BOLjE RAT NEGO PAKT! SA LIHVARIMA!

   ČASLAV KUZMANOVIĆ Ako se ozbiljno ne suprotstavimo bezakonju, bićemo sluge u sopstvenom dvorištu...

  

ČASLAV KUZMANOVIĆ

Ako se ozbiljno ne suprotstavimo bezakonju, bićemo sluge u sopstvenom dvorištu i podstanari u sopstvenim stanovima

Geofinansijski rat je uveliko u toku. Najmasivnije operacije Zapada se vode protiv Rusije, a najkrvavije protiv Ukrajine. Uz to, države „Nove Evrope“ i njihovi građani izloženi su operacijama niskog intenziteta, tj. pljački putem finansijskog perpetuum mobile, osmišljenog u „Staroj Evropi“. Sad smo tuđe sluge u sopstvenom dvorištu, ali uskoro možemo postati i podstanari u sopstvenim stanovima.

Uredno vraćaš, a dug je sve veći. Radi se o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Listu švajcaraca predvode Poljaci sa 550.000 kredita indeksiranih u toj valuti, slede Rumuni (150.000), Hrvati (60.000) i Srbi (22.000).

Rezultat je vidljiv. Bivše socijalističke zemlje izgubile su u periodu 1990–2015. nemerljiv kapital i posledično 22 miliona stanovnika. Ogromni prostori su u velikoj meri ispražnjeni. Ostale evropske zemlje su u porastu za 41 milion stanovnika.

SRBIJA MEĐU BANKAMA

Zahvaljujući upornosti SAD da obesmisle nemački industrijski kapital, Evropska centralna banka donosi odluku da odštampa i pusti u opticaj oko hiljadu milijardi evra bez pokrića. Saznavši za ovu nameru, Centralna banka Švajcarske napušta dotle utvrđeni i branjeni odnos između evra i franka. Vrednost švajcarskog franka naglo raste u odnosu na evro i valute drugih država. Između ostalih i Srbije.

Cela stvar bi ostala bez velikog značaja da novokomponovanim kapitalističkim državama nije svojevremeno poturen specifičan „bankarski proizvod“. Kredit u domaćoj valuti koji je istovremeno i kredit u švajcarcima. Bez osiguranja od promene valutnih kurseva. Nešto kao sirena – pola devojka, pola ajkula.

Da zlo bude veće, ovo je već drugi veći udar na građane, koji su na ime kredita dobili domaću valutu a čiji je dug trenutno uvećan za 20 odsto. Objašnjenje je – povećanje vrednosti franka. Prvi se desio pre nešto više od tri godine i tada Srbija i njena Narodna banka nisu celovito rešile problem. Švajcarski valutni kalauz je ostao u rukama bankara. Fond strateške kulture je o tome pisao juna 2013. godine pod naslovom Narodne banke protiv svojih naroda (1–2).

U međuvremenu se situacija dodatno pogoršala jer se Srbija sve vreme zaduživala, tako da danas mnogo više zavisi od banaka koje bi trebala privesti pravu. Dodatno, EBRD je pripretila Srbiji da se ne meša u odnose dželata i žrtava. Premijer Vučić je odmah posle toga izjavio da ovaj problem nema veze sa državom. Možda danas i nema, ali će sutra imati ako se utvrdi da u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredita nema dovoljno novca za naplatu svih kredita čija je otplata prestala.

Narodna banka Srbije takođe ima polivalentne veze sa komercijalnim bankama, jer je i sama banka. I to banka koja uglavnom pozajmljuje. To se kosi sa ulogom strogog i nepristrasnog kontrolora, tj. regulatora bankarskog sistema.

Guvernerka za sada pazi, prati, osmatra, odmerava i procenjuje moguću liniju fronta. Treba odbraniti „evroizaciju“, zbog koje celom finansijskom sistemu preti slom. Zato uverava vlasnike banaka i štediše da je za nju neprikosnoveni zadatak — očuvanje stabilnosti bankarskog sistema. Reč „stabilnost“ podrazumeva očuvanje već uspostavljenih stranih interesa.

