PARANOJA OD PUTINA

PATRIK BJUKENEN Ako smo mogli da razgovaramo sa neostaljinistima o Berlinskom zidu, zašto ne...

PATRIK BJUKENEN

Ako smo mogli da razgovaramo sa neostaljinistima o Berlinskom zidu, zašto ne možemo sa Putinom o stvarima koje nisu od tolikog značaja

Uz malo nade, izdržaće krhko primirje između Vladimira Putina i Petra Porošenka, uz posredstvo Angele Merkel u Minsku. Jer ništa dobro, već samo loše može proizaći iz širenja ovog rata, koji je odneo živote 5.400 Ukrajinaca. Što duže bude trajao, to će žrtava biti više, više zemlje će Ukrajina izgubiti i izvesnije je da će Ukrajina završiti kao ubogaljena i bankrotirana država veličine Francuske pred vratima Evrope.

Da se primirje nije postiglo, osam hiljada ukrajinskih vojnika zarobljeno u džepu Debaljceva bi se ili predalo ili bi bilo pobijeno, što bi izazvalo veliku krizu kijevskog režima. Američko oružje bi moglo da počne da pristiže čime bi se stvorili uslovi za sudar Rusije i SAD.

Treba razumeti ruske interese, a to je zadržavanje njene pomorske crnomorske baze na Krimu i držanje Ukrajine podalje od NATO. I vitalni im je interes da Ukrajina ne izgubi Donbas. Ali šta su interesi Amerike?

Merkelova kaže da su veliki principi u pitanju, jer se u posthladnoratovskoj Evropi granice nisu menjale silom. To jeste ideal, ali da li je realno?

EVROPSKI SECESIONIZMI
Na samom kraju Hladnog rata, Jugoslavija se podelila na sedam nacija, a SSSR na 15. Hrvatska, Bosna, Kosovo, čak i Slovenija nakratko, morali su da se bore za slobodu. Isto tako su se i državice Južna Osetija i Abhazija odvajale od Gruzije kao i Pridnjestrovlje od Moldavije.

putin 0215Unutar Rusije i dalje ima manjina, poput Čečena, koje žele da budu slobodne. A i u mnogim novim nacijama poput Ukrajine ima etničkih Rusa, koji žele da idu kući. Duh secesionizma zaista prožima evropski kontinent.

Međutim, dok je London dozvolio Škotima da glasaju za nezavisnost, Španija odbija da udovolji Kataloncima i Baskijcima. A te etničke manjine bi mogle da se bore za svoju slobodu, baš kao što su i Irci pre sto godina. Ipak, nijedan ovaj secesionistički pokret od Urala do Atlantika nije ugrozio vitalne interese SAD. To se nas zaista ne tiče. I ništa ne opravdava rat sa Rusijom.

Šta je to sa ovom generacijom Amerikanaca koja nas čini mešetarima i tera nas da se mešamo u poslove zemalja koje ne možemo da nađemo ni na mapi? I razmotrite posebnu bolest – paranoju o Putinu.

Pre 40 godina, autor ovog teksta je sa Ričardom Niksonom bio u Moskvi na njegovom poslednjem sastanku sa Leonidom Brežnjevim. To nije bio napet sastanak iako je SSSR bila ogromna imperija, koja se prostirala od Berlina do Beringovog moreuza.

PUTIN NE OBNAVLjA IMPERIJU
I, kada su nas upozorili da će Putin obnoviti onaj SSSR iz 1974, da li smo razmotrili šta će mu sve za to trebati? Da bi obnovio SSSR, Putin mora da povrati Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Moldaviju, Ukrajinu, Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Kazahstan, Turkmenistan, Kirgistan, Tadžikistan – teritoriju veličine SAD. Da vi vaskrsla sovjetska imperija, Putin bi morao da napadne i okupira Češku, Slovačku, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku i pregazi Nemačku do reke Elbe.

nixonbrezhnev 1972-moscowDokle je Putin stigao u uspostavljanju nove imperije? Reanektirao je Krim, koji je veličine Vermonta (mala savezna država u istočnom delu SAD), a koji su Romanovi stekli u 18. veku. Ipak, gotovo svakodnevno čujemo sa Kapitol hila: „Rusi! Rusi dolaze!“

To je zla krv između Amerike i Putina. I Putin zaista ima neraščišćena posla sa nama. Iz njegovog ugla gledano, mi smo iskoristili raspad Sovjetskog Saveza kako bismo proširili NATO na Istočnu Evropu i baltičke republike. Iskoristili smo obojene revolucije kako bismo oborili proruske režime u Srbiji, Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu.

Uprkos međusobnom nepoverenju, pa čak i preziru, postoji li nešto što nas spaja? Kako se ovaj vek odvija, dva jasna i aktuelna faktora prete strateškim interesima SAD – uspon gramzive Kine i širenje islamskog terorizma. Rusija bi, po nekoj logici, bila saveznik u oba slučaja. Kina vidi Sibir i ruski Daleki Istok, gde se stanovništvo sve više smanjuje, kao skladište svih sirovina koje su Pekingu potrebne. Potrebna nam je i protiv talibana u Avganistanu, Islamske države u Iraku i Siriji, kao i protiv Al-Kaide, Rusija, koja je preživela Beslan, i Moskva, koja je preživela isto što su pretrpeli Njujork, London, Madrid, Pariz i Kopenhagen.

Rusija je tokom Hladnog rata bila rob ideologije, koja je smatrala neprijateljem svakog ko se nije slagao sa njom. Imala je vladare koji su kontrolisali svetsku imperiju. A opet, imali smo predsednike koji su mogli da sarađuju sa Moskvom. Ako smo mogli da razgovaramo sa neostaljinistima o Berlinskom zidu i raketnoj krizi na Kubi, zašto ne možemo sesti sa Vladimirom Putinom i razgovarati o stvarima koje nisu od tolikog značaja, poput pitanja čija će se zastava vijoriti nad Donjeckom i Luganskom?

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

Sajt Patrika Bjukenena

Svet
Pratite nas na YouTube-u