DRAGANA TRIFKOVIĆ / MANUEL OKSENRAJTER
Motiv dobrovoljaca je moćan. Na kraju uvek pobeđuju oni koji se brane
Početkom novembra prošle godine održani su izbori u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Autori ovih redova bili su deo tima međunarodnih posmatrača, čiji zadatak je bio da kontrolišu tok izbora i ocene njihovu regularnost. To je ujedno bila prilika da se obiđu mesta najžešćih sukoba blizu same linije fronta, da se porazgovara sa stanovnicima o tome kako oni vide sukob, kao i sa vojnicima koji u njemu učestvuju. Uobičajno bi bilo da stručnjaci koji se bave geopolitikom, analitikom ili novinarstvom istraže na terenu uzroke i posledice. Prava slika o sukobima ne može da se stekne na osnovu pretpostavki, zasnovanih na lažnoj propagandi u službi SAD.
1.
U gradu Lugansku prvo smo naišli na jedinicu Unite Continentale. To je francusko-srpska jedinica u kojoj ratuju dobrovoljci iz različitih zemalja. Nastala je iz istoimenog pokreta, koji su osnovali Nikola Perović i Viktor Alfonsko Lenta u Beogradu 2014. godine.
Nikola Perović nam objašnjava da je Unite Continentale geopolitički i revolucionarni pokret koji se bori protiv imperijalizma Zapada i mondijalističke ideologije.
Nikola: Mi želimo da prekinemo američki i briselski lanac ropstva koji direktno ili indirektno diriguje našom unutrašnjom i spoljnom politikom. Nemamo izbora. Naš cilj je da pružimo otpor, bilo to u Donbasu ili u Francuskoj.
Jedinice se sastoji od dobrovoljaca iz Srbije, Francuske, Španije, Italije i Brazila.
2.
Nikola Perović je Srbin rođen u Francuskoj. Napustio je francusku vojsku i pridružio se snagama samoodbrane u Donbasu.
DT: Koji je razlog tvog dolaska u Donbas?
Nikola: Borba koju lično vodim u Donbasu ima dublji smisao. Ovde se borim za svoju pravoslavnu braću kako oni ne bi doživeli istu sudbinu kao i moj narod na Kosovu i Metohiji. Želim da pomognem ruskom narodu u borbi protiv NATO fašista, kao što su i oni to činili tokom rata u Jugoslaviji.
MO: Zašto u vašu jedinicu dolaze dobrovoljci iz Evrope da se bore na strani ruskog naroda?
Nikola: Ova borba se ne tiče samo Donbasa, već je to odluka u kakvoj Evropi želimo da živimo. Da li u Evropi sa velikom Rusijom, koja čuva tradicionalne vrednosti, slobode veroispovesti i suverenitet zemalja, ili u monolitnoj nadnacionalnoj tvorevini, kojom vladaju korumpirani političari Vašingtona. Mi svi branimo evropsku civilizaciju i nacionalni suverenitet od američke diktature, zajedno sa narodom u Donbasu.
3.
Viktor Alfonsko Lenta je 26. godišnji francuski patriota koji je pet godina služio u vazdušno-desantnim snagama francuske vojske. Rešio je da napusti francusku vojsku kada je shvatio da ona služi interesima SAD, a ne Francuske.
Viktor: Sve što je dozvoljeno Francuzima da čuju je to da su Rusija i Vladimir Putin agresori, a dobrovoljci Donbasa teroristi. U Francuskoj su svi mediji pod kontrolom SAD. Svi evropski mediji su deo sistema američke propagandne mašinerije.
DT: Da li se u Francuskoj nešto promenilo kada su Francuzi stigli u Donbas?
Viktor: Promene su u toku. U Francuskoj naglo raste popularnost političkih snaga kao što je Nacionalni Front Marin le Pen. To je pokazatelj želje da se Francuska okrene Rusiji i da se oslobodi zavisnosti od SAD.
4.
U Lugansku je i Rafael Lusvargi iz dalekog Brazila. Ima 30 godina, rođen je u gradu Žundai, u provinciji Sao Paulo. On je profesionalni vojnik. Bio je u Legiji stranaca a služio je takođe i na brazilskoj vojnoj akademiji.
DT: Koja je veza između ukrajinskog rata i tebe samog i zemlje iz koje dolaziš?
Rafael: Ovaj rat je povezan sa direktnim interesima Rusije kao i sa direktnim i indirektnim interesima Brazila i saveznika BRIKS. Tako da se radi i o mojim interesima jer sam brazilski građanin i osoba sa proruskim stavovima i sa ruskim genima. To je moja dužnost i čast. Ne bih inače mogao da gledam u lice Bogu i mojim precima kada budem otišao sa ovog sveta, zar ne?
5.
