SERGEJ KARA-MURZA: TALAS BUĐENjA ZAPLjUSNUĆE SVET

Ali čini mi se da će on nastati tako iznenada i sve nas povući...

Ali čini mi se da će on nastati tako iznenada i sve nas povući sa sobom da nećemo imati kad o tome ni da mislimo

„O sebi mogu reći da se trudim da što više čitam, birajući autore iz tri kategorije: one koji su osmislili zapadno društvo što nam se nudi kao uzor; one koji su shvatili i odbacili evrocentrizam i cene raznovrsnost civilizacija; one koji su doživeli teške krize i bolesti društva i lično posmatrali raspad. Iz svega što sam do sada pročitao mogu izvući zaključak: intelektualni tim „arhitekata” perestrojke svesno se poslužio prevarom kolosalnih razmera. Prosto me je zaprepastio taj korak ljudi od nauke, to je sasvim nečuvena pojava”, piše dr Sergej Kara-Murza u svom čuvenom uvodu Vjeruju, u knjizi Opet pitanja vođama – duboko inspirisan bremenitim vremenom tranzicije u Otadžbini, koja je krajem 80-tih i početkom 90-tih godina 20. veka hipnotički i sablasno mlela rusku državu, narod, privredu, nauku – najveću zemlju, koja se prostire na dva kontinenta.

Dr Sergej Georgievič Kara-Murza poznati je ruski naučnik, teoretičar, pisac, autor knjige Manipulacija svešću o savremenim tokovima u svetu i sve jačem nasrtanju Zapada na Rusiju. U srpskoj javnosti i u svetu poznat je pre svega po knjizi Manipulacija svešću.Ona je otvorila novo poglavlje u sagledavanju uzroka talasa globalizma, koji je zapljusnuo čovečanstvo uništavajući države, narode, stvarajući uslove npr. za perestrojku 1987 – fazu veoma bolnu za ruski narod u vreme rastakanja SSSR, zatim rušenja Berlinskog zida 1989. i, kao rezultat, rušenja SSSR 1990/91. godine. Upravo te godine u tadašnjoj velikoj sovjetskoj zemlji, čiji je stub ruski narod, bile su indikativne za našeg uvaženog sagovornika i njegove brojne istomišljenike, koji su, kako on kaže, primetili da se „nešto neobično dešava sa narodom, da ljudi nisu bili u stanju da pruže otpor, da trezveno razmišljaju, da donose pravilne odluke” – rečju, bili su izmanipulisani. A njihove države do krajnjih granica iscrljene, skoro uništene. Povod za razgovor, osim Manipulacije svešću, jeste i knjiga Demontaža naroda, koja će uskoro biti objavljena u Srbiji. Dr Kara-Murza govori jezikom naučnika, stoga su mu rečenice kratke, ali je njegova misao široka. On daje odgovore i nudi moguća rešenja. Naš sagovornik napominje da je u svet metodologije naučne misli i njene sistematske analize zakoračio još davne 1968. godine.

Pre opšteg zla što je zahvatilo čovečanstvo (instrumentalizovane revolucije, ekonomske krize, nametnuti ratovi koji „kreatorima” NSP donose profit – a drugima raspad država, siromaštvo, uništenje…) dali ste odgovore zašto i kako se to dešava. Šta vas je podstaklo da napišete Manipulaciju svešću, ali i ostala dela koja se bave uzrocima i analizom savremenih svetskih tokova?

— U vreme Gorbačevljeve „perestrojke” u SSSR, a potom na početku „reformi”, mnoge je prenerazila lakovernost ogromne većine građana. Verovalo se očigledno neistinitim izjavama i obećanjima političara. A, kada bi ljude upitali kako tome možeš da veruješ, odgovarali bi: „Pa on je to juče lično izjavio na televiziji!” Poneko je čak pomišljao da su ljude u velikim gradovima ozračili nekakvim psihotropnim zracima. Sovjetski ljudi nisu bili spremni da “ne veruju” televiziji ili novinama. I eto, 1996. ili 1997. godine došli su mi otac i sin Krimovi. Kazali su mi da je postala nasušna potreba – knjiga o manipulaciji svešću. Obojica su bili fizičari. Oni su otvorili malu izdavačku firmu i rekli mi da je neophodna razumljiva knjiga o manipulaciji svešću. Ne smeju se naši iskreni i lakoverni ljudi ostaviti bez neophodnog i za njih novog znanja. Počeo sam tada da sakupljam literaturu, da razmišljam, da drugim očima sagledavam stvarnost, da gledam televiziju i čitam novine – i negde 1999. godine sastavio sam knjigu Manipulacija svešću. Materijala je zaista bilo mnogo, nije nam trebalo remek-delo, nego knjiga za „analfabetski tečaj” – „likbez” (tako su 1920-tih godina skraćeno nazivani kursevi „likvidacije bezgramotnosti” (nepismenosti). Temeljnije knjige počeo sam da pišem kasnije, posle pet godina. I za to vreme nastale su knjige, druge, zatim treće generacije…

Šta je zapravo manipulacija svešću i koliko je „stara”? Ko su manipulatori?

