KREĆE LI I SRBIJA KA SVOM CIPRASU?

Hoće li i Vučićeva vlada pasti na uzimanju od sirotinje i davanju bogatima? Šef...

Hoće li i Vučićeva vlada pasti na uzimanju od sirotinje i davanju bogatima?

Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke (DS) Borislav Stefanović ocenio je da je politika štednje i stezanja kaiša doživela poraz u celoj Evropi, što će se desiti i u Srbiji.

Iako su „žuti” najodgovorniji što smo na kolenima i što nm vlast postavljaju stranci preko formalizovanih izbora i strukture moći koju suvereno kontrolišu, Stefanović je dodao da su građani Srbije, „svi odreda, u bilo kojoj god da su partiji, žrtve besmislenog, dokazano lošeg, neoliberalnog koncepta štednje i koncepta da moramo više da radimo, jer, bože moj, mi smo lenji”.

S obzirom da je ovo došlo iz DS, i premalo je i previše. Može li Srbija biti inficirana „grčkim virusom”? Da li će Ciprasovi uspesi – u rvanju sa Nemačkom Angele Merkel, Evropskom centralnom bankom i MMF – istovremeno biti šamari Vučićevoj vladi i slabiti njene pozicije?

BRANKO PAVLOVIĆ, ADVOKAT: PODRŠKA VUČIĆU VEĆ SE KRUNI I NESTAJE SVAKI DAN
Kada neko kaže da je neoliberalizam poražen, onda treba videti šta ta tvrdnja tačno znači. Naime, kao ekonomski koncept neoliberalizam je dokazano poguban najkasnije od 2008.

To ne znači da se od njega odustalo. U najrazvijenijim zemljama Zapada primenjena je monetarna etrapija, a u perifernim je taj koncept nastavljen.

Jedna od karakteristika tog modela jeste da ga zagovornici nikada ne sučeljavaju sa činjenicama. Oni znaju da je on nadmoćan, pa ako činjenice govore suprotno, to gore po činjenice.

Sve ovo treba sasvim razlikovati od struktura moći, pre svega finansijskog kapitala na Zapadu, izraslog na konceptu neoliberalizma. One ne da nisu poražene, nego se najozbiljnije tek spremaju za rat radi svog opstanka.

Pobeda Sirize je u političkoj ravni pokazala da je moguće, nasuprot neoliberalnim strukturama moći, osvojiti vlast sa konceptom zaštite nacionalnih interesa. Bez poluga države u borbi protiv neoliberalizma bilo koji narod nema nikakve šanse.

To naravno ne znači da je, samim tim što je vlast osvojena, pobeda osigurana. To sad živimo svi mi. I sa Sirizom i sa Orbanom u Mađarskoj pre Ciprasa i sa Podemosom i Nacionalnim frontom u Španiji odnosno Francuskoj, Pet zvezdica Pepe Grilo u Italiji, Alternativom za Nemačku u Nemačkoj itd.

Cipras svakako dodatno ogoljuje Vučića i čini sasvim jasnim njegovo udvorištvo bankarima i moćnicima neoliberalnog koncepta. On se raduje MMF-u, divi se protestantizmu i Nemačkoj i sve probleme vidi u lošoj naravi nas Srba. O tome je veoma jasno Slobodan Reljić napisao u novom broju Nedeljnika.

Iz činjenice da se podrška Vučiću u svim stručnim i mislećim krugovima u Srbiji kruni i nestaje iz dana u dan, ne sledi zaključak kako će samo zbog toga Vučić biti poražen.

Potrebno je da dođe do akcionog, organizacionog i političkog udruživanja osnovnih struktura koje pružaju otpor ovom režimu, u osnovi marionetskom i na usluzi strancima, a koji se ne nalaze na sadašnjoj političkoj sceni. Tu ne mislim na parlamentarnu scenu, jer je ona takođe za strane gazde, nego upavo na vanparlamentarnu.

Snage nastaju iz protesta advokata, prosvetnih radnika, stručnjaka iz oblasti arhitekture i urbanizma i pravosuđa, inženjera svih struka, sindikata Telekoma, zdrvastva, pravosudnih organa, državne uprave, omladinskih organizacija, iz čitavog niza kreativnih i borbenih ljudi koji jesu danas formalno u nekoj partiji, ali im je ideja slobodne Srbije daleko važnija od partijske pripadnosti itd.

U ovoj godini će biti sasvim vidljivo da li će ukupne snage za oslobođenje Srbije narasti do mere da mogu da sruše Vučićev režim, ili ne.

LjUBOMIR MADžAR, EKONOMISTA: SRBIJA MORA DA GODIŠNjE PLATI PREKO MILIJARDU EVRA SAMO ZA KAMATE
Politika stezanja kaiša je besmislica. Tu se ne radi o zakidanju potrošnje, već o tome da svaka privreda troši ono što proizvodi, i da onaj ko se zadužio, mora da vrati što je uzeo. To je normalno. Neki su se mnogo zaletali u dugove, ali je situacija bila takva da je to zaduživanje bilo podsticano. Neodgovorne su bile vlade koje su na taj podsticaj reagovale i koje su preko prekomerne potrošnje ubirale političke poene pred izbore.

