MRAČNI OBLAK NAD EVROPOM ILI JEDNAKOST PRED ZAKONOM NA KORPORATIVNOJ LOMAČI

  DžORDž MONBAJOT ISDS znači dozvolu korporacijama da tuže strane vlade za zakone koji...

 

DžORDž MONBAJOT

ISDS znači dozvolu korporacijama da tuže strane vlade za zakone koji bi mogli uticati na njihov profit

Ako vlada predloži napuštanje jednog od fundamentalnih principa pravde, mora imati jak razlog. Jednakost pred zakonom se ne može tako lako odbaciti. Sigurno? Pa pročitajte ovo i prosudite sami. Britanska vlada kao i američka i 13 drugih članova EU žele da uspostave poseban pravni sistem, isključivo korporacijama za upotrebu. Dok mi ostali moramo da iskušavamo našu sreću u sudovima, korporacijama u EU i SAD biće dozvoljeno da tuže vlade pred sudovima korporativnih advokata. One će biti u stanju da dovedu u pitanje zakone koji im se ne dopadaju, da potražuju ogromne kompenzacije ukoliko smatraju da ovi zakoni negativno utiču na njihove profite predviđene u budućnosti. Govorim o predloženom Transatlanskom trgovačkom i investicionom partnerstvu (TTIP) i predloženim zakonskim odredbama koje se odnose na mogućnost investitora da tuže strane države (ISDS). Ukoliko ovo zvuči nerazumljivo, tada je misija uspela: razumevanje ovoga u javnosti, smrtonosno je za ovaj pokušaj korporativnog državnog udara.

NAJČISTIJA FORMA POSTDEMOKRATIJE

TTIP je uglavnom opisivan kao trgovački sporazum. Međutim, dok su u prošlosti trgovački sporazumi težili protekcionizmu, sada oni traže zaštitu. Drugim rečima, nekada su promovisali slobodnu trgovinu uklanjajući trgovačke poreze; danas promovišu interes transnacionalnog kapitala da degradira stepen odbrane ljudskog zdravlja, prirode, prava radnika, siromašnih i ranjivih od istrebljivačke korporativne prakse. Predloženi ugovor opisao je eminentni profesor Kolin Krauč kao „postdemokratija u svojoj najčistijoj formi“. Postdemokratija se odnosi na našu politiku, u kojoj stare strukture kao što su izbori i parlament i dalje postoje, ali politička moć više nije nastanjena u njima. Moć se pomerila ka drugim forumima koji su nedostupni proveri javnosti: „malim, privatnim krugovima gde političke elite prave poslove sa korporativnim lobijima”.

ISDS znači dozvolu korporacijama da tuže strane vlade za zakone koji bi mogli uticati na njihov profit. Duvanska kompanija Filip Moris trenutno tuži vlade Australije i Urugvaja zbog njihovog pokušaja da obeshrabre pušenje u sopstvenim državama. Krauč opisuje predložene zakone u Ujedinjenom Kraljevstvu kao jednostavno „nezakonite”: ukoliko TTIP prođe, očekujmo tužbe. Korporacije mogu da upotrebe sudove kako bi odbranile svoje interese. Ali u trenutnim uslovima ISDS im dozvoljava da to učine pred ofšor sudovima, koji operišu u tajnosti, bez osnovnih elemenata bezbednoszti kakvi su sudska revizija i pravo na žalbu. Kao što je Krauč naglasio, ovo nije samo postdemokratija već i „postzakon”. O TTIP se raspravljalo u Donjem domu. Sledećeg meseca (u februaru) biće nastavljeni pregovori između SAD i EU. Tako možete da zamislite da bi naša vlada od sada mogla da počne sa opravdanjima.