— Mislim da je manipulacija svešću, kao tehnologija gospodarenja, nastala u engleskim kolonijama u Americi, gde su se slegli disidenti i sektaši iz Evrope, i oni nisu mogli upravljati starim metodama – nisu imali nikakvog autoriteta. Ali „zanatlijski” načini manipulacije nastali su odmah s vlašću, tj. sa čovekom. U naše vreme važna je upravo tehnologija – sa svojim teoretičarima, konstruktorima i tehnikom. Često kažem, kada me pitaju šta je manipulacija, da je manipulacija samo jedan činilac sile naših neprijatelja, oružje za neposredni boj. Glavni su uzroci – u našoj sopstvenoj slabosti, a oni su mnogo složeniji, njihovom razumevanju tek se približavamo. A teže ih je i opisati.

Tvrdite u knjizi Manipulacija svešću da se u svakom činu razaranja vidi neka celina, odnosno oni ideali i interesi kojima se rukovode rušitelji. Vreme perestrojke i nauka.

— Tačno tako, pri tome vide se i uzroci i slabosti žrtava. Neposredno sam posmatrao kod nas u Rusiji nastajanje, opravdavanje i ostvarivanje programa za razaranje sovjetske nauke. Naša nauka, kao jedinstvena kulturna i duhovna pojava, teško da može da se objasni. To vam je slično pojavi Puškina. I šta se desilo: u to vreme demokratska elita kod nas posmatrala je tu agoniju sa loše prikrivenim zadovoljstvom, kao razamaženo dete smrt mačeta kada ga izmrcvari. Bez ikakvog uzvika sažaljenja ili bola. I danas o tome često razmišljam. Tražim neko objašnjenje. Ponekad mi se učini da se iz našeg naroda bio izdojio izvestan njegov deo koji je fiziološki unekoliko drugačije ustrojen. Kao kada bi se u politički pokret udružili, recimo, homoseksualci. Možda oni i imaju razloga da se ljute na ostali deo naroda, ali bi bilo strašno da totalno preuzmu vlast i pokušaju da sve nas primoraju na život po njihovim načelima.

Kako iz vašeg ugla izgledaju tragična zbivanja u Rusiji od 1905. do 1918. godine?

— Dešavanja u Rusiji u pomenutom periodu posmatram kao zbivanja u našoj istoriji koja su sudbonosno odredila naš život u HH veku, a umnogome i savremene tokove događaja.

Kako komentarišete odluke koje donosi Putin u vreme kada su Rusiji nametnute sankcije Zapada kao opravdanje za „balkanski scenario” kakav, sve je očiglednije, SAD i trabanti spremaju i njoj? Prilike u vašoj zemlji podsećaju nas na 90-te, početak srpske agonije, kada je Srbija bila okrivljena za sve balkansko zlo.

— Kako se na to može gledati, mislim da ćemo proći kroz teško vreme. Ne verujem da će se SAD i Evropska unija odlučiti na otvoren rat sa Rusijom. To bi im bilo glupo. Ali one imaju mogućnosti da jako izmuče i Ukrajinu i Rusiju, i one će se svojski potruditi da sve te mogućnosti iskoriste. Na njihovo ponašanje naši ljudi u Rusiji gledaju hladnokrvno, već su se dosta toga nagledali. Možda će u nas biti potresa, ali sad se još ne može reći kojim putem bi pošao taj proces. A na njihove (zapadnjačke, američke) fobije ne treba obraćati mnogo pažnje, mi bi trebali da lečimo svoje države i društva, a ne da traćimo svoju energiju na polemike s njihovim frazerima i propagandistima.

rusija90-te

Zapadni mediji Putinu pripisuju – ono što čine zapravo Obama, Merkelova… Zar to nije očigledan primer manipulacije?