Stvaranje velikih dužnika poput Grčke pravi velike probleme za sve i verujem da su svi na međunarodnoj sceni zainteresovani za stabilnost. Čak i da ima namere onih koji daju novac da nekoga uhvate u klješta dugova, i tada je odgovornost na vama koji ste pristali da budete uhvaćeni.

U Srbiji stezanja kaiša nema. Kad bi se išlo na potrošnju ispod naših ekonomskih mogućnosti – to bi bilo stezanje. Mi se, naprotiv, još više zadužujemo!

Procene su da će se to tek 2017. zaustaviti, a Fiskalni savet kaže – još kasnije! Drugim rečima, mi se još galantno i obilno zadužujemo, a to nije stezanje kaiša, već – daleko od toga!

Iz godine u godinu proizvodimo sve manje i manje, a kamate na dugove su preko milijardu evra godišnje. Čak i da porastemo fantastičnih 3 ili 3,5 odsto – i to bi nam pojele kamate.

Odgovorne su vlade i oni građani koji su ih birali. Ja nisam tome doprineo, jer sam glasao za jednu stranku koja nikada nije bila u vlasti.

MLAĐAN KOVAČEVIĆ, ČLAN AKADEMIJE EKONOMSKIH NAUKA: HIRURZI NAM ODOŠE U INOSTRANSTVO, A U SRBIJI SE NA OPERACIJU ČEKA I DO PET GODINA
U svim zemljama je taj koncept je dao loše rezultate. Nezaposlenost raste u Portugalu, Italiji, Španiji, Grčkoj, lek koji forsira „trojka” ni tamo nije dao rezultate.

Troškovi negde nekada moraju da se smanje, kao kada je reč o administraciji koja je ogromna ako vam BDP toliko opada. Tu ima osnova za štednju.

Ali, ova Vlada nije našla hrabrosti da odmah krene u smanjenje administracije. Nemačka je 30 odsto smanjila plate u administraciji, a Srbija 10 odsto.

Pri tom, u našoj administraciji uglavnom rade stranački kadrovi.

Drugo, nikako ne može da se smatra istim rad u administraciji i, recimo, u zdravstvu ili prosveti! Tu se ne sme štedeti.

Šta se do sada štednjom postiglo? Da naši hirurzi odu u inostranstvo, a ovde da se čeka na operacije dve ili tri ili pet godina, pa ko to živ dočeka. Obrazovanje nam je palo sa 49 mesta u 2008. godini na 106-to među 146 zemalja.

Samo 0,4 BDP se odvaja za naučnoistraživački rad i ako se to nastavi, ubrzo Srbija neće imati nauku!

Vlada je preokupirana da gde god može nešto postigne na međunarodnom planu, da se zadužimo gde god možemo, da prodamo i Telekom i Komercijalnu banku i zemlju da prodajemo iako je to zakonom zabranjeno.

Ako se nastavi ta politika neoliberalizma, to može trenutno da popravi situaciju, ali će doneti više štete nego koristi.

Veću štetu su naneli prethodnci koji su napravili osnov za ovaj koncept spržene zemlje.

Teško je reći dokle će narod da trpi i da li će ova Vlada dočekati kraj mandata. Naročito veliki problem su krediti u švajcarcima i drugim stranim valutama, koji je još problematičniji posle odluke vlade da smanji plate i penzije.

Vlast je odgovorna i za uslove poslovanja banaka i za rezanje plata i penzija. Tako da, kada dođe lepo vreme, već u martu ili aprilu, narod može da izađe na proteste koji mogu da se pretvore u nešto više.

SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ, PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE: NIJE NAROD BIRAO VLADU DA GA DOTUČE, VEĆ DA MU BUDE BOLjE
Svuda u Evropskoj uniji je koncept uzimanja od siromašnih i davanja bogatima doživeo krah. To se desilo u mnogo bogatijim zemljama nego što je naša i uverena sam da će na tome pasti i Vlada Aleksandra Vučića.

Najbolji primer za krah ove politike obrnutog Robin Huda je Siriza u Grčkoj. Siriza je narodu ponudila sasvim drugačiju politiku, baš kao što i mi u patriotskom bloku imamo koncept ekonomskog patriotizma.

Mađarska, Velika Britanija, Španija, Italija svuda je velika pobuna protiv mera štednje jer one uništavaju proizvodnju. Kod nas ne postoji potreba za ministarstvom industrije, jer gotovo ništa ne proizvodimo. Istovremeno, država otima od naroda.

Otela je čak i penzije, koje su stečeno pravo.To je bukvalno kriminal, kao da upadnete u banku da otmete pare, samo bez kalauza. Moramo pomenuti i da se kresanjem plata upropaštava i srednji sloj, koji sada od svoje zarade ne može ni da preživi.

