RATOVI NA BALKANU NISU ZAVRŠENI

PREDRAG ĆERANIĆ Prvi bi mogao početi u zapadnoj Makedoniji, što će biti faza u...

PREDRAG ĆERANIĆ

Prvi bi mogao početi u zapadnoj Makedoniji, što će biti faza u stvaranju „Albanije u prirodnim granicama“

Najveće gubitke u jugoslovenskim ratovima Srbi su imali u vrijeme primirja. Primirja su i sklapana kada bi srpske trupe bile u ofanzivi, a protivnik posredstvom međunarodnih mentora tražio i dobijao predah kako bi snage pregrupisao i potom snažnije napao. Najveće civilne žrtve Rusi su imali u Donjecku i drugim gradovima za vrijeme tzv. primirja od iznenadnog bombardovanja, za koje strani mediji nikad ne optuže Kijev. Kada snage Novorusije uzvrate, ubrzo slijedi mnoštvo medijskih optužbi. Taktika kreni-stani Srbima nije dobro donijela. U istoj kuhinji u kojoj je razrađen scenario raspada bivše Jugoslavije napisan je i scenario za Ukrajinu. Iz tog ugla treba posmatrati i potpisivanje primirja u Minsku. Scenario za Ukrajinu inače dio je šireg konteksta geopolitičkih, odnosno geoekonomskih interesa vlasnika novca [1], tj. nekoliko bankara.

Kako se oni realizuju? U markiranim područjima [2], npr. Balkan, Zakavkazje, Latinska Amerika – prethodno se lobira, odnosno pripremi kadrovska infrastruktura uz pomoć organizacija kao što su Trilateralna komisija i Bilderborg grupa, a u cilju rušenja neposlušnih vlada ili onih koji se ne drže rasporeda. Kada se pripreme okončaju, nameću se nova pravila ponašanja, po potrebi se ruše vlade i države, nameće dužničko ropstvo, unosi se nesigurnost, čak i u države članice EU (sem V. Britanije). Geopolitički (geoekonomski) prioriteti su stvaranje velike Albanije, pokoravanje Zakavkazja, raspad Rusije. Dok se stvaranje velike Albanije odvija bez ikakvih problema i željenom dinamikom (stvaranje vojske Kosova [3], naporedo rastakanje vojske, a potom i policije Srbije kroz tzv. reformu sektora bezbjednosti [4], destabilizacija Makedonije [5]), u realizaciji preostala dva prioriteta prisutni su veliki problemi.

RAT ZA SPAS DOLARA
Kako bi se ograničio pristup Rusije „globalnom“ finansijskom tržištu i trgovini, jer Zapad ima monopol nad berzama, odnosno tržištu kapitala, na sceni su operacije finansijskog sektora. [6] Cilj je da se Putinu suzi manevarski prostor, kako ne bi uspio da završi zamisli kao što su BRIKS i Evroazijski savez, za koje se cijeni da će imati vlastiti finansijski sektor, odnosno valutu i tržište. Ujedno, preko Poljske [7] i baltičkih zemalja, prvenstveno Estonije [8], u rat u Ukrajini vlasnici novca nastoje uvući zemlje članice EU. Potezi koji se povlače kako bi se „obuzdala“ Rusija su nerazumni, opasni i panični. Zato je ideja o primirju, drugi put potpisanom u Minsku, potez državnika Njemačke i Francuske koji uviđaju dalji tok događaja [9].

Da bi opstao, neoliberalizam mora da se širi, odnosno da „jede“ resurse i infrastrukturu drugih država, a za to služi globalizacija. Globalizaciju je zaustavila Rusija i, s druge strane, Turska. Istovremeno, dovodi se u pitanje osnova finansijske stabilnosti Zapada – njegovo veličanstvo dolar. Ruski predsjednik širi klub državnika koji uviđaju da dolar vještački pliva i da nema pokriće. Ako Putin uspije da dolar potisne kao sredstvo plaćanja u međunarodnoj razmjeni i ugrozi ga kao rezervnu svjetsku valutu, američka privreda će se urušiti. Dovoljno razloga za paniku. Za bankare postoji samo jedan imperativ: Dolar ne smije pasti! Da bi dolar opstao u snazi kojom trenutno raspolaže, neoliberalizam geopolitički mora da se širi. Globalizam, instrument koji je u toj funkciji, jeste zaustavljen na granicama Rusije i Turske, ali je potpuno ovladao Balkanom.

