SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ: DSS SE USPRAVILA

Mi imamo san! Slobodna Srbija je naš san, naš cilj i naša ideja vodilja!...

Mi imamo san! Slobodna Srbija je naš san, naš cilj i naša ideja vodilja!

Dragi prijatelji,
Poštovani članovi Glavnog odbora,
Od izbora na mesto predsednice Demokratske stranke Srbije do danas, prešla sam Srbiju uzduž i popreko. Obilazila sam opštinske odbore, razgovarala sa članstvom, govorila na javnim skupovima i tražila potencijalne saveznike. Ne mislim da se politika može voditi samo pisanjem saopštenja za javnost, niti da će se naš povratak u skupštinske klupe desiti sam od sebe. Zbog toga sam krenula težim, ali jedinim mogućim putem. Tim putem ću i nastaviti. Zato, očekujte me u svojim opštinama, na sednicama odbora, u razgovoru sa biračima, u kampanji od vrata do vrata. Gde nisam stigla tokom 2014. dolazim 2015. godine.

Predsednika bira članstvo i njegova je obaveza da se članstvu posveti. Pogotovo u ovim, današnjim okolnostima. Gde god sam bila, videla sam zabrinutost.

Zabrinuti smo za stanje u Srbiji. Kao što je i Boris Tadić obećavao istorijske promene, tako ih obećava i Aleksandar Vučić. Šta su to istorijski rezultati današnje vlasti?

Srbija danas ima istorijski budžetski deficit od 300 milijardi dinara; istorijski spoljni dug od tri hiljade i 172 milijarde dinara-ovo nije greška u čitanju; istorijski gubitak Narodne banke Srbije od 45 milijardi dinara; i istorijski kurs dinara, koji će se, sve su prilike-i dalje upisivati u istoriju.

Posmatrajući stanje u kojem se nalazi naša ekonomija, može se zaključiti kako smo država bez ikakve perspektive. Narod živi sve lošije, siromaštvo je sve veće,plate smanjene,a penzije opljačkane, situacija u privredi je sve gora, radnih mesta je sve manje, a narodnih kuhinja sve više.

Zabrinuti smo što na opravdane zahteve advokata vlast odgovara bahato i politikantski.

Zabrinuti smo što je prosvetnim radnicima ugroženo dostojanstvo i autoritet, a sada im se udara na egzistenciju. Zato podržavamo štrajk prosvetara tražeći ekonomsko i profesionalno dostojanstvo za prosvetnog radnika, jer ako svako ko može iz prosvete ode ko će nam učiti i vaspitavati decu i podizati nove generacije.

Zabrinuti smo za položaj zdravstvenih radnika,seljaka-seoskih domaćina prepuštenih na milost i nemilost evrounijskoj ekonomiji u rođenoj zemlji.

Istovremeno, osnovne demokratske slobode – sloboda medija, sloboda kritike i sloboda izbora su ozbiljno dovedene u pitanje. Udara se na institucije,pa je tako i zaštitnik građana došao na red.

Ipak, zarad istine, moram da kažem i sledeće. Svi ovi procesi su započeti 2008. godine i započeli su ih Boris Tadić i Demokratska stranka. Mi u Demokratskoj stranci Srbije ne smemo, zbog toga što je Vučićeva vlast loša i radi naopako, da zaboravimo da je i vlast Tadićevih demokrata bila jednako loša! Ne smemo da zaboravimo montirane emisije, hapšenja, izopštavanje iz političkog života, satanizaciju i optužbe za najteža krivična dela, kao i da je sve to bilo uzrokovano našom politikom koja je davala prednost interesima Srbije nad interesima Evropske unije.

Naravno, kada je Srbija iznutra slaba, ona nije u stanju da brani nijedan od svojih strateških interesa. Zbog toga smo zabrinuti i za našu braću na Kosovu i Metohiji, zabrinuti smo za Srbe u Hrvatskoj, zabrinuti smo za Republiku Srpsku, zabrinuti smo za Srbe u Crnoj Gori.

Što se Kosova tiče, sramnom odlukom Ustavnog suda Srbije, da se proglasi nenadležnim u slučaju Briselskog sporazuma, više i jasnije nego ikada ranije, vlast je pokazala koliko je nevažno srpsko Kosovo u odnosu na briselske pohvale. Vučićevim suzama iz Gračanice ne verujemo, jer da mu je do Kosova stalo, ne bi Briselskim sporazumom gurnuo svoje sunarodnike u zagrljaj ratnih zločinaca Tačija i Haradinaja. Malo je poneka suza da se okaje istorijsko ogrešenje prema kosovskim Srbima.