U takvim uslovima, narod će se osvestiti, jer je birao Vladu ne da ga dotuče, nego da mu bude bolje.

Srpski narod ume dugo da trpi, ali u momentu kada mu trpilo pukne, kada se poveže i pruži otpor onda vlast ne treba samo da se zamisli, nego bolje sama da ode.

NEBOJŠA KATIĆ, FINANSIJSKI SAVETNIK IZ LONDONA: EKONOMSKA SUDBINA SRBIJE JE U TUĐIM RUKAMA, VUČIĆEVA VLADA MORA DA ODOBROVOLjAVA STRANCE
Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Ekonomska sudbina Srbije je u tuđim rukama. Vlada mora da odobrovolji strance, a najkraći put je fiskalna konsolidacija (eufemizam za smanjivanje javne potrošnje, plata i penzija).

Čini se da niko u Srbiji ne sumnja da su smanjivanje javne potrošnje i obračun sa javnim sektorom spasonosni lek za sve probleme domaće ekonomije.

Pitanja i strahovi se odnose samo na socijalnu snošljivost i političke posledice.

Na ovoj logici EU je koncipirala i modelirala svoju politiku izlaska iz krize za najugroženije zemlje, za one na koje je mogla izvršiti jak pritisak (Irska, Grčka, Španija, Italija).

Politika ozdravljenja je imala dve poluge – na jednom kraju je tvrda politika smanjivanja javne potrošnje, dok je na drugom kraju meka monetarna politika. Ona je pokušavala da stimuliše potrošnju i investicije niskim kamatnim stopama u nadi da će privatni sektor nadoknaditi manjak tražnje nastao uštedama u javnom sektoru.

Nažalost, kada se sa modela pređe na empiriju, svi teorijski konstrukti padaju u vodu.

Uprkos lečenju i gorkoj medicini, uprkos rastu nezaposlenosti i maltretiranju građana, deficiti budžeta su i dalje veoma visoki, dok su javni dugovi drastično porasli. Pri tome, mučni proces konsolidacije traje već godinama.

DANILO TVRDIŠIĆ, ČLAN STAREŠINSTVA DVERI: POSLE CIPRASA I GRČKE LEKCIJE – ALEKSANDRA VUČIĆA ČEKA SAMO BRZI PAD
U srpskom slučaju „stezanje kaiša” je mantra koja treba da pruži „stručnu” i ekonomsko-idejnu podršku razarajućim ekonomskim potezima sadašnje vlasti.

Ko to po mišljenju „velikih umova” neoliberalne misli Dušana Vujovića, Jorgovanke Tabaković ili „eksperata” poput Madžara ili Prokopijevića i ostalih treba da štedi i steže kaiš?

Stezanja kaiša nameće se najsiromašnijima od kojih se uzima, a u isto vreme to ne važi za bogate. Za njih važe pravila enormnog bogaćenja. Štednja i stezanje kaiša običnog naroda – odnosno to da „EU nema alternativu” – u Srbiji se primenjuje od 2000. godine. U praksi, to je rasprodaja ostataka strateških resursa i zaduživanje kod zelenaških institucija kao što su MMF i Svetska banka.

Aleksandar Vučić je uspeo da tu politiku „unapredi” za još jednu „genijalnu” meru, a to je mera smanjenja plata i penzija. Tako sada imamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, najnižu prosečnu platu u regionu, alarmantno visok javni dug, rasprodate resurse i ubijenu proizvodnju.

Da li će to slomiti vlast Aleksandra Vučića – verovatno da hoće, ako i pre toga ne izbiju ozbiljni socijalni nemiri. Pojava Ciprasa u Grčkoj razbila je vrata evrounijatskog liberalizma i omogućila da narodi EU krenu za efikasnim i brzim primerom!

Srbija će ići istim- Grčkim, odnosno Ciprasovim putem, jer je to jedini mogući model za povratak suvereniteta – prvo ekonomskog, a onda i političkog. Jer, narod hoće da njegove pare ostanu u njegovom džepu.

Vučić uzima iz naših džepova i daje raznim Nemcima, Amerikancima, Arapima i ostalim okupatorima. Da bi Srbija uradila što i Grčka, potrebno je da se ujedinimo oko oslonca na one međunarodne finansijske, vojne i geopopolitičke sile koje hoće da nam budu strateški partner, a ne kolonizator. Vučić to ne sme, Dveri i patriotski front smeju.

Dakle: ako je briselska vlast mogla da padne u jednoj NATO i EU prezaduženoj Grčkoj – a slomila se na stezanju kaiša – i građani Srbije će se rešiti Vučića. Posle Ciprasa i grčke lekcije o demokratiji, Aleksandra Vučića čeka samo pad – ogromnom brzinom. Recept postoji, samo ćemo ga primeniti.

Autor Diana Milošević
Izvor Fakti, 09. 02. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u