ŠPIGL: KAKO AMERIKANCI PODRIVAJU MINSKI SPORAZUM

GRUPA AUTORA* Nemačka vlada je uznemirena. Da li Amerikanci osujećuju evropske posredničke napore, predvođene...

GRUPA AUTORA*

Nemačka vlada je uznemirena. Da li Amerikanci osujećuju evropske posredničke napore, predvođene Merkelovom?

Bilo je mirno u Istočnoj Ukrajini prošle Srede. Zapravo bio je to samo jedan u nizu relativno mirnih dana. Borbe između ukrajinske armije i proruskih separatista uglavnom su obustavljene i teško naoružanje se povlači. Minski sporazum o obustavi vatre nije se savršeno poštovao, ali se drži.

Istoga dana, general Filip Bridlov, glavni NATO komandant u Evropi, izašao je pred novinare u Vašingtonu. Putin, navodi ovaj 52-godišnjak, još jednom je „podigao ulog“ u Istočnoj Ukrajini – sa „preko hiljadu oklopnih vozila, ruskim borbenim snagama, nekim od najnaprednijih protivvazdušnih sistema, bataljonima i artiljerijom“ koje je poslao u Donbas. „Jasno je“, nastavlja Bridlov, „da trenutno stvari ne idu nabolje. Situacija je svakim danom sve lošija.“

Nemački lideri u Berlinu su bili zatečeni. Nisu razumeli o čemu Bridlov govori, a to nije bilo prvi put. Još jednom nemačka vlada, oslanjajući se na podatke prikupljene od BND, nemačke spoljne obaveštajne službe, nije situaciju videla isto kao i vrhovni komandant NATO u Evropi (SACEUR).

Obrazac je postao prepoznatljiv. Bridlov već mesecima komentariše ruske aktivnosti u Istočnoj Ukrajini, priča o trupama koje se kreću ka granici, gomilanju municije i navodnim kolonama ruskih tenkova. Iznova i iznova, Bridlovove cifre značajno su više od onih koje poseduju američki NATO saveznici u Evropi. Ponašajući se tako, on radi direktno u korist pobornika tvrde linije iz američkog Kongresa i NATO.

Nemačka vlada je uznemirena. Da li Amerikanci pokušavaju da osujete evropske posredničke napore, predvođene kancelarkom Angelom Merkel? Izvori iz Kancelarije (misli se na Merkelin kabinet; prim. prev.) Bridlovove komentare nazivaju „opasnom propagandom“.

Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je čak smatrao neophodnim da u vezi sa Bridlovovim komentarima porazgovara sa sekretarom NATO Jensom Stolenbergom.

SUPER JASTREB
Ali Bridlov nije bio jedini izvor nesuglasica. Evropljani takođe počinju da uviđaju i druge prepreke u svojoj potrazi za diplomatskim rešenjem konflikta u Istočnoj Ukrajini. Prva i najvažnija među njima je Viktorija Nuland, šefica za evropske poslove u Stejt departmentu. Ona i drugi bi voleli da vide kako Vašington dostavlja oružje Ukrajini, a u tome ima podršku republikanaca iz Kongresa kao i mnogih uticajnih demokrata.

Zapravo američki predsednik Barak Obama deluje gotovo izolovano. Za sada pruža podršku naporima Merkelove, ali je malo uradio po pitanju neutralisanja onih koji nastoje da povećaju tenzije u odnosima sa Rusijom i dostave oružje Ukrajini. Izvori iz Vašingtona kažu da su Bridlovovi agresivni komentari prvo usaglašeni sa Belom kućom i Pentagonom. General, navode oni, ima ulogu „super-jastreba“, čija namena je da povećava pritisak na one američke transatlantske saveznike koji su više suzdržani.

Mešavina političke argumentacije i vojne propagande je neophodna. Ali već mesecima mnogi u Kancelariji prosto negoduju sebi u bradu svaki put kada NATO, pod Bridlovovim vođstvom, izađe u javnost sa nagađanjem o ruskim trupama ili kretanju tenkova. Da budemo jasni: ni berlinski eksperti za Rusiju ni obaveštajci BND nemaju sumnji da Moskva podržava proruske separatiste. BND čak poseduje i dokaze te podrške.

Ali ono što čini da se Berlin oseća nelagodno je ton Bridlovovih saopštenja. Lažne tvrdnje i preuveličane cifre, upozoravaju visoki nemački zvaničnici tokom skorašnjeg sastanka povodom Ukrajine, stavljaju NATO – tako i čitav Zapad – u rizik gubitka kredibiliteta.

