DRAGAN VUKOTIĆ: VAŠINGTON, MOSKVA, BEOGRAD

Srbiji ne preostaje drugo nego da dok predsedava OEBS-u pažljivo meri svaki potez. Trapava...

Srbiji ne preostaje drugo nego da dok predsedava OEBS-u pažljivo meri svaki potez. Trapava omaška nam ne bi bila oproštena

„Ako izbije treći svetski rat, za nas nema brige. Rusi će gađati Vašington i Beograd, a Amerikanci Moskvu i Beograd”. Ova šala dobro oslikava fatalizam sa kojim građani Srbije vole da razmišljaju o sebi. Tužbalice o usudu lošeg geografskog položaja „kuće nasred puta” su tačka na kojoj se žal zbog nepovoljnih okolnosti ukršta sa zavodljivim osećajem oslobađanja od odgovornosti.

Ali šta će zaista biti sa svetom i da li će u meču između Amerike i Rusije konačno doći do „tajm auta”? Novi svetski rat ne pominjem slučajno – i narodni analitičar zna da se u godini za nama nešto promenilo. Koliko god da su ova područja pogađali razorni ratovi devedesetih, ovdašnji čovek uglavnom nije imao iluziju da bi naši sukobi mogli iz temelja da uzdrmaju planetu. Statistički gledano, prošla godina nije bila ništa gora od prethodnih. Vodilo se desetak velikih i bezbroj manjih ratova, ništa na šta svet već decenijama nije bio navikao. Dogodila se međutim Ukrajina i planeta se našla na rubu ponora kojem se nije toliko primakla još od kubanske raketne krize 1962.

U tako delikatnom trenutku Srbija je preuzela predsedavanje OEBS-u. Koliko bi istaknuta pozicija mogla da bude prilika za dobijanje poena na međunarodnoj sceni toliko bi mogla da bude klizav teren za ugruvavanje. Da li će šef srpske diplomatije moći da se koncentriše na radnju na velikoj sceni, zavisiće i od repertoara na ovoj maloj, lokalnoj pozornici na kojoj je i sam često glavni akter. Kada se tome doda hipoteka specifičnih odnosa Beograda sa Moskvom i Briselom, jasno je da će Dačiću biti potrebna maltene kisindžerovska domišljatost. Ukoliko se svet i Srbija na kraju našeg predsedavanja ne budu nalazili u goroj situaciji nego danas – već to će biti dovoljan uspeh.

A na koga i da se ugleda? Lideri zemalja koje su nam devedesetih objašnjavale da nam samo nedostaje multikulturalnog pristupa u rešavanju sukoba, danas se teško nose sa dezintegracionim procesima kod kuće. Masakr u listu „Šarli ebdo” na smrt je prepao Evropu. Francuski predsednik Fransoa Oland, kog su pre izbora odmila nazivali Gospodin Normalni, postao je najnepopularniji lider ove zemlje i tek je posle tragedije u kojoj je nacija zbila redove doživeo da mu skoči popularnost. Desničarske partije koje propagiraju rasnu i nacionalnu netrpeljivost sve su popularnije u najjačim evropskim zemljama. Angela Merkel je na jednoj još ranijoj prepreci proglasila neuspeh i smrt multikulturalizma. Koliko je lična popularnost važna u odnosu na univerzalne vrednosti videlo se na maršu podrške i svemu što je pratilo reakcije svetskih lidera na pariski masakr.

Srbiji ne preostaje drugo nego da dok predsedava OEBS-u pažljivo meri svaki potez. Trapava omaška nam ne bi bila oproštena.

Izvor Politika, 20. 01. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u