RADOMAN JOVIĆ: UKRAJINSKA LEKCIJA VAŠINGTONU

Oni koji su uvukli ukrajinski narod u krvavi rat, a koji nisu prolili ni...

Oni koji su uvukli ukrajinski narod u krvavi rat, a koji nisu prolili ni kap svoje krvi, praviće planove za nove prljave sukobe

Da li se ukrajinska kriza konačno prevodi u zamrznuti konflikt? Svedoci smo da kancelarka A. Merkel, uz bledu asistenciju Olanda, spasava Obamu od totalnog poraza u ukrajinskoj avanturi, a Nemačku pozicionira na geopolitičkoj karti sveta kao značajnog i nezaobilaznog igrača. Nemačka već godinama predstavlja ekonomskog džina u svetskim razmerama a sa, rekao bih, odlučujućom ulogom u rešavanju ukrajinske krize i nekim ranijim aktivnostima (razbijanje SFRJ, bombardovanje Srbije, pozicioniranje unutar EU) prestaje da bude politički patuljak.

Svojevremeno sam na stranicama dnevne štampe pisao da Sakašvili nije proučio „slučaj” Sadama Huseina koga je ambasadorka SAD gđa Ejpril „navukla” da zarati s Kuvajtom. Znamo kako su obojica završili. Ko ne prouči istoriju ona mu se ponavlja. Da li se Porošenku „smeši” sudbina Sakašvilija? Na odgovor nećemo dugo čekati. Male zemlje, slepi poslušnici moćnih, pokazalo se to više puta u skorijoj istoriji, samo su kolateralna šteta, a neretko i topovsko meso u igri i razračunavanju moćnih.

Oni koji su osmislili Kijevski Majdan i uvukli ukrajinski narod u krvavi rat, a koji nisu prolili ni kap svoje krvi, „proizvešće” nekoga od ukrajinskih lidera kao krivca, možda formirati još nekakav Haški tribunal, a istovremeno praviti planove za nove prljave ratove, male po obimu, ali krvave po posledicama. Oni su i tvorci teorije (u praksi je i razradili) stvaranja kriza niskog intenziteta i „upravljanja konfliktima”, iz kojih neretko ukalkulišu i poneki dobitak. Ako ništa drugo, proizvodno ojačaju svoj vojnoindustrijski kompleks, a kome će naneti štetu i ljudska stradanja, pa što bi o tome i mislili. No, od slučaja do slučaja, a njih nije malo, pravdoljubivi svet im udara recke koje će im se jednog dana ukalkulisati u nepopravljivu štetu.

Ovog puta, naišli su na tvrd orah. Na Putina i Rusiju. Kolika će biti politička krezubost proizvođača ukrajinske krize, vreme će uskoro pokazati. Kad se budu svodili računi ovog krvavog ukrajinskog rata, a on će morati uskoro stići na naplatu, neće biti teško ustanoviti ko su najveći gubitnici, a ko dobitnici. Nemam nikakve dileme da ustvrdim da je najveći gubitnik ukrajinski narod, njegove ljudske žrtve i razorena ekonomija. Za čije babe zdravlje, što bi rekla narodna mudrost. Odmah iza Ukrajine dolazi SAD, ito po više osnova. Navešću samo dva.

Na geopolitičkom planu se konačno „istopila” njena pozicija jedine supersile, čime se ozbiljno dovodi u pitanje i toliko isticana „američka izuzetnost” i nadmoć „američkih vrednosti”. Na evropskom planu, Nemačka joj je stavila do znanja da sada duvaju neki novi vetrovi na prostoru od Lisabona do Vladivostoka. Vašington još treba da joj bude zahvalan što ga je spasila potpunog debakla oko Ukrajine, a on je bio na vidiku. Hoće li se Vašington pomiriti sa takvom pozicijom? Svakako da neće. Srljaće u nove promašaje, osmišljavanjem i provociranjem novih kriza da bi demantovao oba poraza, posebno ovaj evropski. Potražiće najslabiju tačku da bi ponovo isprovocirao konfrontaciju Brisela, odnosno Berlina, sa Moskvom. Hoće li to biti region zapadnog Balkana (a ni Ciprasova Grčka nije van igre), gde su isprepleteni interesi ponajviše Berlina, Moskve i Ankare?

A dobitnike, ako ih u tragediji ukrajinskog naroda uopšte treba tražiti, nije teško naznačiti. Nesumnjivo, to su Rusija i Nemačka, ili još konkretnije, primereno majstorskim ulogama koje su odigrali, Putin i Merkelova. Ova dva državnika svetskog formata su zaslužni za Minsk 1 i 2 jer su znali da oslušnu interese i potrebe svojih naroda za miran suživot i obostrano korisnu saradnju i da otklone (samo dokle) opasnost proširenja sukoba širih svetskih razmera.

Hoće li svet izvući pouku iz ove ukrajinske tragedije? Moraće, jer bi neka nova slična kriza mogla dovesti do katastrofe neslućenih razmera.

Autor je ambasador u penziji

Izvor Politika, 24. 02. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u