Postoji mnogo primera. Pre samo tri nedelje, tokom pregovora o primirju u Minsku, ukrajinska vojska upozorila je da su Rusi – čak i za vreme trajanja diplomatskog maratona – prebacili 50 tenkova i desetine raketa preko granice u Lugansk. Jedan dan pre toga, Američki general-pukovnik Ben Hodžis proglasio je „direktnu rusku vojnu intervenciju“.

Viši zvaničnici u Berlinu odmah su upitali BND za procenu, ali satelitski snimci obaveštajne službe pokazali su samo par oklopnih vozila. Čak i oni američki obaveštajni zvaničnici koji podnose dnevne izveštaje BND-u bili su mnogo rezervisaniji povodom incidenta nego što je bio Hodžis dajući izjavu za javnost. Jedan obaveštajac navodi da „do danas ostaje zagonetka“ kako je general došao do njegovih zaključaka.

MNOGO OPREZNIJI
„Nemačke obaveštajne službe generalno procenjuju nivo opasnosti znatno opreznije od Amerikanaca“, potvrđuje međunarodni vojni ekspert iz Kijeva.

Na početku krize general Bridlov objavio je da su Rusi rasporedili 40.000 vojnika na granicu sa Ukrajinom i upozorio da invazija može početi svakog trenutka. Situacija, navodi on, bila je „izuzetno zabrinjavajuća“. Ali obaveštajni zvaničnici iz NATO-članica već su isključili mogućnost ruske invazije. Oni su smatrali da ni sastav ni oprema trupa nisu ukazivali na mogućnost invazije.

Eksperti su bili suprostavljeni Bridlovu u gotovo svim aspektima. Smatrali su da nije bilo 40.000 vojnika na granici, već mnogo manje od 30.000, verovatno čak manje i od 20.000. Pored toga, većina opreme nije premeštena na granicu zbog potencijalne invazije niti je bilo dokaza logističke pripreme za invaziju, kao što je recimo osnivanje komandnog centra.

Bridlov je ipak kontinuirano davao neprecizne, kontradiktorne ili čak potpuno netačne izjave. Osamnaestog novembra 2014. za nemački list Frankfurter algemajne cajtung naveo je da se „jedinice regularne ruske armije nalaze u Istočnoj Ukrajini“. Dan nakon toga, u izjavi za vebsajt nemačkog magazina Štern izjavljuje da to nisu borbene jedinice, već „uglavnom instruktori i savetnici“.

Prvo je rekao da ih je bilo „između 250 i 300“, a potom „između 300 i 500“. Za to vreme NATO je čak govorio da ih ima i 1.000.

olandmerkelukrajinaČinjenica da NATO nema sopstvenu obaveštajnu agenciju pogoduje Bridlovu. Alijansa se oslanja na obaveštajne podatke sakupljene od strane američkih, britanskih, nemačkih i službi drugih država članica. Budući da tako stoje stvari, vrhovni komandant NATO u Evropi može da bira iz širokog spektra informacija koje dobija.

UTICATI NA BRIDLOVA
Dvanaestog novembra, tokom posete Bugarskoj, Bridlov je u Sofiji izjavio: „Videli smo kolonu ruske opreme – pretežno ruskih tenkova, ruske artiljerije, ruskih protivvazdušnih sistema i ruskih borbenih trupa – kako ulaze u Ukrajinu“. To je bila, primetio je, „ista ona kolona o kojoj izveštava OEBS“. Ali OEBS je primetio vojne konvoje samo unutar Istočne Ukrajine. Nisu rekli ništa povodom trupa koje ulaze iz Rusije.

Bridlov ne vidi razlog da menja svoj pristup. „Stojim iza svih zvaničnih izjava koje sam dao povodom ukrajinske krize“, napisao je Špiglu kao odgovor na zahtev za izjavu povodom niza kontroverznih tvrdnji. Napisao je i da je očekivano da se procene NATO obaveštajnog centra, koji prima informacije od svih 33 partnerske i države članice, ne podudaraju uvek sa individualnim procenama pojedinih zemalja. On piše da je „normalno to što se ne slažu svi sa procenama koje pružam“.

Kaže da je NATO strategija da „pušta jasne, precizne i pravovremenske informacije o događajima koji se odvijaju“. Takođe tvrdi da, „kao alijansa osnovana na fundamentalnim vrednostima slobode i demokratije, naš odgovor na propagandu ne može biti propaganda, već jedino istina“.