Da bi olakšala poziciju premijeru i guverneru, koji bi ponovo da proture rešenje koje ne zadire suštinski u postojeću bankarsku praksu i koje bi dezorijentisalo dužnike, „domaća“ štampa masovno zaluđuje narod lažnim, nepotpunim i nebitnim podacima. Pri tome se licitira kao na vašaru šta je čija dužnost, greška ili obaveza. Nekada časni ljudi ovih dana se javno brukaju u ulozi „analitičara“.

Kao i uvek, postoje i časni izuzeci kao što su Zoran Tasić, bivši radnik NBS, ekonomista, rizik menadžer, sudski veštak, ovlašćeni računovođa i revizor; Vojin Biljić, advokat, i Oliver Antić, redovni profesor pravnog fakulteta BU, savetnik predsednika Republike.

banksteri03

ŠTA SE MOŽE POLITIČKI IZNUDITI? MNOGO!

Prepustivši bankarsko tržište strancima, Srbija je došla u situaciju da je u zadnjih desetak godina najmanje 30 milijardi evra izneto iz zemlje od strane banaka. Tome kumuju ponajviše krediti sa valutnom klauzulom.

Radi se o lažnim pozajmicama između banaka matica i banaka ćerki u Srbiji. Na osnovu lažnih pozajmica, vrši se stvarni odliv kapitala iz zemlje žrtve. Od 29 banaka u Srbiji, njih 16 je davalo kredite indeksirane u francima, a samo kod pet banaka je prepoznata aktiva u ovoj valuti. Istovremeno NBS priznaje da nema uvid u uslove po kojima su se banke zaduživale u švajcarskim francima, poput datuma zaduživanja, od koga, u kom vremenskom roku i po kojim kamatnim stopama.

Kako je ovo uopšte moguće? Moguće je jer se banke nisu zaduživale klasično, već su se koristili takozvani finansijski derivati. Franci ostaju tamo gde jesu (ako ih uopšte i tu ima?) a njihov hologramski lik ih menja u banci ćerki. Nešto kao kvantne čestice koje mogu biti istovremeno na dva mesta. Zapad je smislio takve računovodstvene standarde da se ovi finansijski derivati ne prikazuju u bilansima banaka.

Posledično, NBS ostaje neobaveštena i zbunjena, a banke ludo pohlepne. Zatim se vrši usklađivanje ludog i zbunjenog po metodu koji je narodu odavno poznat. Problem za građane nastaje u momentu kada se NBS proglasi nenadležnom za svoj posao, a građane počne mamiti da svoje interese sami usklade sa bankarskim.

Prema poslednjim podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu indeksirani u francima iznose oko 1,1 milijardu franaka. Najveći deo ovih zajmova odnosi se na stanovništvo koje je pozajmilo dinare u vrednosti od oko milijardu franaka. Ove pozajmice učestvuju u kreditima stanovništva ukupno sa 14,9 odsto. Pritom, stambeni zajmovi indeksirani švajcarcem zauzimaju 28,8 odsto iznosa ukupnih stambenih kredita. Radi se o 22.000 stambenih kredita i oko 10.000 drugih pozajmica. U pitanju je bitisanje gotovo 80.000 ljudi. Procena režima je da to, politički gledano, nije zabrinjavajuća cifra.

Guvernerka im poručuje da se moraju suočiti sa svojom sudbinom i da Srbija ne može preuzeti rešenja ni Mađarske, koja je kredite u forintama pravno učinila takvim kakvi i jesu, tj. otklonila devizne izmišljotine; ni Hrvatske, koja je donela odluku da odnos između kune i franka bude zamrznut na nivou pre poslednje drastične promene odnosa.

Guvernerka se izrekla da su rešenja kod suseda politički iznuđena. Građani Srbije, pomenutih 80.000 ljudi, bi trebalo da obrate pažnju na ovu konstataciju i da se organizuju na način da predstavljaju i ozbiljan politički faktor. To ne bi trebalo da bude veliki problem jer se radi o obrazovanom srednjem sloju u Srbiji. Moraju biti svesni da je, posle atomiziranja radničke klase i prepuštanja seljaka zakonima džungle, najvažniji cilj finansijskih lešinara upravo je tanjenje i dužničko porobljavanje srednje klase. Sputati njenu moć, koja je u znanju i u pristupu informacijama i koja je po definiciji ozbiljna prepreka konačnom komadanju države.

