ZVJAGINCEVLjEV LEVIJATAN ILI ZAŠTO JE OPRAVDANO UBIJATI RUSE

ROMAN NOSIKOV Želeo je da Rusija bude bolja, da je zaplaši kako bi postala...

ROMAN NOSIKOV

Želeo je da Rusija bude bolja, da je zaplaši kako bi postala i lepa i pametna. Ali, umesto toga, opravdao je genocid

Film ruske proizvodnje Levijatan dobio je jednu od najvažnijih filmskih nagrada na planeti, a zatim je uključen u najuži izbor i za onu najvažniju. Velika je mogućnost da će dobiti i „Oskara“.

Kao baza za film, kao što svi znaju, poslužila je srceparajuća priča američkog biznismena neženje. U proleće 2008. godine Zvjagincevu su ispričali priču američkog zavarivača Marvina Himejera, kome je lokalna cementara pokušala da oduzme kuću, zbog čega se zatvorio u buldožer, srušio zgradu cementare i još nekoliko objekata a zatim pokušao da se ubije. Zvjaginceva je tema oduševila i on je odlučio da o tome napravi film u SAD, ali je ubrzo potom pročitao i novelu Henriha fon Klajsta Mihael Kolhas, čija je tema bila slična prvoj. Zaključio je da je tema ipak večiti motiv, te je odlučio da radnju filma prebaci u današnje doba, ali iz SAD na Rusiju.

Čitav internet zatrpan je zadivljenim i plamenim recenzijama što nam, reklo bi se, poručuje da je, sve u svemu, film događaj koji nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Dlanovi liberalne javnosti su se zacrveneli od radosnog pljeskanja, kao da su videli baš zgodnu podlost. A patriotska javnost se razbesnela.

Prema patriotskom delu korisnika interneta film je, blago rečeno, rusofobno đubre jer, kada se odgleda, čovek bi hteo samo da se ubije zato što je jedino osećanje koje ostaje kod gledaoca potpuna beznadežnost života u Rusiji.

Oni proklinju Ministarstvo kulture i Filmski fond – film je dobio podršku države. Ali to je moglo da se pretpostavi i od samog početka, trebalo je samo pogledati spisak konsultanata.

nosikov01Nemam ništa protiv da opozicija snima filmove. Ali sam protiv toga da za to plaća država. Kategorično sam protiv toga.

ZAŠTO ZVJAGINCEV DOBIJA MEGA-NAGRADE?
Ukratko, mnogo je razloga za bes. Potpuno pravedno – ja tako mislim – autore filma kritikuju zbog „konjukturščine“, odnosno zbog podilaženja zapadnoj rusofobiji, zbog želje da im se nađu. I sve je to, smatram, čista istina.

Ali ja želim da se borim za nešto drugo. Evo šta želim da svako shvati. Evo šta je neophodno da se zna kada se diskutuje o navedenom „trijumfu ruske kinematografije“.

Zašto Zvjagincev dobija mega-nagrade? Već nekoliko godina njih nema, ali odjednom – izvolite! U čemu je razlika između Zvjaginceva i ostalih ljubitelja golicanja zapadnjačke pozadine?

Ovako: da podsetimo i prvi put da to jasno pokažemo. Jer je suština baš u ovome.

nosikov02Ovo je Polina Sladkova, četiri godine. Ubijena je.

I u ovome.

nosikov03Arsenij Dančenko, pet godina. Ubijen.

Zapad je trenutno stvarno zauzet. Nikako ne može da prekine posao. Već godinu dana Zapad nas ubija u Ukrajini i sprema se da nas što više poubija. Važno je da se Rusi ubiju. Perspektivan posao, potreban. A dobit prilična.

Samo je problem kako da se objasni i ovo:

nosikov04Vanja Jermilov. Ubijen!

I ovo:

nosikov05Ovo? Kako ovo da se objasni?

Samo umetnost, njena čarobna snaga može da pomogne u ovom teškom, ali važnom poslu. Treba da se svetu jednostavno objasni šta je Rusija, odnosno: Rusija je beskrajno, beznadežno zlo, lišeno bilo kakve nade, prepuno greha, zlo koje se od očajanja guši. Treba da se pokaže i da je Rusija gora od same smrti.

KRV NA NjEGOVIM RUKAMA
I tek će tada da se shvati da je nosiocima ideje o „ruskom svetu“ dozvoljeno baš sve.

Zato što se samo čini da je ona ovo:

nosikov06Ubijena!

A ustvari nju su spasili života u ruskom paklu. U paklu koji se zove Rusija. Spasili su je!

nosikov07I njih su spasili. I njega. I još mnogo njih može da se spase. Mora da se spase.

Pa kako da se tako nešto ne nagradi? Ma kakav „Globus“, „Oskar“. Videćete – dobiće, da se kladimo?

Uopšte više nije važno na šta je režiser Zvjagincev mislio dok je snimao ovaj film. Nije važno ni o čemu je razmišljao kada je birao konsultante. Možda je želeo sve najbolje.

Možda… Dešava se. Hteo da nahrani zeca, ali je izdao partizane… Niti je zeca nahranio niti je ispalo baš dobro sa partizanima. Želeo je da Rusija bude bolja, da je dobro zaplaši kako bi se zapanjila i postala i lepa i pametna. Ali, umesto toga, opravdao je genocid.

Važno je šta je ispalo. A ispalo je – saučestvovanje.

Umetnik je sada saučesnik u političkoj kampanji protiv sopstvene Otadžbine. Sada je on taj koji je dozvolio i opravdao. On je taj koji je opravdao svaki zločin protiv Novorusije i njenih ljudi. I svaki novi leš je krv na njegovim rukama.

On je ubica. Samo izgleda da je režiser. On je sada najobičniji komesar bataljona Azov.

Možda je bivšem režiseru interesantno kako je došlo do toga? Tako je jednostavno: ne sme se lagati.

Ni zbog koga. Ne treba se kriti iza „umetničke istine“. Treba samo da se govori najobičnija istina. Tako se ostaje režiser. Ali si ti sada – ubica. Za koga nije nadležan obični sud. Ali jesu oči sunarodnika. Jeste i prava reč.

Premijera filma je zakazana za 5. februar. Sada svi znate kojim ćete rečima pozdraviti radni kolektiv koji je snimao film.

Odnako/Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u