Nemačka vlada u međuvremenu radi koliko može da utiče na Bridlova. Izvori u Berlinu kažu da su se razgovori u tom pravcu vodili u poslednjih nekoliko nedelja. Ali mnogo je onih u sedištu NATO u Briselu koji su takođe zabrinuti povodom Bridlovovih izjava. Prošlog utorka, Bridlovovi javni nastupi bili su zvanična tema agende radnog ručka Severnoatlantskog saveta, koji se održava jednom nedeljno. Nekoliko prisutnih ambasadora kritikovali su Bridlova i izrazili nepoverenje u neke od generalovih izjava.

Vlada u Berlinu je zabrinuta da Bridlovove izjave mogu da naštete kredibilitetu Zapada. On na rusku propagandu ne može odgovarati svojom propagandom, „već mora koristiti argumente dostojne pravne države“. Berlinski izvori takođe kažu da je postalo sumnjivo što su Bridlovove kontroverzne izjave često davane baš kada su pravljeni pomaci unapred u teškim pregovorima usmerenim na postizanje političkog dogovora. Berlinski izvori navode da Nemačka treba da bude sposobna da se osloni na svoje saveznike kada se radi o podršci njenim naporima u traženju mirnog rešenja. (Ovo neumereno potenciranje na „berlinski izvori“, čak i u povezanim rečenicama, ostavljeno je kako je i napisano jer je pre plod želje da se pošalje poruka o stavovima Berlina nego stilske nepismenosti Špiglovih novinara; prim. prev.)

PRITISAK NA OBAMU
Nemački spoljnopolitički eksperti ujedinjeni su u mišljenju da Bridlov predstavlja jastreba. Na primer, socijaldemokratski poslanik Nils Anen navodi da bi „više voleo da su Bridlovovi komentari o političkim temama promišljeni i rezervisani. Umesto toga NATO je svaki put kada bi po nama došlo vreme za oprezni optimizam, objavljivao novu rusku ofanzivu“. Anen, koji je dugo bio spoljnopolitički ekspert, i sam je često bio nezadovoljan informacijama koje pružaju NATO centri. „Mi poslanici smo često bivali zbunjeni informacijama koje se odnose na navodna premeštanja trupa, a koje su bile u neskladu sa informacijama koje smo mi posedovali“, navodi on.

Pritisak na Obamu od strane republikanaca, ali i iz njegovog političkog krila, je intezivan. Ako se primirje u Istočnoj Ukrajini ne bude držalo, verovatno će biti teško da se nastavi sa ignorisanjem kijevskih zahteva za pošiljkama takozvanog „defanzivnog naoružanja“. To bi značilo dramatičnu eskalaciju krize. Moskva je već počela da preti u iščekivanju takvih pošiljki. „Svaka dostava oružja Kijevu će povećati tenzije i oslabiti evropsku bezbednost“, Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog nacionalnog Saveta bezbednosti, rekao je za ruski list Komsomolskaja pravda u sredu.

Iako je predsednik Obama odlučio da pruži šansu evropskoj diplomatiji, jastrebovi poput Bridlova ili Viktorije Nuland čine sve što mogu da pripreme teren za isporuku oružja. „Možemo da se borimo protiv Evropljana, da se borimo protiv njih retorički“, poručila je Nulandova tokom privatnog sastanka sa američkim zvaničnicima na marginama minhenskog bezbedosnog foruma početkom februara.

Kasnije, u izveštavanju o sastanku, nemački tabloid Bild navodi da je kancelarkin februarski put u Moskvu zbog razgovora sa Putinom Nulandova nazvala „Merkelinom moskovskom pričom“. Nije ni čudo onda što ljudi u Berlinu imaju utisak da moćni igrači u Vašingtonu rade protiv Evropljana. Berlinski zvaničnici su primetili da, nakon posete američkih političara ili vojnih lidera, ukrajinski zvaničnici postaju mnogo ratoborniji i optimistični po pitanju vojne sposobnosti Ukrajine da pobedi na bojnom polju“. Onda moramo sa mukom da dovlačimo Ukrajince nazad na pregovarački kurs“, kaže jedan zvaničnik u Berlinu.

NULAND DIPLOMATIJA
Nulandova, koja je viđena kao mogući sekretar ako republikanci ponovo preuzmu upravljanje Belom kućom na izborima sledeće godine, predstavlja važan glas u politici SAD povodom Ukrajine i Rusije. Nikad se nije trudila da prikrije svoj emotivni odnos prema Rusiji, čak je izjavljivala da „voli Rusiju“. Njeni baba i deda su imigranti iz Besarabije, koja je tada pripadala Ruskoj Imperiji. Nuland tečno govori ruski.

nulandpjatOna je takođe veoma direktna. Ume da bude veoma pronicljiva i zabavna, ali je znala i da govori nediplomatskim tonom – i nije uvek grešila kada je to radila. Mikola Azarov, koji je bio premijer u režimu svrgnutog ukrajinskog predsednika Vikotra Janukoviča, priseća se da je Nulandova praktično ucenjivala Janukoviča u nastojanju da spreči krvoproliće u Kijevu tokom protesta na Majdanu. „Bez nasilja protiv demonstranata ili padaš“, govorila mu je Nulandova sudeći po Azarovu. Ona je takođe pretila teškim ekonomskim i političkim sankcijama protiv Ukrajine i njenih lidera. Ako je suditi po Azarovu, Nulandova je rekla da će, ukoliko bude korišćeno nasilje protiv demonstranata na Majdanu, biti puštene u javnost informacije o novcu koji su on i njegovi saradnici izneli iz zemlje.

