KOSOVO: MRAČNA GEOPOLITIKA

KONSTANTIN SEMIN Tamo gde je, uz brbljanje o nacionalnom dostojanstvu sprovedena privatizacija, tamo će...

KONSTANTIN SEMIN

Tamo gde je, uz brbljanje o nacionalnom dostojanstvu sprovedena privatizacija, tamo će na red doći ljudski organi

Pre tačno sedam godina od Srbije su odsekli Kosovo. Bila je to pokazna geopolitička hirurgija, apsolutno u stilu mračnih transplantologa, koji su od 1991. do 1999. godine komadali građane bivše Jugoslavije na organe za evropske i američke klinike. Pod lokalnom liberalnom anestezijom, država – koja se dosledno lišila Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne, Crne Gore – više nije osećala bol i nije pružala otpor. Ko izgubi glavu, ne plače za kosom. Velika Srbija? Koji od jugoslovenskih ostataka može bar po nečemu da se poredi sa veličinom SFRJ?

Operacija je izvedena otvoreno, javno, demonstrativno. Stege, pincete, makaze… Odluke je donosio konzilijum evroatlantskih lekara, uključujući i stažiste-pripravnike. Učite se!

DALEKI ROĐAK U LOKVI URINA
Svaki potez skalpelom zabeležen je u bezbrojnim protokolima i konvencijama. Beli mantili. Plavi šlemovi. Skrupulozni Holbruk. Pedantna Olbrajt. Ukočeni Vesli Klark. Mlada Samanta Pauer, još studentkinja. Buduća zvezda Si-En-Ena Kristijan Amanpur – sa mikrofonom – i njen suprug, pomoćnik državnog sekretara Džejms Rubin – s crnom torbom. Jugoslavija je svakom od njih podarila spektakularnu karijeru. Operacija koja je započela kao humanitarna intervencija, završena je glasanjem o secesiji Kosova u februaru 2008. godine.

Da li se neko tu mogao umešati, uhvatiti hirurga za njegov prefinjeni kist? Jedini daleki rođak pacijenta valjao se na portirnici u lokvi sopstvenog urina, i samo ponekad, otreznivši se, pretio da će se probiti do operacione sale. Niko ga se nije plašio, preko njega su pažljivo prekoračivali, ništa od njega nisu skrivali. Naprotiv, donosili su mu na potpis dokumente, gde je samo trebalo potpisom ispuniti rubriku „rođak donatora“.

U dubini svoje raspamećene duše rođak je ipak shvatao da će u te svetle sterilne koridore on morati da uđe – kao sledeći, čim se oslobodi operacioni sto, čim sa pločica obrišu crvenu baricu.

Nema tu nikakvih tajni. Na Balkanu su boravile stotine ruskih novinara. Prikazane su o tome desetine dobrih, istinoljubivih, fascinantnih dokumentarnih filmova: Jugoslavija danas – to je sutra Rusija! Pa, evo ga – sutra. Ispostavilo se da sutra ne može biti zaustavljeno ni najboljim dokumentarnim filmovima.

bojanapekovic„Mi smo izdali svog kralja. Mi smo rđav narod. Mi ne zaslužujemo pravo na život…“, sa suzama mi govori poznanica, Srpkinja, jedna od hiljada Srba koji su u Moskvi našli pribežište. Ovo raspoloženje – među Srbima i Rusima veoma rasprostranjeno – često pokušavaju da predstave kao patos pokajanja. U stvari, to je – geopolitička nekroza. Umrtvljenje tkiva. Vidi se to na beskonačnim grafitima po olupanim zidovima beogradskih višespratnica. Kao pocepana i prljava trobojka, njiše se to nad brdima smeća duž reke Ibar. Simptomi tog umrtvljenja – siromaštvo i nezaposlenost, sektaštvo i opskurantizam, šarolike parade na jednoj strani ulice i mrzovoljni, skinhed revanšizam na drugoj. Evropa? Verovatno.

TUŽNI MOLEBAN I KONVULZIJE
Postanite bubreg Evropljanina, jetra Amerikanca! Srodite se s njima, bar tako. Kažu da je Hrvat Tito bio loš. Ali, kada su crvenu jugoslovensku zvezdu zamenili krstom i polumesecom, ko je mogao pomisliti da će vrlo brzo svuda postati jednako hladno i gladno, i na Velikom Kosovu, i u Velikoj Bosni, i u Velikoj Srbiji? Zato što je život tamo gde postoje industrija i rad. A tamo gde je, uz brbljanje o nacionalnom dostojanstvu sprovedena privatizacija, gde vladaju prevaranti i špekulanti – nije važno kakve vere i krvi – tamo će pre ili kasnije na red za prodaju doći ljudski organi.

Posle secesije Kosova Srbi su izašli na tužni moleban. Završilo se fudbalskim neredima, paljenjem Mek Donaldsa i američke ambasade. Amerikanci su na tu stvar gledali spokojno – kao na konvulzije. Ti grčevi su zakonomerni i bezopasni, već uračunati u istoriju bolesti. Sve je pod kontrolom.

Taj dan, tačnije – noć, pratili smo uživo. Tada je i prozviždao zloglasni „zasluženi metak“ na adresu jednog od političara – asistenata pri ubijanju Jugoslavije. Prošlo je sedam godina. Koliko danas, posle Majdana, posle Donbasa, teži taj metak koji je izazvao eksploziju negodovanja liberalne zajednice?

Od naših nedavnih snimaka sa Kosova ostao je neiskorišćen jedan fragment, koji često pregledam. Nekakva konferencija na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. „Budućnost srpskog naroda i srpskog jezika…“ Evo te devojke sa guslama, seoskom violinom … Čini se kao da vam strunom od konjske dlake reže dušu napola, bez anestezije.

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

Nakanune

Politika
Pratite nas na YouTube-u