BRANKO PAVLOVIĆ: DEBAKL ILI DEBALjCEVO I SMEDEREVO

Ni svi debakli nisu isti: neki nas obraduju, neki nas zapanje, a neki baš...

Ni svi debakli nisu isti: neki nas obraduju, neki nas zapanje, a neki baš naljute

Debakl u Debaljcevu. Proameričke snage Kijeva doživele su pravi vojnički debakl u protekloj nedelji. Nije reč samo o tome da su ih oslobodilačke snage Donjecka i Luganska izbacile iz saobraćajno strateški važnog grada Debaljceva i okolnih mesta (manje snage Kijeva od oko 500-600 vojnika su još uvek u okruženju) u kratkom vremenskom periodu. Reč je pre svega o tome da su snage Kijeva imale veoma veliku koncentraciju vojnika u ovoj oblasti, svakako preko 5.000, i pri tome su te jedinice bile veoma dobro naoružane, a ipak nisu uspele da pruže ozbiljniji otpor.

Ovaj i ovakav poraz dovodi u pitanje celu američku koncepciju eskalacije sukoba u Ukrajini. Ako ovolike snage nisu u stanju da se bore, kako će se uopšte regrutovati “topovsko meso” za SAD interese u Ukraini? Strah od sleda vojničkih poraza dovodi u opasnost da se cela “prozapadna” ideologija uruši u Kijevu. Naime, ako nema haosa koji zamagljuje sva druga pitanja, onda ljudima treba obezbediti koliko-toliko pristojan život, a za to su vlasti u Kijevu još manje sposobne nego da vojno zadrže Debaljcevo. Zato osnovano strahujem da će SAD preko svojih fašističkih falangi u Kijevu inscenirati neki pokolj civilnog stanovništva. Sećamo se Markala u Sarajevu, ili Račka na Kosovu.

Od ostalih događaja na međunarodnoj sceni, kako smo prošle nedelje najavili, došlo je do demonstracija u Argentini i sada se nastavlja scenario rušenja legalno izabrane predsednice. Razvoj događaja će nam uskoro pokazati ko realno drži bezbednosne strukture druge najjače ekonomije Latinske Amerike i od toga će zavisiti da li će SAD uspeti u svojim namerama, ili će i tamo biti poraženi.

U Srbiji, sasvim u skladu sa naslovom ovog teksta, predsednik Nikolić nas je obavestio da je “Srbija prestižno mesto za razmišljanje”, a predsednik vlade Vučić da će se izabrati profesionalni menadžment za železaru Smederevo i onda će železara biti profitabilna.

Nije reč o tome da izbegavam da komentarišem g.Nikolića, nego ne umem, a kada je reč o g.Vučiću moram da primetim da se te njegove genijalne ideje sa menadžmentom nije setio niko u svetu, pa se tako nijedna kompanija koja se bavi proizvodnjom i prodajom čelika nije prihatila te prilike da preuzme železaru. Bojim se da se Vučićev menadžer za Smederevo presvlači u telefonskoj govornici, a onda ispružene ruke leti oko Zemlje.

I tako, dok Vučić priča davno ispričane holivudske priča sve nestrpljivijim građanima, mi smo potrošili dodatnih 900 milona dolara za rad kompanije koja ne može da radi bez gubitaka.

Naravoučenije je da ni svi debakli nisu isti: neki nas obraduju, neki nas zapanje, a neki baš naljute.

Izvor Fond strateške kulture, 22. 02. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u