Nulandova je takođe bila vrlo otvorena – barem privatno – po pitanju svog negodovanja zbog evropske slabosti, a poznato je po tome što je rekla „Jebeš EU“ u početnim danima ukrajinske krize februara 2014. Uostalom, njen muž, neokonzervativac Robert Kejgan, začetnik je teze da su Amerikanci sa Marsa, a da Evropljani, nevoljni da uvide kako prava bezbednost zavisi od vojne moći, potiču sa Venere.

Kad se radi o cilju dostavljanja oružja Ukrajini, Nulandova i Bridlov rade ruku pod ruku. Prvoga dana minhenskog bezbedosnog foruma njih dvoje su okupili američku delegaciju iza zatvorenih vrata da bi razgovarali o strategiji slamanja evropskog otpora naoružavanju Ukrajine.

Na sedmom spratu Bajrišer Hof hotela, u srcu Minhena, Nulandova je bila ta koja je počela sa lekcijama. „Dok budeš pričao sa Evropljanima ovog vikenda, moraš da napraviš slučaj u kom Rusija šalje sve više ofanzivnog naoružanja dok mi pokušavamo da pomognemo Ukrajincima da se odbrane od tih sistema“, rekla je Nulandova. „Njihova priroda je defanzivna iako su neki od njih smrtonosni“.

OBUKA VOJNIKA?
Bridlov je to upotpunio vojnim detaljima i navodima da je umerena oružana pomoć neizbežna – jer u protivnom ni sankcije ni diplomatski pritisci neće imati nikakvog efekta. „Ako možemo da povećamo cenu za Rusiju na bojnom polju, druga sredstva će postati mnogo efektivnija“, navodi on. „To je ono što bi trebalo da uradimo.“

U Berlinu, visoki zvaničnici su uvek razmatrali zajedničku poziciju sa Rusijom, što je neophodan preduslov za uspeh u mirovnim naporima. Za sada se ta zajednička pozicija još uvek drži, ali postoji suštinsko neslaganje koje zavisi od pitanja može li diplomatija biti uspešna bez pretnji vojnom akcijom. Pored toga, transatlantski partneri takođe imaju različite ciljeve. Dok je cilj francusko-nemačke inicijative da se stabilizuje situacija u Ukrajini, jastrebove u američkoj administraciji više brine Rusija. Oni žele da smanje uticaj Moskve u regionu i da destabilizuju Putinovu moć. Za njih bi najidealniji scenario bio smena režima u Moskvi.

Masovni kamp za vojnu obuku lociran je u Javorivu, u Zapadnoj Ukrajini, blizu granice sa Poljskom. Tokom sovjetskih vremena to je bila najzapadnija vojna oblast u Sovjetskom Savezu. Ipak, od 1988. koristi se za zajedničke vežbe ukrajinske vojske sa SAD i NATO. Javoriv je takođe mesto gde su američki vojnici odlazili da treniraju pripadnike ukrajinske nacionalne garde za predstojeće bitke sa separatistima. Sudeći po planovima Pentagona, američki oficiri bi podučavali Ukrajince kako da koriste američke radarske sisteme za lociranje artiljerije. To je ono što je zapovednik američke vojske u Evropi general-pukovnik Hodžiz najavio u januaru.

Obuka je prvo trebalo da otpočne početkom marta. Međutim, pre nego što je počela, predsednik Obama je privremeno odložio u nastojanju da ugovoru o prekidu vatre postignutom u Minsku pruži šansu. Ipak, jastrebovi deluju samouvereno da će uskoro načiniti još jedan korak ka svom cilju. U utorak, prilikom pojavljivanja u Berlinu, Hodžis je rekao da i dalje očekuje da obuka počne u nekom trenutku ovog meseca.

________
* MATIJAS GEBAUER / KRISTIJAN HOFMAN / MARK HUJER / GORDON REPINSKI / MATIJAS ŠEP / KRIŠTOF ŠULC / HOLDžER STARK / KLAUS VIGREF

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u