BRANKO PAVLOVIĆ: VUČIĆEVI MANEVRI U 2015.

Što se tiče sprovođenja Briselskog sporazuma, jasno je da je pritisak prerastao u direktno...

Što se tiče sprovođenja Briselskog sporazuma, jasno je da je pritisak prerastao u direktno gušenje Vučića

Vučićev novonadošli patriotizam, izvesno ste primetili njegovo insistiranje da će služiti Srbiji, a ne EU i ponovno „zaklinjanje“ u Kosovo, sasvim sigurno se zasniva na sledećim „stubovima“:

1. Vučićevom uvidu da u 2015.godini neće biti nikakvog ekonomskog uspeha kojim bi se mogao sakriti dalji pad svih privrednih aktivnosti (pa ko veli da se na vreme osloni na stari dobri patriotizam);

2. Istraživanjima javnog mnjenja (koja se za Vučića rade nedeljno i na osnovu kojih on i žonglira na sceni tražeći strpljenje i prolivajući suze, kako to već scenario nalaže), očigledno su pokazala da građani sve više traže da se sledi srpski interes;

3. Brutalnim zahtevom zapada da se sve u pogledu Kosova i verovatno Republike Srpske ima isporučiti odmah, u kom slučaju je važno prethodno podići svoj „patriotski rejting“ pre nego što se povuku zadnji potezi briselske izdaje.

Krenimo redom. Šta je to novo u ekonomskim tokovima što bi moglo dodatno da obeshrabri, na svaku prevaru već sviklog, Vučića? Meni se čini tri stvari: bankrot tzv.tajkuna, poražavajući rezultat Er Srbija i opasna istrajnost protesta sindikata prosvete.

Znatan deo poslovnih ljudi iz Kluba privrednika će ubrzo zvanično proglasiti bakrot, a preostali deo, uz samo dva izuzetka, će biti u ovoj godini mnogo bliži zvaničnom bankrotstvu nego izlasku iz opasne zone. Problem za Vučića je u tome što je obim dugovanja ovih privrednika bankarskom sektoru Srbije preko 1,5 milijardi evra. Drugim rečima, bankarski sektor će pretrpeti novi udarac na nivou 10% ukupnih plasmana u privredu Srbije. Pored svih privrednih nedaća koje gura pod tepih, u 2015.godini će bukvalno biti obustavljeno finansiranje privredne aktivnosti. Ostaće samo jedan deo reprograma ranije uzetih kredita, a i to u manjem obimu i nešto kredita za kupovinu stranih sirovina i mašina. Investicioni krediti će potpuno nestati. Krediti za pokriće tekuće likvidnosti će potpuno nestati. I laiku je jasno šta to znači za ekonomiju jedne zemlje.

Er Srbija je poslovnu godinu završila sa gubitkom i sada se radi na falsifikovanju zvaničnih izveštaja o poslovnom rezultatu za 2014.godine.

Problem za Vučića je nastao zbog toga što je on, ovoga puta zbog svog potpunog neznanja o tome šta su složeni poslovni odnosi, tvrdio da će Er Srbija završiti 2014.godinu sa pozitivnim rezultatom. On nije znao, a niko izgleda nije smeo da mu kaže, da je to nemoguće.

To nije moguće, ne samo zbog toga što Etihad izvlači pare koje je kao kredit dao Er Srbiji kroz transferne cene (da demistifikujemo ovaj termin: fakture koje Er Srbija plaća se naduvavaju, na primer: lizing aviona- duplo skuplje se plaća, nabavka odeće za osoblje- deset puta skuplje, obuka pilota- duplo skuplje itd.), nego i zbog toga što Etihad vodi politiku agresivnog napada na širenje tržišta, odnosno povećanje broja putnika koje prevozi, uz povećanje i destinacija. Ovakva poslovna politika mora u prve tri godine generisati ogromne gubitke (ostavljam sasvim po strani -pitanje da li je uopšte moguće dovesti Er Srbija do profitabilnosti). Znatno veće gubitke od ušteda koje Er Srbija ostvaruje na osnovu oslobođenja od plaćanja aerodromske takse Aerodromu Beograd i subvencionisane cene goriva (obe stavke su takođe poslovni gubitak koji se knjigovodstveno prikriva).