Uvod u izbornu kampanju u Hrvatskoj bilo je razbijanje ćiriličnih tabli i antisrpska histerija širom zemlje. Kao da je nedovoljno što smo u Hrvatskoj samo u proteklom veku dva puta bili ubijani, proterivani i pokrštavani, čitava se predizborna kampanja zasnivala na otvorenoj mržnji prema svemu što ima srpski predznak. Hrvatska već najavljuje i čitav niz ucena koje će da postavi Srbiji na putu ka EU. Najveća ucena će biti pitanje granice na Dunavu, a početkom ove godine srpske izbeglice iz Hrvatske biće pod udarom Zakona o prebivalištu koji nije ništa drugo do potvrda etničkog čišćenja.

Potpuno je jasno da će u narednim mesecima uslediti jak udar na Republiku Srpsku, koji ima za cilj da se učini korak ka potpunoj unitarizaciji BiH.

Isto tako, potpuno je jasno da u Crnoj Gori cveta etnocentrički totalitarizam kojim se srpski narod dalje podvrgava “montenegrizaciji”. Srbi u Crnoj Gori su marginalizovani, osporava im se jezik, kulturna autonomija,obrazovanje i ustavni položaj.

Ignorišući sve ovo, naša vlast i dalje najavljuje nastavak nekakvih „pregovora sa Prištinom“, gleda da ne otvori nijedno pitanje koje bi moglo da zasmeta Zagrebu, upadljivo ćuti o dešavanjima u Sarajevu i neguje nikad bolje odnose s Podgoricom. Aleksandar Vučić je samo nastavio tamo gde je Boris Tadić stao.

Sve ono što je radio Tadić i sve ono što danas radi Vučić, uzrokovano je bezalternativnošću našeg puta u EU. Zato su i rezultati jednako loši. Zato su i rešenja koja se nude jednako loša. Šta nam danas nudi Aleksandar Vučić kako bi ublažio istorijske rekorde koje je postigao? On nam nudi da dalje stežemo kaiš slušajući MMF i Svetsku banku, da ne povećavamo izvoz u Rusiju slušajući Evropsku uniju, i da prodamo „Telekom“ i EPS kako bi pokrili budžetski deficit. To nisu rešenja. To je stvaranje novih problema. Narod to razume, bolje nego vlast, pa zato zabrinutost kod naših građana i naših sunarodnika u okruženju raste.

Vučićevim praznim obećanjima ne mogu se platiti računi, Vulinovim neistinitim podacima o zaposlenosti niko neće dobiti posao i platu. Obraćaju se narodu kao da je mentalno retardiran, kao nezaposlenost se smanjuje, a pada broj radnih mesta. Rešenje nije ni u prodaji porodičnog srebra-Telekoma i EPS, niti u propagandnim akcijama, niti u daljem popuštanju pred ucenama. Rešenje se nalazi na drugoj strani i o tome će govoriti Demokratska stranka Srbije. Mi hoćemo da odgovorimo na pitanje šta ćemo uraditi da zaustavimo dalje propadanje i da lošu politiku vlasti promenimo?

Svaki dobar lekar kada vidi simptome, određuje dijagnozu i leči uzrok, a ne posledice bolesti. Uzrok loše ekonomske i društvene situacije u kojoj se nalazimo i uzrok gotovo svih problema sa kojima se suočavamo leži u tome što Srbijom vladaju strani ambasadori i nesposobni partijski kadrovi, a ne narod preko svoje Skupštine i svoje Vlade, i što Srbija nije slobodna i suverena. Sve dok bude tako, Srbiji neće biti bolje. To, dakle, znači da će naša politička borba biti usmerena na to da se Srbija vrati sebi, da ponovo bude suverena i slobodna, ali ta borba zahteva strpljenje i upornost. To, međutim, nikako ne znači da treba da čekamo da svoj cilj ostvarimo u pogodnom trenutku i ne radimo ništa dok se okolnosti same ne promene. Naprotiv! Mi moramo da menjamo okolnosti! Svaka naša pobeda, ma koliko bila mala, biće korak ka cilju koji sebi postavljamo.

