MIROSLAV LAZANSKI: KOLIKO ĆE TRAJATI MIR U UKRAJINI

Nemačka i Francuska su potpuno svesne da, ako SAD isporuče teško i sofisticirano oružje...

Nemačka i Francuska su potpuno svesne da, ako SAD isporuče teško i sofisticirano oružje Ukrajini, Rusija će to smatrati internacionalizacijom sukoba

Minsk-2 biće samo repriza Minska-1. Naime, kominike najnovijih mirovnih sporazuma u Minsku nisu potpisali vodeći državnici, potpisale su ih ličnosti iz Kontakt grupe. Vladimir Putin nije ništa potpisao, kao ni Angela Merkel, ni Fransoa Oland, ni Petro Porošenko. Zbog toga će i biti vrlo problematično naterati obe strane u sukobu da povuku svoju artiljeriju na liniju razdvajanja. Sa svoje strane, Moskva nikada službeno nije osporavala pripadnost Donbasa Ukrajini, ali Rusija je i neslužbeno govorila o Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj Republici…

„Rusija je samo garant rešenja ukrajinske krize, ali nije strana koja izvršava kompleks mera u tom pravcu… Mi to prosto ne možemo fizički da uradimo, jer Rusija nije učesnica konflikta“, izjavio je dan posle Minska-2 šef pres službe Kremlja Dmitrij Peskov.

Istog dana predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da nije siguran u izvršenje Minskog sporazuma.

U međuvremenu, dok svet čeka na početak primirja i obustavu vatre u Donbasu, dok svi očekujemo hoće li 15. februar doneti i definitivni mir na prostoru Donbasa, sukobljene strane koriste dva preostala dana za intenzivne borbe. Naime, službeni Kijev tvrdi da njegove trupe kod Debaljceva nisu opkoljene, predstavnici proruskih snaga tvrde da jesu. Iz „kotla“ Debaljcevo ukrajinske jedinice (od 6.000 do 8.000 pripadnika) pokušavaju proboj prema mestu Logvinovo, dok sa spoljne strane „džepa“, iz pravca Svetlodarska u cilju deblokade snaga u „džepu“ jurišaju druge ukrajinske oklopno-mehanizovane jedinice. Primarni je cilj ukrajinskih snaga ovladavanje strateškim putem Debaljcevo-Artjomovsk, gde je 10. februara, po rečima predstavnika Donbasa, i zatvoren „kotao“. Osim što i dalje koriste višecevne raketne bacače „grad“, „uragan“, „smerč“, kao i taktičke balističke rakete „točka“ za gađanje naselja, za udare na civilne objekte, ukrajinske snage sada koriste i samohodnu artiljeriju od 203 mm, sistem „pion“, radi rušenja puta Gorlovka-Ugljegorsk. Praktično su i jedni i drugi na područjuDebaljceva sada, uoči najavljenog primirja, bacili u borbu skoro sve što imaju od artiljerije i oklopnih snaga, pri čemu sa proruske strane ne bi bilo iznenađujuće ako se dogodi i neki spektakularan manevar.

Dakle, šta je bio Minsk-2? U političkom kontekstu još je rano to procenjivati, treba praviti razliku između „pobede“ i „uspeha“, jer ova dva pojma ne moraju obavezno da se odnose na istu stvar. Ne samo zato što pobeda može da bude Pirova, već zato što ona, čak i kada za nju nije plaćena visoka cena, ne mora u potpunosti da služi interesima pobednika.

Izlet Angele Merkel i Fransoa Olanda u Minsk pokušaj je ne samo zaustavljanja rata već i samopotvrđivanja Nemačke i Francuske u odnosu na SAD, što je možda mali znak da politički hegemon Zapada više ne postoji. Evropa ima svoje političke i ekonomske interese i nju kriza u Ukrajini pogađa mnogo više nego SAD. Nemačka i Francuska su potpuno svesne da ako SAD isporuče teško i sofisticirano oružje Ukrajini – a u američkom Kongresu veliki je pritisak da to administracija Baraka Obame i uradi – Rusija će to smatrati internacionalizacijom sukoba, što ne bi ostavilo Moskvi mnogo prostora da ostane vojno pasivna.

U Ukrajini je prošle godine došlo do protivustavnog prevrata tehnikom „postmodernog državnog udara“. Izvedena je, po američkom priznanju, američka operacija promene režima. Posledica te činjenice jeste veoma ozbiljan geopolitički sukob SAD i Rusije. Na teritoriji Ukrajine Zapad pokušava da reši rusko pitanje jednom zauvek, da bi se ruski medved saterao u severnu pećinu. Ukrajinu je u važno geostrateško pitanje pretvorila ne Moskva, već Vašington, koji odbija da prekine sa hladnoratovskom politikom opkoljavanja Rusije i težnjom da za sebe pridobije sve bivše sovjetske republike. Amerika želi da u predvorju Rusije na vlasti budu američki vazali, što je čin imperijalne arogancije. U današnjem svetu nema opravdanja za primenu jednog aršina za ceo svet, a drugog za SAD. To ruši američki kredibilitet i fatalna je mana zemlje koja se smatra najmoćnijom na svetu.

Ukoliko Minsk-2 na uspe, a vrlo sam skeptičan oko toga, Ukrajina, čak i uz američko naoružanje i NATO materijalnu pomoć ne može vojno da pobedi Rusiju. Moskva može da čeka novi državni prevrat u Kijevu, ali i ruski tenkovi mogu za 48 sati da budu u ukrajinskoj prestonici, jer Zapad ne može da dobije rat protiv Rusije. Nije to samo moja procena, koju sam na ovim stranicama izneo i prošle godine posle Minska-1, to je pre tri dana izjavio i nemački general Herald Kujat, bivši šef vojnog komiteta NATO-a. A Nemcima, barem kada je u pitanju rat na Istoku, treba verovati…

Izvor Politika, 15. 02. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u