KAKO AMERIČKI THINK-TANK-OVI VIDE RUSIJU NA BALKANU

  STIVEN BLENK Zapadna nemoć da osmisli koherentan odgovor Rusiji dodatno povećava pretnju koja...

 

STIVEN BLENK

Zapadna nemoć da osmisli koherentan odgovor Rusiji dodatno povećava pretnju koja se nadvila kako nad Balkanom

Dugo vremena je Rusija gajila ekspanzionističke namere prema Balkanu i Istočnom Mediteranu. Uvod ili preduslov da Moskva osigura svoj uticaj u ovim podnebljima bila je dominacija nad Ukrajinom i Crnim morem. Štaviše, očigledno je da Moskva veruje da su evropske integracije njena glavna geopolitička pretnja. Stoga nije iznenađenje što je ruska spoljna politika mnogo truda uložila u podizanje uticaja duž celog ovog geografskog prostora u svojim nastojanjima da onemogući evroatlantsko jedinstvo.

Tek pošto je izabrana nova grčka vlada, Rusija je jasno pokazala svoje interese i spremnost da podrži Grčku, koja se suočava sa ekonomskom krizom i da proširi vojno-tehničku saradnju između dve zemlje ukoliko Atina to zatraži.

RUSKE AMBICIJE U GRČKOJ

Ovo je dovelo do velikog dogovora – koji je za sada još uvek nepotvrđena spekulacija – da Rusija traži od Grčke da otvori mornaričku i druge baze na njenoj teritoriji. Ono do čega su doveli ovi izveštaji povezano je sa više značajnih adresa, sudeći po izjavama kiparskog premijera Nikosa Anastasidisa, koje su se pojavile u grčkim i kiparskim izvorima. Sledeći trag istih izveštaja RIA Novosti su tvrdile da će dogovor ubrzo biti potpisan u vezi sa vazdušnom bazom u Pafosu. Ruski interesi u Pafosu i zahtevi za kiparskim i bazama na Balkanu su dugoročne prirode. Moskva pokušava Pafos da načini svojom bazom još od 2012-2013, slično kao sa pomorskom bazom u Baru u Crnoj Gori. Pored toga, već je obezbedila kopnenu bazu u Nišu u Srbiji, koja se navodno koristi za humanitarne operacije.

Do sada Moskva nije potpisala ugovore ni sa jednom od zemalja na kojima bi trebalo da se nalaze ove mediteranske baze – sa izuzetkom Niša – pa su skorašnje glasine o rusko-grčkim pregovorima na ovu temu rasplamsale medijski požar. Mnogi zapadni i ruski izvori bavili su se vezama nove ekstremno levičarsko-desničarske grčke vlade sa osobama kao što je ruski neoimperijalni i evroazijski ideolog Aleksandar Dugin, kao i sa drugim članovima elite ruskog establišmenta. Posledično, Vladimiru Putinu savršeno odgovora razdor između Grčke i njenih saveznika iz NATO i Evropske unije; štaviše, on već čitavu deceniju radi na tome, možda čak i duže od toga. Međutim, iako su ova događanja zadobila najveći deo pažnje zapadnih medija, to nikako nisu izolovani slučajevi.

Ruski novinari se u poslednje vreme posebno bave događajima u NATO kandidatu na Balkanu, Makedoniji, čiji bi spor oko imena sa članicom NATO Grčkom mogao da otvori vrata ruskom uticaju. Konkretno, izveštaji o pokušaju puča u Makedoniji krajem januara i početkom februara koji je pokušao lider Socijaldemokratske stranke Zoran Zaev, naveli su Moskvu da politički interveniše. Makedonska obaveštajna služba objavila je 31. januara da je sprečila pokušaj državnog udara u koji su bile umešane socijaldemokrate i strane obaveštajne agencije koje nisu precizno imenovane. Drugog februara Moskva je pozvala na temeljnu istragu ovog predupređenog puča. Rusija prihvata tvrdnje makedonske vlade da se zaista radilo o pokušaju državnog udara.

putinbeograd201402

SPREČAVANjE EVROATLANTSKIH INTEGRACIJA

Koristeći ovaj slučaj, Moskva je opet demonstrirala svoju opsesiju onim što smatra kontinuiranom zapadnom aktivnošću usmerenom na proizvodnju državnih udara duž celog evroazijskog prostora (kao što je „puč“ za koji Kremlj veruje da su SAD i Zapad inicirale u Ukrajini pre godinu dana).

Vodeći se tom logikom, Rusija je intervenisala u ovom slučaju i pružila podršku makedonskom režimu, pritom istovremeno napadajući SAD i saveznike za navodno mešanje u unutrašnja pitanja Makedonije. Ironično, Moskva je usvojila ovaj stav samo tri meseca nakon protesta zbog makedonskih nastojanja da se pridruži NATO i Evropskoj uniji, kada je tvrdila da će to smatrati greškom i provokacijom.

Drugim rečima, sve vreme trajanja ove opsesije državnim udarima podržanim od strane Zapada ruska politika je krajnje oportunistička i antizapadna, i nastoji da iskoristi svaki razvoj situacije da učvrsti svoj status i uticaj na Balkanu i okolnim morima: jadranskom, egejskom i mediteranskom.

Ovo se takođe nadovezuje na ruske napore usmerene na povećanje uticaja na Levantu i Bliskom Istoku. U međuvremenu, militarizacija Crnog mora neometano se nastavlja, a drugi Minski ugovor o prekidu vatre u Istočnoj Ukrajini, kojeg se Rusija gotovo sigurno neće pridržavati u predstojećim nedeljama, ne uliva veliko poverenje.

Kada se sve sagleda, ovi ukrštajući regionalni trendovi samo su povećali postojeće zapadne – posebno balkanske – brige da Moskva pokušava da destabilizuje Balkan da bi sprečila ove zemlje da se integrišu u široku evroatlantsku zajednicu.

Kremaljski veliki planovi za Balkan – koji uključuju energetske ugovore, subverzije, vojne baze, isporuke oružja, organizovani kriminal i penetraciju obaveštajaca – vidljiviji su nego ikad. Predsednik Putin i njegovi podređeni bili su aktivni u Jugoistočnoj Evropi, raspoređujući sve instrumente ruske moći duže od decenije. Invazija Ukrajine ove aktivnosti čini još aktuelnijim i opasnijim. Posledično, zapadna nemoć da osmisli koherentan odgovor Rusiji jednostavno dodatno povećava pretnju koja se nadvila kako nad Balkanom u celini, tako i nad pojedinačnim državama na njemu.

Eurasia Daily Monitor

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u