Neke pobede smo već ostvarili. Kada to kažem mislim na stvaranje saveza ljudi koji isto, ili slično misle o najvažnijim državnim pitanjima. Naravno, govorim o „Patriotskom bloku“. Stvaranje tog saveza koji, usput da kažem, iz nedelje u nedelju dobija sve veći broj pristalica i članova, je bilo moje obećanje. Na tome smo radili i mogu da kažem da smo napravili najvažnije korake u tom pravcu. Formirali smo jezgro patriotskog bloka i obznanili Božićni proglas u kojem su sažeti zajednički politički principi oko kojih se okupljamo. I to jeste prva pobeda koja nas vodi ka našem cilju. Mnogi nas ismevaju govoreći da smo beznačajni i mali. Poručujem im da nikada ne sumnjaju da mala grupa pametnih i posvećenih ljudi može promeniti svet. Uostalom to je jedino što ga je menjalo!

Baš zato moramo da nastavimo još energičnije i zato nas u ovoj godini očekuje dosta aktivnosti. Kao prvu navešću akciju kojom ćemo se suprotstaviti prodaji Telekoma. Obratićemo se javnosti i uz pomoć stručnjaka objašnjavati zbog čega ne treba prodavati Telekom, skupljaćemo potpise na javnim mestima i preko interneta, učinićemo sve što je u našoj moći da se prodaja Telekoma spreči. Zašto? Naravno, svi znamo da je Telekom jedna od retkih uspešnih domaćih kompanija koje donose sredstva u budžet Srbije. Isto tako znamo da zahvaljujući Telekomu veliki broj malih i srednjih srpskih firmi radi, zapošljava ljude, isplaćuje zarade,pomaže rad naučnih instituta i fakulteta, tako da mladi inženjeri mogu da rade u Srbiji, a ne da emigriraju posle diplomiranja. Ali Telekom je i simbol. On je simbol brige za Srbe na prostoru bivše Jugoslavije, jer je za vreme dok je DSS upravljala Srbijom, baš zbog te brige Telekom proširio delatnost na prostor Republike Srpske i Crne Gore. On je i simbol otpora zapadnim centrima moći, jer su već jednom želeli da ga uzmu, ali u tome nisu uspeli. Telekom je na kraju i dokaz da srpska pamet i srpska nauka mogu da se ravnopravno takmiče sa svetskom konkurencijom i da budu uspešni.

Pored ove akcije, imaćemo još niz aktivnosti kojima ćemo pojačati svoje prisustvo u javnosti, medijima koliko je to moguće i ukupnom političkom životu Srbije. Pokušaćemo da na svaku akciju vlasti s kojom se ne slažemo ponudimo javnosti bolje i drugačije rešenje. Moramo da budemo jasni i konkretni i da jasno i nedvosmisleno kažemo da nema suštinske razlike između vlasti DS-a i sadašnje vlasti SNS-a. Da je utakmica između Vučića, Dačića i Pajtića zapravo takmičenje za poslušnijeg i efikasnijeg namesnika EU i zapadnih centara moći u Srbiji i da svi koji žele nešto drugo, koji žele opoziciju ne samo ovom režimu, nego svim režimima koji vode evrounijsku politiku imaju političku snagu koju treba da podrže i da je ta politička snaga Demokratska stranka Srbije!

Demokratska stranka Srbije se konsolidovala i uspravila. Oseća se nova energija, optimizam i posvećenost ostvarenju naših ciljeva. Istina je da nas je od oktobarske skupštine napustilo 196 članova, ali nam se zato širom Srbije pridružilo učlanivši se u DSS 1008. Tih hiljadu časnih ljudi nam se pridružilo zbog ideje nacionalnog i demokratskog, zbog politike čistih ruku i čistih računa, zbog toga što je DSS vratila svojom istrajnošću i nepokolebljivošću moral u politiku. I zato kažem:Kome je do morala u politici neka dođe u DSS.

Mi znamo da:

Samo slobodna Srbija, a ne briselska kolonija, može da se izbori za svoje Kosovo i Metohiju;

Samo slobodna Srbija,a ne briselska kolonija, može da da zaštiti Republiku Srpsku i sve Srbe ma gde živeli;

Samo slobodna Srbija, a ne briselska kolonija, može ekonomski da se uzdigne, oporavi i napreduje;

Samo slobodna Srbija, a ne briselska kolonija, može da obezbedi radna mesta i pristojan život svojim građanima;

Samo slobodna Srbija, a ne briselska kolonija, može da razvije svoju poljoprivredu, poveća izvoz u Rusiju i iskoristi šansu koja nam se stvorila;

Mi imamo san! Slobodna Srbija je naš san, naš cilj i naša ideja vodilja!

Govor na sednici Glavnog odbora DSS održanoj 24. januara 2015. godine u Beogradu

Izvor Sajt DSS, 24. 12. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u