MIRSAD KEBO I PALjENjE SVETLA U NAJMRAČNIJEM BOŠNjAČKOM TUNELU

  NENAD KECMANOVIĆ Iza odvažnog kritičkog istupa Mirsada Kebe stoji šest hiljada stranica dokumentacije...

 

NENAD KECMANOVIĆ

Iza odvažnog kritičkog istupa Mirsada Kebe stoji šest hiljada stranica dokumentacije upućene tužilaštvu

„Šta je to trebalo Kebi?”, širi se žamor negodovanja po bošnjačkom delu Federacije povodom njegove šokantne izjave o prikrivanju zločina mudžahedina u srednjoj Bosni, srpskim žrtvama u Vozući i ratnoj prošlosti Šefika Džaferovića. „I gde nađe baš sada, posle Šarlija, kada su muslimani inače u nemilosti!”

Naravno, nije to ni do sada bilo nepoznato vlastima na bošnjačkoj strani. Jedinica El mudžahid, sastavljena od islamskih interbrigadista, bila je inkorporirana u sastav takozvane Armije BiH. Objavljivani su i snimci smotre mudžahedina, koju je, u pratnji komandujućeg generala Sakiba Mahmuljana, izvršio Alija Izetbegović. A mediji u RS su više puta publikovali fotografije džihadista iz islamskih zemalja kako se diče odsečenim glavama srpskih žrtava, i sve je to, kao deo dokumentacije, odavno prosleđeno u Hag. I bez toga, zapadne službe su o svemu tome, uključujući i o ulozi AID-ovca Šefika, bile odlično obaveštene, ali važila je shema: Srbi su za sve krivi – muslimani u svemu nedužni.

Svaka od tri nacionalne strane teško priznaje svoje zločine u građanskom ratu, ali blagonaklonost zapadne diplomatije i pratećih globalnih medija prema jednoj potpuno je pomutila autopercepciju muslimansko-bošnjačkog naroda. Još u bivšoj socijalističkoj BiH razvili su stereotip po kojem su zločesti Hrvati bili ustaše, nevaljali Srbi četnici, a bezazleni Muslimani su stradali i od jednih drugih. Ista priča nastavljena je i nakon poslednjeg rata, pa se Bošnjaci ponajteže suočavaju sa zločinima počinjenim u ime njihovog naroda.

mudzahedinizlocini

Maksimum predstavlja relativizacija da su „zločini Hrvata, a pogotovo Srba bili sastavni deo projekta podele BiH, a njihovi zločini samo incidenti koji su se oteli komandnoj odgovornosti”. A za mudžahedine kažu „da ih niko u Bosnu nije zvao nego su sami došli” i da su „naneli najviše štete bošnjačkom narodu”. Otuda je odvažan kritički istup Mirsada Kebe, iza koga stoji šest hiljada stranica dokumentacije upućene tužilaštvu, naišao na veći medijski prostor jedino u Radončićevom Dnevnom avazu. Iz toga je lako zaključiti da je Kebo, bivši visoki funkcioner SDA, koji je, nema ni godina, napustio stranku, naprosto ušao u prirodan dil sa vlasnikom novina i liderom opozicione partije. To ipak nije potpun odgovor na pitanje: „Šta bi Kebi?”

On je bio u vrhu SDA i federalne vlasti za života Sulejmana Tihića i s njegovim povlačenjem, odnosno bolešću i smrću, počeo je i Kebin politički spust. Kažu da je i optuženi Džaferović bio nešto manje eksponirani pripadnik iste frakcije, ali se još tokom Tihićeve duge agonije na vreme prešaltao na stranu novog lidera Bakira Izetbegovića. Po tome bi ispalo da je pozadina Kebinog opasnog otkrića zapravo osveta bivšoj stranci, frakcijskom konvertitu Džaferoviću i Izetbegovićima.

Ali možda u Kebinom istupu ima i nešto više i bolje od niskih i sitnih političkih obračuna. Njegov pokojni pokrovitelj Tihić u svoje vreme je rekao: „Moramo konačno prevazići pasivnu poziciju žrtve i samosažaljevanje…, preuzeti aktivnu poziciju i odgovornost…, zločinima na sve tri strane treba da se bavi pravosuđe” i naišao na buru nacionalnog negodovanja. Bolje neće proći ni Kebo, a Džaferović je, uprkos svemu, već izabran, i to uz podršku poslanika SDS i PDP. Ako smo apsolvirali pitanje: “Šta bi Kebi?”, ostaje pitanje: “Šta bi njima?”

Politika
Pratite nas na YouTube-u