— Svako koristi oružje koje smatra efikasnim i dostojnim sebe. Mi ne treba da se spuštamo na njihov nivo, zapadnjački. Mi u Rusiji moramo svu svoju veliku energiju usmeriti na razgovor sa našom omladinom. Tu se rešava sudbina i budućnost ruskog naroda.

Može li Rusija da iznađe snage da se izbori sa sadašnjim iskušenjima? Mnogi analitičari smatraju da nije samo Rusija u pitanju nego uz nju i celo čovečanstvo, od jake Rusije zavise mir i ravnoteža u svetu. Da li se slažete?

— U Rusiji su građani i nova pokolenja omladine većinom očvrsli, ali je nedovoljno intelektualne snage. Mi tek izlazimo iz kulturne krize, a mnogi procesi degradacije još se nastavljaju. Ali to što su udesile u Ukrajini SAD i njihovi sateliti silno je potreslo našu omladinu i vaspostavljanje kritičkog mišljenja i volje se ubrzalo. Žalosno je što će nesreća udariti po mnoštvu miroljubivih i dobrih ljudi. Da, napisao sam u Manipulaciji svešću da će biti teška borba sa manipulatorima i da u toj borbi Rusiji pripada posebna uloga. Mislim da Rusija ima dovoljno snage. Iskušenja više ne deluju, većina Rusa oseća da je stanje ozbiljno. Verovatno će nas ovi ratovi „novog tipa“ veoma skupo koštati, gubici će biti veliki. Ali takva je sudbina, nemamo gde da se povlačimo.

Zašto kroz istoriju Zapad teži da uništi Rusiju? Šta to govori o Zapadu, a šta o Rusiji?

— To nas je zadesilo, i mi moramo s tim živeti. Na odnos Zapada prema Rusiji, o kojem vi govorite, mnogo je uticao raskol crkava (šizma). Godine 1054. rimski papa Lav IH i konstantinopoljski patrijarh Mihajlo Kerularije bacili su jedan na drugog anatemu – došlo je do formalnog raskola. To je veoma ozbiljna stvar. Potom krstaški pohodi na Vizantiju i ruske zemlje. Potom Livonijski rat, u njemu je formulisana koncepcija rusofobije: „Rusi – to su varvari na kućnom pragu”. I krenulo je. I naši ruski carevi, i generalni sekretari, i sadašnji predsednici sve vreme trudili su se, koliko se moglo, da rusofobiju ublaže. Ali, da se ta fobija na razuman način zaustavi, nije im pošlo za rukom. Može se živeti, ali dolazi do periodičnih nastupa agresije – čas Napoleon, čas Hitler, pa i ovo sad…

Kakav je vaš komentar na krizu u Ukrajini kojoj se ne vidi skori kraj? Ukrajina je izmanipulisana do užasa bratoubilačkog rata.

— Takvi konflikti kao što je ovaj u Ukrajini ne traju beskrajno. Ova anomalija posledica je duboke krize u zemlji, koja je privremeno izmenila svest dela stanovništva (uz pomoć manipulanata sa Zapada), ali će se ta energija relativno brzo ugasiti. U ljudima sa „promenjenom svešću” nema pozitivnog projekta, već su takvi i Evropu zaboravili. Nastupio je zamor.

Kako sagledavate, u svetlu vaše knjige Demontaža naroda, stvaranje ukrajinske nacije?

— Knjiga Demontaža naroda sadrži poglavlje 23 – Školsko gradivo: etnonacionalistički program u Ukrajini. U svakoj republici je posle likvidacije SSSR iskrsao problem izgradnje nacije. U Ukrajini je pod pritiskom zapadnih politikologa odabrana tehnologija etničkog nacionalizma. Etnonaciionalizam konsoliduje narod predstavom o neprijatelju i raspaljenim kolektivnim sećanjem na nepodnošljivu uvredu ili traumu koju je taj neprijatelj pričinio narodu. On je okrenut ka prošlosti. A građanski nacionalizam gradi etničnost na zajedničkom projektu budućnosti. On, po pravilu, čak mora da vodi borbu protiv onih nacionalista koji i dalje eksploatišu crnu predstavu o „prokletoj prošlosti“. Program etnonacionalizma u Ukrajini, razvijen uz učešće zapadnih stručnjaka, predstavlja veliki poduhvat. Spolja gledano, on je uspešan i zbija Ukrajince oko njihove države rusofobijom i sećanjem na glad iz 1932. godine. Ali, iza tog uspeha je ćorsokak u koji se Ukrajinci kao narod uvlače. Isto tako, ni pojedini narodi Afrike koji su se u prošlosti borili protiv kolonizatora nisu odoleli iskušenju primene etnonacionalizma i sve dosad su u ćorsokaku, razdirani tribalizmom. Tako je i sada narod Ukrajine pocepan, i vrlo je teško iz ove krize izaći. Etnonacionalizam treba nadvladavati.