Postoji samo jedno moguće opravdanje za poseban pravni sistem: neuspeh postojećih sudova da pošteno sude po tužbama u privrednim predmetima. Dakle, koji pravni sistem u SAD ili EU tretira korporacije nepošteno? Pitao sam ovo (putem Tvitera) Vinsa Kejbla, britanskog ministra privrede, njegovog zamenika lorda Livingstona kao i lidera konzervativaca u Evropskom parlamentu Saeda Kamala. Odjekujuća tišina. To sam pitao i u ovoj kolumni tri puta. Ništa. Pitao sam telefonom i Ministarstvo privrede. Nakon pokušaja njihovog portparola da sugeriše da možda nešto nije u redu sa američkim sistemom i neuspeha da mi objasni šta bi to moglo da bude, poslao mi je ovu izjavu: „Zaštita investitora je neophodna pošto domaći sudovi nisu tipičan put za investitore koji traže obeštećenje“. Nisu tipičan put? To je to? U Donjem domu član parlamenta Zek Goldsmit je pitao ministra privrede da navede situacije u poslednjih pet godina u kojima su, u EU ili SAD, kompanije bile diskriminisane u sudovima. Odgovor: vlada „nema pristup relevantnim informacijama“. Evropska komisija tvrdi da je „glavni razlog za postojanje mehanizma tužbe inostranih vlada (ISDS) taj što u mnogim zemljama investicioni sporazumi nisu direktno primenjivi u domaćim sudovima“. Možda. Ali nijedna od tih zemalja nije u predloženom trgovačkom bloku. Uslov za članstvo u EU je „nezavisno i efikasno sudstvo” sa „zakonskim garancijama za pošten sudski postupak“. Šta predlog zakona kreiran da zaštiti investitore u neuspešnim državama (failed states) traži u ugovoru između EU i SAD?

ttip

MORAMO SE BORITI

Dejvid Kameron je pokušao da ponudi drugačiji argument. Na samitu G20 prošle godine on je rekao: „Mi smo potpisivali trgovački sporazum za trgovačkim sporazumima i nikada u prošlosti nije bilo problema“. To je odbrana opasnog vozača: mnogo puta sam vozio 160 kikometara na sat i još uvek sam živ, zar ne? Da, do sada smo imali sreće. Srećniji smo od drugih nacija u Evropi, koje su do sada bile tužene 127 puta zbog klauzule investitor-država u njihovim ugovorima. Češka, Slovačka i Poljska su morale da plate toliko novca da su za ta sredstva mogli da zaposle 380.000 medicinskih sestara na godinu dana. Procesi investitora protiv države ubrzano eskaliraju: pošto su korporacije počele da shvataju kakva im je moć data. One skreću svoju pažnju sa slabijih zemalja na jače. Niko neće obezbediti opravdanje za ISDS jer niko to ne može. Da bi zaštitile transnacionalni kapital od nepostojećih rizika, naše vlade nesmotreno napuštaju princip jednakosti pred zakonom. Verujem da možemo da pobedimo u ovome. Mi smo pobedili i pre, kada se ugovor koji se sada zove TTIP zvao Multilateralni investicioni sporazum. Nakon masovne javne reakcije on je poražen 1998. godine. Sada pokušavaju opet, pod drugim imenom.

Do sada su dve peticije sakupile 2,5 miliona potpisa. Kao odgovor, EU je frenetično napravila ustupke. Prvi put u istoriji ona je učinila svoju pregovaračku poziciju javnom. Ona je pokrenula konsultacije o ISDS. Iako još uvek, šest meseci kasnije, rezultati nisu objavljeni, obećana je zaštita za javne servise; predloženo je poboljšanje ofšor arbitražnih sistema – mada još uvek ne uspevaju da objasne šta nije u redu sa sudovima koje već imamo. Ovo su očajnički ustupci organizacije koja je svesna da se prozor zatvara: ako ne može da obezbedi sporazum pre sledećih izbora u SAD, TTIP je verovatno gotov. Dakle, nastavite da marširate, nastavite da pevate, nastavite da se uključujete u kampanje koje zajedno stupaju pod oznakom „Stop TTIP“. U godinama ekocida, banaka hrane i finansijskog kolapsa da li nam treba više ili manje zaštite od istrebljivačke korporativne prakse? Ovo je neodgovorna, nepravedna destrukcija naših prava. Mi je možemo poraziti.

The Guardian/Novi Polis

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u