PORUKE „ZAPADNOM BALKANU“
Nakon Berlinskog samita, održanog 28. avgusta prethodne godine [10], poruka upućena zemljama Zapadnog Balkana bila je više nego očita u smislu da treba međusobno ekonomski i politički da sarađuju i da prijema novih članica u EU nakon Hrvatske zadugo neće biti. Tačnije – nikada više. Za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju predviđena je uloga „B lige“ EU, odnosno zone u kojoj nije poželjno rusko, a nakon Erdoganovog konfrontiranja sa EU i SAD, ni tursko političko i ekonomsko prisustvo. Termin „Zapadni Balkan“ izmišljen je kako bi EU napravila distinkciju od područja koje ne smatra punopravnim dijelom Evrope. Zapadni Balkan je prepušten sebi i stoga će biti poligon na kojem će se izvoditi različite obavještajne i „crne“ operacije, postaće laboratorija za političke i privredne eksperimente, tokom kojih će se stvarati i obarati političke elite, „mijenjati svijest“ stanovništvu, prekrajati istorija, graditi novi identitet, koji bi trebalo da bude bezbojan i amorfan. Zapadnom Balkanu je namijenjena uloga trusnog područja koje će biti u funkciji disciplinovanja EU, prvenstveno Njemačke i Francuske ukoliko ne shvate da je dužnost EU da uđe u konvencionalan rat sa Rusijom „u ime odbrane demokratije i EU vrijednosti“.

putinbeograd201402Kako je primijetio američki senator Kris Marfi, „Rusija neće ispariti s Balkana“ [11], a sve su prilike da s Balkana ne namjerava ispariti ni Turska. Na Balkanu će velike sile primijenjivati meku moć, a kako stvari stoje, na Balkanu ni ratovi nisu završeni. Prvi bi mogao početi u zapadnoj Makedoniji, što će biti faza u stvaranju „Albanije u prirodnim granicama“. Šta će se nakon toga dešavati? Široka je lepeza mogućnosti.

Od fragmentiranja Srbije nije se odustalo. UČK, buduća vojska velike Albanije, projektovana kao najvjerniji američki saveznik, polaže pravo na južne srpske opštine sa albanskom većinom: Bujanovac, Preševo i Medveđu. Internacionalizovanje pitanja Vojvodine uslijediće pošto hrvatske obavještajne službe, koristeći poslovne veze hrvatskih privrednika, a u kooperaciji sa partnerskim službama, u Vojvodini formiraju političku i poslovnu elitu koja će pitanje samostalnosti postaviti na dnevni red. Hrvatska će sve više kontrolisati privredu, resurse i finansije u Vojvodini. Finansiraće tzv. kulturno buđenje i civilno društvo, odnosno široku lepezu nevladinih organizacija koje će se zalagati za labave veze sa Srbijom. Pitanja kao što su vraćanje imovine koju su Nijemci nakon Drugog svjetskog rata morali napustiti i otići, čekaju pogodan tajming.

U navedenim okolnostima prijem Srbije u EU ostaće iluzija i postojaće samo kao fatamorgana za politički kratkovide i političare – predatore. Na žalost, „put u EU“ poslužiće kao pogodan instrument za dobijanje mnogih ustupaka u cilju snažnije nezavisnosti Kosova, jačanja kosovske privrede na štetu Srbije, i uopšte, biće u funkciji dalje demontaže Srbije.

_________
Uputnice:

[1] „Vlasnicima novca“ (glavnim akcionarima Federalnog sistema rezervi SAD) može da zatreba ne samo regionalna već i globalna destabilizacija, odnosno svetski rat. Ona treba da dovede do međusobnog uništenja svih potencijalnih konkurenata Amerike ili, ako ne to, a ono bar do njihovog slabljenja. Vašingtonu je potreban (tačnije – Federalnim rezervama) samo monocentrični model sveta. Taj model ne može da se postigne bez velikog rata. A svetski rat će omogućiti da se reše mnogi ekonomski problemi Amerike, koji sve jače prete da za nju mogu da postanu kritični.
Valentin Katasonov: Dolar i rat
http://srb.fondsk.ru/news/2015/02/04/dolar-i-rat.html

[2] Dejvid Harvej (David Harvey) u svojoj knjizi Kratka povijest neoliberalizma (VBZ, Zagreb, 2014.) doktrinu široko propagiranu kao nešto što ‘nema alternativu’ efektno demistifikuje i svodi na njenu suštinu: maksimalizaciju profita manjine s razornim posljedicama na većinu društva.