Čemu služe veštačke nacije i zašto je njima lako manipulisati?

— Obojene revolucije su revolucije postmoderne. One koriste zbijajući i razarajući resurs etničnosti. A revolucije industrijske epohe koje poznajemo zbijale su svoje pristalice racionalnim idealima socijalne pravde. Postmoderna je odbacila tu racionalnost, jasne i postojane strukture društvenih protivrečnosti; ona klasu zamenjuje etnosom, što omogućava postavku političkih spektakala punih emocija, iz kojih se isključuje sam problem istine i preovladava ničim ograničena mitologija i uobrazilja. Etnolozi i kulturolozi su pronašli načine za aktiviranje tih duhovnih struktura. Ispolitizovana etničnost može se stvoriti „od nule“ u kratkom roku, zajedno sa predstavom o neprijatelju kojem „probuđeni etnos“ mora da se osveti ili od njega mora da se oslobodi. Zbijenost koja se tako postiže jačeg je intenziteta od socijalnih interesa. Pritom, mnoštvo obrazovanih ljudi može da zbaci omotač civilizovanosti i racionalnosti i pretvori se u arhaičnu fanatičnu gomilu. Stvara se, na kratko vreme, novi narod – velika grupa ljudi sa mesijanskom svešću, koji su uobrazili da su spasioci nacije (zemlje, civilizacije itd.). U njihovoj svesti kao da su izbrisane istorijski uobličene vrednosti kulture vlastitog društva i u njih se stavlja, poput diska u računar, program sa nekim drugim vrednostima.

Možda bismo na tragičnom primeru Srbije, uopšte srpskog naroda u celini, mogli da sagledamo moć i tajni cilj manipulatora?

— Kako se god okrene, manipulacija svešću samo je jedan od mnogih instrumenata koji neprijatelji koriste kao svoje oružje. Mislim da je tragedija Srbije i Rusije, i srpskog i ruskog naroda, umnogome bila prouzrokovana time što se društvo izmenilo mnogo brže nego tadašnji politički sistem i njegova kulturna osnova. Nastala je kriza pogleda na svet, pa je bilo lako izmanipulisati i zavrbovati elitu i kod vas u Srbiji, svojeveremeno i u Rusiji. Da nije bilo Hladnog rata, mi bismo slabosti preživeli, ali nam istorija nije dala takvu povlasticu.

Koliko je bitno sačuvati duhovnost pravoslavnih naroda, da li je ona, osim vojnotehničke opremljenosti i spremnosti, danas najjače oružje?

— Duhovnost je jedna od glavnih komponenti snage jednog naroda. Ali ne i jedina. Treba imati pouzdano i realno znanje i o sebi, i o neprijateljima, i o slabostima svojih ljudi i njihove kulture. Tu nismo sasvim bili na nivou izazova (savremenih tokova). Ali naši narodi nisu se nikuda deli, izučimo svoje slabosti i propuste, ponovo sjedinimo ljude pravdom i zajedničkom energijom i iskočimo iz jame u koju smo upali. U tome pravcu se kreću stvari, mada će gubitaka biti još mnogo.

Da li je moguće odbraniti se od globalističkog, neki analitičari kažu, mrežnog pohoda na svet? Stiče se utisak da je svet decenijama uspavan. Zašto je čovečanstvo zabrinjavajuće pasivno? Možemo li, i kada, očekivati talas buđenja?

— Ne znam dobre teorije o ponašanju naroda i čovečanstva u dugim vremenskim intervalima, ali je vidljivo da je to kretanje neravnomerno. Ovo se dobro vidi po karakteru pokolenja. Sada, po mom mišljenju, svi mi i hrišćanski svet smo na liniji pada. Dakle, ne mogu se očekivati veliki proboji. Ali, kako je rekao pesnik, „pevaju, pevaju u zemlji sveti koreni, ali ti prve žetve nećeš videti”. Naš je zadatak da očuvamo te korene, a potom, i izdanke. Takva su vremena… Mora se očekivati talas buđenja u svetu! Ali čini mi se da će on nastati tako iznenada i sve nas povući sa sobom da nećemo imati kad o tome ni da mislimo.

