ĐAKON NENAD ILIĆ: ZNA LI SRPSKA ELITA DA SE TOČAK ISTORIJE IPAK OKREĆE

Pripadnici elite pokušavaju da u zemlji održe neoliberalna pravila i vrednosti, jer im jedino...

Pripadnici elite pokušavaju da u zemlji održe neoliberalna pravila i vrednosti, jer im jedino to, zahvaljujući zaštiti koje pružaju strani gospodari, sigurno čuva njihovu svojinu

Da li je zaista ljudima koji u sadašnjoj propaloj Srbiji imaju novca i vlasti toliko teško da shvate da je opstanak njihovog bogatstva deo društvenog ugovora koji može i da se promeni? Ako bogati i moćni, višak novca i moć ne koriste i da razvijaju zemlju, jačaju je i bogate, od čega bi osim njih imali nekakve koristi i oni koji sada žive sa ponižavajuće nedovoljno novca i mogućnosti za sticanje – zar ne vide da mogu biti prozvani zbog lošeg korišćenja onog viška svojine koji im je poslednji društveni ugovor omogućio?

Iz ugla naroda, sadašnja elita uopšte ne mora da bude na mestu na kom je i da polaže pravo na to što je pošteno (po ugovoru) ili nepošteno prikupila. S obzirom na slepilo otuđene elite za spolja teško uočive tokove narodnog života, logično je da pripadnici elite pokušavaju da u zemlji održe neoliberalna pravila i vrednosti, jer im jedino to, zahvaljujući zaštiti koje pružaju strani gospodari, sigurno čuva njihovu svojinu. Tako je isto jadno-logično i da elita većinom gura narod u Evropsku uniju, koja joj može obezbediti trajnu zaštitu od naroda. Naravno da se to predstavlja kao boljitak za narod. A kako bi drugačije elita došla do ispunjenja svog cilja – ulaska u „kućicu“, pod zaštitu, kao u dečijoj igri.

Bez obzira na neke od pomodnih teorija – narod je ne samo statistička, kulturna i dogovorna kategorija, nego pre svega organizam koji uvek traži način za opstanak. Pritom se pod organizmom ne misli na nekakvu totalitarnu zajednicu krvi i tla, nego baš na veliki organizam koji živi u istoriji. Na narodni organizam koji ima svoj identitet, svoje vrednosti, osvešćene i neosvešćene ciljeve, način reagovanja na pretnju. Koliko god organizam srpskog naroda izgledao umrtvljen, on je još uvek živ. Bolestan i slab, ugroženog identiteta, ali živ, makar zbog jakog korena. Ukoliko ugroženost naraste do nepodnošljive mere – narod kao organizam, bez prave kontrole, koju može držati samo elita u koju se ima poverenje, može reagovati veoma burno. Kontrolu mogu da uspostave – iako to mnogima izgleda nemoguće čak i gori od sadašnje elite-pseudoelite. Niko ne garantuje da će ta reakcija zasigurno dovesti do ozdravljenja organizma, ugroženog iznutra i spolja. Kako se radi o organskom – moguća je i smrt. Moguće je uvođenje u novu bolest. Ali u burnoj reakciji, pred smrt ili ozdravljenje, prvo će verovatno stradati one ćelije koje organizam prepozna kao glavne izazivače bolesti. Politička elita i brzo obogaćeni ljudi lako mogu biti prepoznati kao takvi i prvi biti na udaru.

Da li je stvarno moguće da niko iz sadašnje elite ili pseudoelite, kako već ko na to gleda, sve to ne sagledava ili makar naslućuje?

Istorija ne ide pravolinijski predvidljivo, ali se u njoj ipak mogu prepoznati neke zakonitosti. Ne kaže se slučajno da se točak istorije okreće. Kreće se u nekom smeru, pritom se i okrećući oko osovine. To da je proklizavanje točka istorije, koje još uvek traje, pogrešno prepoznato kao stizanje na cilj, kraj istorije – to je jasno sve većem broju ljudi. Bilo bi logično da to uoči i srpska elita. Dok ne bude kasno.

Izvor Fejsbuk stranica đakona Nenada Ilića/Stanje stvari, 13. 02. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u