MAĐARSKA ILI DA LI JE MOGUĆA OBOJENA REVOLUCIJA U ZEMLjI EU I NATO

  VLADISLAV GULjEVIČ Po svemu sudeći, Mađarsku u sledećim nedeljama i mesecima čekaju burni...

 

VLADISLAV GULjEVIČ

Po svemu sudeći, Mađarsku u sledećim nedeljama i mesecima čekaju burni događaji

U Budimpešti nema mira. Nije prvi put da poslednjih nedelja mađarski glavni grad postaje mesto održavanja antivladinih demonstracija pod parolama „Više demokratije!” i “Dole Orban!” Poslednja je održana 2. januara a sledeća je planirana za 1. februar, kad bi Mađarsku trebalo da poseti Angela Merkel. Protivnici Viktora Orbana izjavljuju da nameravaju da nemačkoj kancelarki pokažu da Mađari biraju Evropu, a ne Aziju (pod Azijom podrazumevajući Rusiju).

Opozicionari optužuju mađarskog premijera ne samo za ekonomske promašaje već i za „geopolitičku samovolju”, pod kojom podrazumevaju reči Viktora Orbana o okretanju Mađarske ka Istoku i planovima za razvoj saradnje sa Rusijom i Kinom.

Rusija za Mađarsku predstavlja najvažnijeg trgovinsko-ekonomskog partnera među zemljama koje nisu članice EU. Prema rusko-mađarskom međuvladinom sporazumu o izgradnji dva nova energetska bloka za nuklearku Pakš, koja se nalazi 100 kilometara od Budimpešte, Rusija izdvaja za Mađarsku kredit od 10 milijardi evra sa rokom otplate od 21 godinu. Pakš proizvodi 42 odsto struje od ukupne količine koja se proizvodi u Mađarskoj.

Mađarska je u početku bila uzdržana po pitanju sankcija SAD i EU protiv Rusije. Kako je jednom rekao Orban, za Evropu je uvođenje antiruskih sankcija isto što i pucanje u sopstvenu nogu. Mađarski premijer se zalagao i za podršku projektu izgradnje Južnog toka, izražavajući žaljenje što je taj projekat postao talac u geopolitičkim igrama. Orbanu pripada i niz oštrih izjava, kao ona da je „projekat koji se zove Evropska unija ućutao”, i da će Mađarska biti „država sa tradicijom”. Katolik – vernik i otac petoro dece, Orban se bori za očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti i protivi se u Mađarskoj širenju diktature seksualnih manjina, koja je zapljusnula Evropu.

SAD su vrlo brzo reagovale na pravac koji je izabrala vlada Viktora Orbana. Tako je senator Džon Mekejn, koji je Mađarsku nazvao „važnom zemljom”, izjavio da je Orban u svojim rukama koncentrisao previše vlasti. Takođe je šestorici mađarskih političara iz kruga saradnika Viktora Orbana zabranjen ulazak u SAD pod izgovorom da su umešani u korupciju.

Negativnu reakciju Vašingtona na pravac koji provodi Orban izazvalo je i zbližavanje Budimpešte sa Pekingom. Posle izjave šefa diplomatije Narodne Republike Kine Vang Lija da Mađarska predstavlja polazište za kinesko-evropsku saradnju, da je ona među zemljama Centralne Evrope dobila najviše kineskih investicija (skoro četiri milijarde dolara), da politika Orbana predstavlja politiku „okretanja prema Istoku”, što harmonično ide uz diplomatiju kineskog puta svile, da je od 2003. do 2013. godine trgovinska razmena između Kine i Mađarske povećana šest puta – u Vašingtonu su zaključili da Budimpešta krši subordinaciju, koja postoji u evroatlantskom svetu, i da izlazi iz stanja podčinjenosti.

djurcanj

ĐURČANj, ŠEF ANTIORABANISTA

Organizatori demonstracija su se ponadali da će antivladin pokret u Mađarskoj biti fokusiran u ličnosti bivšeg premijera i milionera Ferenca Đurčanja (Gyurcsány Ferenc, na slici), vođe takozvane Demokratske koalicije. Đurčanj svoje planove ne krije: „Ukoliko Orbanov režim ne bude svrgnut, on će nas sve sahraniti. Jedino što nam ostaje, to je direktna demokratija i otpor.”

Među onima koji u Budimpešti protestuju primećen je i otpravnik poslova ambasade SAD u Mađarskoj Andre Gudfrend. Komentarišući slučaj sa zabranom ulaska na teritoriju SAD šestorici mađarskih političara, Gudfrend se izjasnio da je Orbana okružilo previše korupcionaša, a to, kao, ne može a da ne pogorša američko-mađarske odnose. Zapadni mediji otvoreno pišu da Mađarska može da posle Ukrajine bude sledeći kandidat za smenu režima, jer Orban iskazuje diktatorske navike i previše ozbiljno shvata vlast.

Svoju politiku prema Mađarskoj ima i Nemačka, koja pretenduje da bude regionalni lider Centralne i Istočne Evrope. Po svemu sudeći, poseta Angele Merkel, ugovorena za početak februara, predstavljaće nov korak u istom pravcu.

Doktrina atlantizma, koja je prevladala u američkom i evropskom establišmentu, tera države Centralne i Istočne Evrope – Mađarsku, Češku, Bugarsku, Srbiju i Slovačku – da odbace evroazijski pravac saradnje čak i ukoliko bi on značio nespornu ekonomsku korist. Države navedene regije moraju da se potčine zahtevima američke prevlasti u Evropi, za čiji novi instrument se proglašava sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP).

Po svemu sudeći, Mađarsku u sledećim nedeljama i mesecima čekaju burni događaji. Očigledno da evropskim zemljama koje su ušle u NATO i EU ni članstvo u tim strukturama ne garantuje da u njima neće doći do pokušaja svrgavanja zakonite vlasti, posebno ukoliko ona pretera sa korišćenjem dozvoljene joj političke samostalnosti.

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u