[3] Podršku za transformaciju Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova Priština je dobila od predstavnika ministarstva odbrane SAD. Ministarstvo spoljnih poslova Kosova saopštilo je da je u susretu sa podsekretarom za odbranu SAD Evelin Farkaš ocenjeno je da će ova godina biti odlučujuća za transformaciju Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Hašim Tači i ministar za evropske integracije Bekim Čolaku u okviru zvanične pošete SAD sastali su se u Pentagonu sa podsekretarom odbrane Farkaševom i dobili podršku za transformaciju tih snaga . Tači je rekao da celokupni proces nadgledanja u sektoru bezbednosti kao i transformacija BSK u OSK učinjen uz podršku NATO i SAD.
http://www.novosti.rs html:532099-Pristina-dobila-podrsku-SAD-za-stvaranje-vojske-Kosova

[4] „Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste da je za celokupnu reorganizaciju Ministarstva unutrašnjih poslova odgovoran savetnik ministra Stefanovića dr Amadeo Watkins (Amadeo Votkins), državljanin Velike Britanije. Takođe je izvesno da se on na toj funkciji ne nalazi zato što je to ministar tako želeo, već zato što je dr Votkins nametnuto rešenje kao eksponent NATO, tako da njegova uloga nadilazi ulogu ministra, a verovatno i premijera. Dr Votkins je to jasno stavio do znanja svim svojim „saradnicima“ u Ministarstvu. Za one koji za njega prvi put čuju, pokušaćemo da ga ukratko predstavimo: dr Votkins je 2000-tih sproveo reformu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gde je došao u vreme kada je ministar bio Boris Tadić. Saopštenje Službe za informisanje Sindikata srpske policije
http://www.intermagazin.rs/sindikat-policije-reforma-mup-poverena-je-britancu-dr-amadeu-votkinsu/

[5] „U Makedoniji se inače spekuliše da bi ovo proleće moglo da donese nove pokrete ekstremnijih albanskih grupa podstaknutih slikama IDIL. Geopolitički analitičari ukazuju na činjenicu da sa novim projektom Turskog toka Rusije, Makedonija postaje važno čvorište. Tvrdoglavi Gruevski, koji odbija sve predloge o promeni imena države, slično Orbanu, pokazuje sve više interesovanja za saradnju sa istočnim partnerima i sve manje brige za nezadovoljstvo zapadnih država i institucija. Mnogi domaći analitičari tvrde da je upravo to pozadina aktuelnih dešavanja i pokušaja da se Makedonija destabilizuje.“
Politika, 12. 02. 2015, tekst Destabilizacija Makedonije, autor Miša Đurković, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, str. 23.

[6] „A. Grinspen, bivši predsednik Federalnog Rezervnog Sistema (FRS) je čak predložio da se protiv Rusije iskoristi takvo oružje ekonomskog rata kao što je destabilizacija njene berze. Između ostalog se razmatra kompleks mera koje se u finansijama zovu „bankarski rat”.“
Valentin Katasonov: Strašilo bankarskog rata protiv Rusije,
http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/26/strashilo-bankarskog-rata-protiv-rusiie.html

[7] Šef poljske diplomatije Gžegož Shetina odbio je mogućnost da su nakon sporazuma u Minsku potpuno van igre isporuke oružja Ukrajini i za poljsku javnu TVP.info izjavio je da će se tema naoružavanja Ukrajine vratiti na dnevni red ukoliko se sukob ne okonča. Za razliku od suseda, Češke i Slovačke, koje su zauzele stav da bi pomoć Ukrajini u oružju sada samo dolila ulje na vatru i pretvorila sukob u pravi rat s nesagledivim posledicama, poljski zvaničnici izjavljuju da je Poljska spremna da Ukrajini isporučuje oružje, pošto nema embarga, ali ne kao pomoć, već na komercijalnoj osnovi.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/471207/Vraticemo-isporuku-oruzja-Ukrajini-na-dnevni-red

[8] Estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves uporedio je „inertnost i nereagovanje Zapada na poteze Rusije“ sa situacijom iz 1938. godine, kada su Evropa i SAD „ostale neme na Hitlerovo okupiranje delova teritorije Čehoslovačke“.
http://www.nspm.rs/hronika/predsednik-estonije-uporedio-putina-sa-hitleromfilip-hamond-putin-je-poput-tiranina-iz-20.-veka-okupirao-drugu-zemlju.html

[9] Ako se još do pre kratkog vremena govorilo da Vašington natura svetu „haos koji se može kontrolisati“, sada je potpuno očigledno da se haos izvlači ispod kontrole.
Valentin Katasonov: Dolar i rat
http://srb.fondsk.ru/news/2015/02/04/dolar-i-rat.html

[10] Šire u autorovom tekstu Njemačko dijeljenje karata
http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/11/nemachko-diielene-karata.html

[11] Šire u autorovom tekstu Ukrajina i Zakavkazje – dva kraka jednih kliješta

http://www.fsksrb.ru/?p=1776

Fond strateške kulture

Politika
Pratite nas na YouTube-u