Zatim smo sreli vojnike iz jedinice Rusič. Kada su čuli da dolazim iz Srbije, jedan mlađi vojnik nam je pokazao tetovažu na ruci: Kosovo je Srbija. Stariji bračni par prekida naš razovor. Žena vadi nekoliko bombona iz džepa, daje ih vojnicima i grli ih uz reči: „Hvala vam što nas branite od onih fašista. Hoće da nas unište sve“. Veoma dirljiva slika. Kažemo vojnicima da bismo želeli da porazgovaramo sa njima i saznamo njihova iskustva iz rata. Ljubazno su pristali na razgovor i ponudili nam da nas odvedu do sela u čijoj blizini se odigrao jedan od najžešćih sukoba. Na putu ka selu Hrušjavata vodili smo razgovor.
Jedinica Rusič pripada 4. bataljonu LNR. To je jedna od najvažnijih jedinica koja je pokazala svoju spremnost u borbi. Učestvovala je u odbrani Luganska, u sprovođenju diverzija na teritoriji protivnika kao i u borbama za aerodrom. Uspešno su organizovali zasedu na kolonu tehnike zloglasnog bataljona Ajdar (Ukrajinska vojska). Učestvovali su i u odbrani DNR, donjeckog aerodroma, gde su predvodili jurišne akcije.
6.
Aleksej je dobrovoljac iz Sankt Peterburga, ima 23 godine i prekinuo je sa studijama, zbog važnijeg posla. On je komandant jedinice Rusič.
Aleksej: Ja se borim ovde za svoj narod i svoju zemlju. Štitim ih od etničkog čišćenja. Ljudi su se umorili od rata, ali, više od toga, ne žele da žive u Ukrajini. Za njih su neprijatelji Ukrajinci (posebno zapadni) koji žele da zabrane ruski jezik i njih ukrajinizuju. Učestvovao sam u mnogim borbama i ocenio da ratujemo sa protivnikom koji je superioran u snazi i sredstvima, ali ne i u borbi.
7.
Veliki Slavjan je zamenik komandanta jedinice Rusič, dobrovoljac iz Norveške. Rođen je u Sibiru na Bajkalskom jezeru, ali ga je sudbina odvela u Norvešku. Kao razlog njegovog dolaska u Novorusiju naveo je potrebu da zaštiti ruski narod i rusku zemlju od neprijatelja.
Slavjan: Zapadne sile na čelu sa svetskim cionistima žele da oslabe Rusiju radi daljeg uništavanja. Zbog toga je ovo moj rat, i drago mi je što imam čast da branim ruski narod u ovom strašnom ratu. Rat u Ukrajini će trajati do konačne pobude opolčenca (snaga samoodbrane). Narod u Donbasu je dugo trpeo poniženja i probleme od Kijeva, i sada je počela borba protiv vlasti Hazara u Kijevu.
8.
Selo Hrušjevata je teško stradalo. Svaka kuća u njemu je pogođena. Na ulici vidimo uništen tenk i jedno borbeno vozilo. Vojnici nam opisuju kako je izgledala borba. Dok hodamo razrovanom ulicom, gazimo po ostacima granata i upotrebljenoj municiji. U susret nam ide starija žena sa devojčicom. Oni su se posle borbi vratili u selo, i sada žive od humanitarne pomoći koju dobijaju iz Rusije. Pitamo je kako preživljavaju. Ona nam smireno odgovara da je teško, ali da će biti bolje. „Ne želimo da živimo u zemlji u kojoj nam brane da pričamo svojim jezikom i da budemo to što jesmo. Mi ćemo izabrati svoju vlast, a ne Amerikanci“.
Mrak počinje da pada, i vraćamo se u Lugansk. Rastajemo se sa vojnicima.
9.
Dok pijemo čaj u gostinici, razgovaramo o proteklom danu i utiscima. Manuel komentariše kako svi izveštaji zapadnih medija nemaju ništa zajedničko sa realnošću. S druge strane, ratno stanje donosi ostale negativne posledice sa sobom, koje je jako teško kontrolisati. Objašnjavam Manuelu kako je ovo nastavak pohoda ka Rusiji koji je počeo ratom u Jugoslaviji. Sve što je tada upotrebljeno protiv Srba koristi se sada protiv Rusa. Meni je, nažalost, daleko lakše da shvatim šta se dešava u Ukrajini. Ovo je isti rat.
Narod u Donbasu deluje umorno, i nije im jasno zašto ih ukrajinska vojska gađa. Komentarišem kako je za Srbe sada pogubniji mir nego rat, jer nas u miru ubijaju efikasnije. Možda agonija u svetu u kome živimo traje isuviše dugo. Složili smo se i o tome da je motiv dobrovoljaca moćan. Odbrana, a ne agresija. Na kraju uvek pobeđuju oni koji se brane.
Reportaža je rađena za nemački časopis „Zuerst“
