da razmišljaju i prave kalkulacije o sebi posle neprikosnovenog šefa. Možda je Zorana Mihajlović prebrzo istrčala sa svojim ambicijama ili su stranci u nju investirali više nego u ostale, pa je prva došla na red da ponešto vrati. Tek, malim strankama na vlasti se u takvim trenucima podižu opozicija i koalicioni partneri; velikim, poput Vučićeve i Orbanove, prave se unutrašnji konflikti.

6.
Šta iz svega toga može da ispadne? Svašta, najmanje hroničan konflikt, praćen dnevnim rizicima. Taj konflikt, pre ili kasnije, proizvešće onaj prasak posle koga ništa više neće biti isto. Možda je dobro što smo se sa današnjim Vučićevim protivnicima po kulturnom modelu razišli još na samom početku. Kad smo protestovali protiv Briselskog sporazuma, oni su ćutali verujući da nam Kosovo treba da bismo podavili sve tamošnje Albance. Mi smo na Kosovu branili ustav, i, kad je on srušen, crni džipovi na lokalnim izborima najmanje je što proizlazi iz toga.

Kad nas zovu da zajedno osudimo te džipove, ne zovu nas da povratimo red, već da se suprotstavimo na njihovoj platformi. Kad im kažemo da je sve to počelo u kancelariji Katrin Ešton gde se pregovaralo o Kosovu, oni kažu da tamo nije prebijen niko njihov.

7.
Zato je moj prijatelj, tvrdi patriota, kad se raduje što je Zapad „digao“ ruke od Vučića, politička budala. Zato su oni koji kažu da je problem odlazak Olje Bećković, a, kao i ona, ćute o Briselskom sporazumu, samo svet koji se kandiduje kod ambasadora za brže, bolje i, za ne verovati, demokratskije. Premalo za druženje.

Politika
Pratite nas na YouTube-u