NENAD POPOVIĆ: STRATEGIJA ZA SRPSKU IMOVINU NA KIM

Trepča faktički ne može da bude privatizovana bez pristanka Srbije i Srba koji žive...

Trepča faktički ne može da bude privatizovana bez pristanka Srbije i Srba koji žive na teritoriji gde se Trepča nalazi

Država nema plan za imovinu na Kosovu i Metohiji, izjavio je FoNetu i JugPresu predsednik Srpske narodne partije (SNP) Nenad Popović i autor knjige „Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije“ i ocenio da je prvi korak u njenoj zaštiti da se u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice to nametne kao urgentna tema.

Delegacija Srpske narodne partije sa vama na čelu putuje u SAD. Koji je cilj ove posete?

— Tokom posete SAD sastaćemo se sa predstavnicima američkog Stejt Dipartmenta, Senata i Kongresa. Glavna tema ovih razgovora biće zaštita srpske imovine na Kosovu i Metohiji. Srbija je u poslednjih 60 godina uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na KiM čime je ostvarila i u tom periodu potvrdila vlasništvo nad 80 odsto infrastrukturnih i privrednih kapaciteta. Pravo svojine je apsolutno i neprikosnoveno pravo u svakom demokratskom društvu na svetu. To je jezik koji Amerikanci najbolje razumeju i neoboriv argument u našem razgovoru sa njima. O pitanju zaštite srpske imovine na KiM razgovarao sam prošle nedelje i sa predstavnicima Gornjeg doma Ruske dume.

Da li Srbija, i šta, može da učini da zaštiti svoju imovinu na Kosovu i Metohiji?

— Kosovo je srpska tekovina i stečevina, neotuđiva svojina države Srbije i njenih građana. Srbija mora jasno da kaže sagovornicima u međunarodnoj zajednici da su pokušaji kosovskih vlasti da privatizuju srpska preduzeća i da ih pretvore u javnu imovine lažne države Kosovo – nelegalni i da će Srbija učiniti sve da te pokušaje zaustavi.

Činjenica je da se u proteklih 15 godina pitanjem imovine niko nije ozbiljnije bavio. Da li je sada kasno?

— Slučaj Trepče je pokazao da Srbija ima snage da stane u odbranu svoje imovine na KiM. Kosovske vlasti su pod pritiskom međunarodne zajednice odustale od otimanja Trepče. Moramo da nastavimo da radimo u tom pravcu i da nametnemo pitanje srpske imovine na KiM kao urgentnu temu u razgovorima sa međunarodnom zajednicom.

„Frka“ u izjavama političara digla se zbog „Trepče“. Međutim, niko ozbiljnije ne postavlja pitanje Brezovice, Ratara, fabrika u Kosovskom Pomoravlju?

— Srbija od 2002. godine plaća dugove tih preduzeća a pritom je u potpunosti isključena iz procesa privatizacije. To je klasična otimačina naših preduzeća. Osnivači „Brezovice“ su JP „Skijališta Srbije“ i Ineks – Inter Eksport. Tu činjenicu niko ne može da ospori. Zato Srbija ima pun legitimitet da se obrati svim relevantnim sudskim institucijama u svetu kako bi zaštitila svoja imovinska prava na KiM.

Šta, uopšte, može konkretno da se uradi sa „Trepčom“? I da je to realno izvodljivo, a ne samo populistička priča vlasti…

— Trepča faktički ne može da bude privatizovana bez pristanka Srbije i Srba koji žive na teritoriji gde se Trepča nalazi. U Trepči radi i 3.300 Srba koji žive severno od Ibra. To je pitanje koje ne može da bude rešeno bez Srbije. S druge strane, neosporna je činjenica da najveći procenat vlasništva nad rudnikom Trepča ima Fond za razvoj Srbije, 55.14 odsto kapitala. Koliko je „Trepča“ važna za Srbiju pokazuje činjenica da je Svetska banka samo istražene mineralne rezerve na Kosovu i Metohiji procenila na 13,5 miijardi evra, dok procene vrednosti rezervi lignita na KiM idu i do 400 milijardi evra.

Međutim, Srbija se odrekla, kroz Briselski sporazum, i akumulacije „Gazivode“, imovine na severu, a jedina fabrika koja je radila, „Simpova“ fabrika u Zubinom Potoku, pred gašenjem je pošto nisu pronađeni adekvatni modusi za njeno postojanje.

— Dve trećine jezera Gazivode se nalazi u Srbiji, na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, a brana, hidroelektrana i deo jezera, nalaze se u srpskoj opštini Zubin potok. Brana je građena iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija, a radove je izvodila „Hidogradnja“ iz Beograda. Srbi su raseljeni iz Ibarskog Kolašina da bi se formiralo jezero, potopljeno je više oko 600 domaćinstava, dve crkve, četiri groblja, pod vodom su i čuveni dvori Jelene Anžujske iz perioda Nemanjića. Hiljade Srba iz ovog kraja moralo je da se iseli zbog formiranja jezera i da pristane na najjeftiniju eksproprijaciju koju je sprovodila tadašnja SFRJ. Ovo su argumenti koji jasno govore da vlasništvo nad kapacitetima Gazivode ne može da bude jednostrano promenjeno. Gazivode su bile, jesu i biće srpsko vlasništvo.

Za opstanak naših građana ključna je sveobuhvatna integracija privrede naše južne pokrajine sa privredom ostatka Srbije. Moramo da nastavimo investiranje u srpske sredine na KiM jer će naš narod opstati na Kosovu samo ako bude imao posao, puteve, škole, bolnice… Ekonomija je ključna za njihov opstanak.

I sami ste bili angažovani na poslovima oko Kosova i Metohije, kakav je vaš utisak, da li je Beograd uopšte spreman da konkretno pomogne svim Srbima koji su ostali tamo da žive ili su malo spremniji da pomognu „svojima“?

— Za opstanak naših građana ključna je sveobuhvatna integracija privrede naše južne pokrajine sa privredom ostatka Srbije. Moramo da nastavimo investiranje u srpske sredine na KiM jer će naš narod opstati na Kosovu samo ako bude imao posao, puteve, škole, bolnice… Ekonomija je ključna za njihov opstanak.

Da li, uopšte, postoji državni plan na tu temu?

— Plan, na žalost, ne postoji, ali on može vrlo brzo da bude napravljen kroz jedan strateški dokument države. Prvi korak je da se u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice, već 09. februara, pitanje zaštite imovine Srbije na KiM nametne kao urgentna tema. Moramo da zaštitimo prethodne investicije javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, kao što su NIS, EPS, JAT, PTT, Železnice Srbije, Putevi Srbije i da valorizujemo njihova potraživanja iz perioda pre 1999. godine, što je zagarantovano i Rezolucijom SB UN. Srbija mora da pruži snažnu podršku privrednom razvoju srpske zajednice na KiM kroz podsticaje za razvoj malih i mikro preduzeća i preduzetništva, razvoj putne infrastrukture i obrazovanje u funkciji razvoja privrede. Jedino posao i bolja ekonomska budućnost može da obezbedi opstanak srpske zajednice na KiM.

Autor Ljiljana Stojanović

Izvor JugPres/FoNet/Sajt SNP, 1. februar 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u