ukrajinanacisti08

Ubijeni duh reči

— U Novo doba, u novom društvu Zapada, prirodni jezik je počeo da se zamenjuje veštačkim, namenskim, stvaranim. Jezik je postao analitički; dok je ranije spajao, reči su imale višeslojni umnoženi smisao. One su postale racionalne, očišćene od smisla koji vuče korene iz dubine vekova. Izgubile su svetost i vrednost. To je predstavljalo rascep u čitavoj istoriji čovečanstva. Ranije je jezik bio najsvetija od svih vrednosti. Kada je glavno sredstvo manipulacije umesto sile postala manipulacija svešću, vlastodršcima je zatrebala potpuna sloboda govora, odnosno, pretvaranje reči u bezlični instrument!

Pećinski ljudi HH veka

— Najsnažniju metaforu koja objašnjava ulogu TV u naše doba, doba videokratije, izneo je Platon u IV veku pre nove ere. On je u sedmoj knjizi svog dela Republika dao zadivljujuće poetsku i bogatu alegoriju. U pećini gde ne dopire svetlost, lancima su prikovani ljudi. Oni su tu odavno zarobljeni, još od detinjstva. Iza njihovih leđa, na uzvišenju, gori vatra. Pred njima je kameni zid na kome, kao u lutkarskom pozorištu, šarlatani pokreću figurice ljudi… načinjene od drveta i kamena. Pokreću i kazuju tekst, eho reči izobličeno odjekuje pećinom. Zarobljenici, tako prikovani da mogu gledati samo ispred sebe, vide ogromne senke figura na zidu pećine. Već su zaboravili kako izgleda svet, svetlost na slobodi i uvereni su da te senke na zidu i taj eho predstavljaju pravi svet stvari i ljudi. I onda jednom od njih nekako uspeva da se oslobodi lanaca i uspuže se ka izlazu. Dnevna svetlost ga zaslepljuje, pričinjava mu teške patnje. Zatim se on malo-pomalo navikava i začuđeno gleda u stvarni svet. Televizija za čoveka stvara takvo pozorište dobro načinjenih senki da se u poređenju s njim upravo stvarni svet čini kao siva senka, i to još znatno manje istinita od prikaza na ekranu. I čovek koji je od detinjstva prikovan za televizor više ne želi da izlazi u svet, on potpuno veruje upravo šarlatanima koji manipulišu figuricama i dugmićima i spreman je da ubije prijatelja koji ga ubeđuje da izađe na svetlost. Kako ustima junaka filma Paklena pomorandža reče režiser Stenli Kjubrik, danas „čovek boje stvarnog sveta priznaje za stvarne tek pošto ih vidi na ekranu”.

Biografija

Prof. dr Sergej Georgijevič Kara-Murza završio je hemijski fakultet Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov”. Profesor je na „Lomonosovu” od 1988. godine. Objavio je preko 50 knjiga, na desetine članaka o hemiji, istoriji i metodologiji nauke, kao i o njenom ustrojstvu i razvoju. Bio je (na državnom nivou) u samom naučnom vrhu, u grupi stručnjaka za pripremu materijala iz oblasti organizacije nauke, međunacionalnih odnosa od 1986. do 1991. Takođe, predavač na Univerzitetu Saragose. Delovao je kao glavni naučni saradnik i rukovodilac sektora u Analitičkom centru za naučnu i industrijsku politiku AN SSSR, a potom saradnik Ruske akademije nauka i Ministrastva Rusije za nauku od 1990. do 2000. godine. Bavi se pitanjima sistemske analize nauke kroz prizmu krize industrijske civilizacije. Njegove najpoznatije knjige, prevedene na brojne jezike, izazvale su veliku pažnju naučne, intelektualne, političke javnosti u Rusiji i svetu. On je jedan od malobrojnih naučnika čija analitička misao na genijalan način raščlanjuje sadašnje civilizacijske tokove. Kara-Murza je naučnik budućnosti. Dela: Iščupati elektrode iz našeg mozga (1994), Intelektualci na zgarištu Rusije (1995, 1997), Opet pitanja vođama (1998), Istorija ruske države i prava (koautor), Manipulacija svešću (2000), Naučna slika sveta, Ideologija i njena majka nauka, Građanski rat 1918–1921: pouka za 21. vek, Izgubljeni razum…. Živi i stvara u Moskvi.

Razgovarala BILjANA ŽIVKOVIĆ

 

Preveli DRAGOMIR DAVIDOVIĆ i SAVA ROSIĆ

Pečat/Srpska.ru

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u