Niko od njih ne očekuje da osnuju srpski „Sedamnaesti novembar“, po ugledu na Grke, koji je bankarima i bankama pružao asimetričan odgovor na njihovu poslovnu praksu.

Ali bi Srbi mogli osnovati parlamentarnu političku partiju sa samo jednom tačkom u svom programu. Privođenje banaka „k poznaniju prava“.

Klijentima banaka ne treba, niti je moguća, bilo kakva pomoć i razumevanje od strane onih kojima su ti pojmovi nezamislivi. Potrebna je pravna država i poštovanje postojećeg pravnog sistema – u ovom slučaju Ustava i Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj korektni zakon je verovatno preživeo nesmotrenošću petooktobarskih uvoznika slobode i demokratije.

banksters

ODBRANIMO SE ODMAH

Naše je čvrsto ubeđenje da od režima u Srbiji i Narodne banke Srbije, u najboljem slučaju, neće biti baš nikakve vajde. Svako pregovaranje između njih i banaka, završiće se na korist banaka, koje su na ovom tlu stvorile državu po svojim merilima. Ignorišući čak i zapadnu pozitivnu praksu oštećeni su unapred isključeni iz bilo kakvih pregovora.

Ova činjenica potvrđuje stav da oštećeni treba da podnesu pojedinačne tužbe protiv banaka kako za povraćaj do sada neopravdano prisvojene imovine tako i za poništaj višestruko ništavih ugovora o kreditu.

I to da učine odmah, dok režim nije stavio Zakon o obligacionim odnosima van snage.

Postoji i drugi razlog da se ne okleva. NBS je potvrdila glasine da će najdalje za dva meseca četiri velike banke u stranom vlasništvu, a na srpskom tržištu – najverovatnije propasti. Zbog visokog udela nenaplativih kredita koji sada iznose 23 odsto i na nivou su Kazahstana. Tada sudska procedura protiv banaka može postati složenija i dugotrajnija.

Zahvaljujući spremnosti gospodina Zorana Tasića da sa građanima podeli iskustvo i znanje nastao je zanimljiv članak: Zoran Tasić – stručno i jasno o problemu, sadašnjem stanju kredita, klijenata i banaka i jedinom i mogućem rešenju (FB Reporter, 30. januar 2015). Objašnjeni su brojni načini potkradanja korisnika kredita i naznačeni članovi ugovora o kreditu kao i razlozi zbog kojih se ugovor može od strane suda proglasiti ništavim.

Zašto je interes banaka važniji od građana, objašnjava nam i advokat Vojin Biljić u istoimenom članku objavljenom 26. januara 2015. u Politici.

Isti dan, u istom listu, profesor Oliver Antić u svom članku Problem valutne klauzule u stambenom kreditu jasno ističe suštinu pravnog problema: valutna klauzula je ništava jer se promenila njena svrha (kauza). Umesto zaštite realne vrednosti kredita datog u dinarima od domaće inflacije, ona se pretvorila u sredstvo pljačke, nemorala, nepravednosti, nesavesnosti, nepoštenja, narušavanja načela jednakosti davanja.

Zajednički imenitelj svih iznetih i argumentovanih stavova je da rešenje treba tražiti na sudu.

U suprotnom, ogromna većina sadašnjih klijenata banaka postaće klijenti uterivača dugova, tj. „platformi za upravljanje potraživanjima“, a kasnije i klijenti „platformi za upravljanje imovinom“, tj. klijenti fondova.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović već je proverio i obznanio spremnost Goldman Saksa (njegove italijanske filijale) da otkupi svih 700 stanova koje su banke do sada oduzele svojim klijentima. Nedostaje sporazum oko cene tih stanova. Najveći lešinar očekuje i najveći plen.

Ako se ozbiljno ne suprotstavimo bezakonju i pljački, ne samo da ćemo biti tuđe sluge u sopstvenom dvorištu već ćemo postati i podstanari u sopstvenim stanovima.

Fond strateške kulture

 

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u