Ukratko, od velikog dokaza kako se svi problemi srpske privrede rešavaju stranim investicijama neće biti ništa.

Protest sindikata prosvete u sebi sadrži istrajnost i utemeljenost, koja može tokom vremena dovesti do toga da im se zaposleni u zdravstvu, pravosuđu, državnoj upravi i Telekomu pridruže, a to je onda kraj Vučićeve vlade. Ovo naročito zbog toga što su advokati pokazali da je sasvim moguće pobediti vlast i naterati ih da dva puta za 60 dana menjaju zakone, koje su prethodno slavodobitno proglasili za „reformske“ i nešto od čega vlada neće odstupiti.

Mala digresija u pogledu Telekoma: Vučić je već smislio marketnig kojim će se boriti protiv onih koji budu zahtevali da se Telekom ne prodaje, pa je tako Srbima na Kosovu i Metohiji obećao investicije koje će omogućiti njihov opstanak „iz sredstava koje se dobiju od privatizacije“. To se naravno odnosi na prodaju Telekoma i PKB-a. Kad neko kaže da je pogubno prodavati te kompanije, Vučić će da kaže „eto to su oni koji žele da se naša braća isele sa Kosova, to su te vajne patriote“.

Drugi „stub“ Vučićeve obnovljene koketerije sa patriotizmom se sigurno oslanja na znatno prošireno uverenje ljudi da se sa gaženjem srpskih interesa mora prestati i da drugog puta za izlazak iz problema nema. To dalje znači da su sva ova naša i mnoga druga zalaganja na istom tragu, prodrla u svest ljudi mnogo dublje i šire nego što to mi mislimio.

Rezultat tog rada očigledno postaje politički sasvim opipljiv, pa je Vučić rešio da se prvi nametne kao onaj koji će ostvariti očekivanja ljudi, presvlačeći se po ko zna koji put u Crvenkapinu baku. Ovde možda nije zgoreg potsetiti Vučića da na kraju ipak dođe lovac.

Što se tiče sprovođenja Briselskog sporazuma, jasno je da je pritisak prerastao u direktno gušenje Vučića. Mnoge stvari mu tu ne idu na ruku. Prvo, građanima je već muka od ponižavanja. Drugo, Ustavni sud je rekao da to nije pravni akt, pa se kao politički akt uopšte ne može sprovoditi. Treće, Albanci po instrukciji buradima dolivaju ulje na vatru svakom svojom izjavom i svakim postupkom svih tzv.državnih organa Prištine. Na sve to Vučić pokušava da stvar reši „kosovskim suzama“, tako što će ponovo odglumiti „iskrenog patriotu“ (sada su suze i „baš me briga šta hoće EU“, a kod potpisivanja izdaje zemlje je bilo „spavao sam na podu“) koji je eto sve pokušao, ali bolje nije moglo.

Ova već sasvim otrcana predstava imaće ove godine svoj već viđen vodevilj koji se zove „rekonstrukcija vlade ili novi izbori“. Jednostavno, Vučić mora biti stalno na novom početku, pošto rezultati njegove politike ne mogu da izdrže ni šestomesečni test stvarnosti.

Vučić je 2012.pozivao na strpljenje i obećavao da će oni koji ga poslušaju „već krajem 2014.godine jasno videti da im je bolje“. Sada govori ponovo o dve godine, ali za razliku od 2012. sada ga ekspoziture MMF u liku Fiskalnog saveta, mirnim tonom, ali brutalno, demantuju i kažu „ možda posle 2018.godine“. Očigledno ni MMF više nema strpljenja sa dokazanim izdajnicima, koji se prenemažu oko ključnih stvari zbog kojih su i dovedeni na vlast- obezbeđivanje prelivanja para građana bankarima za kamate.

Ako Vučić stvarno veruje u strpljenje građana, mislim da se preračunao. A po onome što radi na početku godine, čini mi se da je i on svestan da na strpljenje ne može da računa.

U šta će se muk, sa početka ovog teksta, pretvoriti do kraja 2015.godine, ostaje da vidimo.

Izvor Fond strateške kulture, 17. 01. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u