RUSOFILSTVO U PRAKSI ILI KOGA JE UPECAO ALAS

DRAGANA TRIFKOVIĆ Srbija će tek imati šansu da pokaže svoje rusofilstvo u praksi, ali...

DRAGANA TRIFKOVIĆ

Srbija će tek imati šansu da pokaže svoje rusofilstvo u praksi, ali ta mogućnost je za SNS više problem nego šansa

Sa distance od gotovo tri godine možemo sa sigurnošću argumentovano i dokumentovano da potvrdimo kako je preuzimanje vlasti Srpske napredne stranke od Demokratske stranke 2012. godine označilo kontinuitet i ubrzanje pogubne politike ispunjavanja „uslova“ EU na štetu državnih i nacionalnih interesa Srbije. Ove činjenice su postale očigledne u vrlo kratkom roku, ali je Zapad prilikom osmišljavanja novih projekata političkog inženjeringa imao u vidu odloženu reakciju koju proizvodi šok. Politika koja po Srbiju ima razarajuće dejstvo bazirana je na bespogovornom pristajanju srpske vlasti da vođenje unutrašnje i spoljne politike Srbije prepusti stranim ambasadorima, a donošenje odluka Vašingtonu i Briselu.

Na političkom polju odusutvo suvereniteta prouzrokuje dezintegraciju Srbije, i ovim putem je pitanje Kosova i Metohije dovedeno pred svršen čin, a nastavak takve politike vodi ka odvajanju Vojvodine, Raške oblasti, Vranjske kotline itd. Ekonomska politika prema zahtevima MMF, Svetske banke i EU uvodi Srbiju u dužničko ropstvo, uništava domaću privredu, proizvodi ekonomske gubitke i nezaposlenost. Vojno-bezbednosna politika dovodi Srbiju u krajnje rizičnu poziciju, gde se slabe svi elementi državne i nacionalne odbrane a jačaju saradnja sa agresorskom NATO i zemljama koje su tradicionalno neprijateljski nastrojene prema Srbiji. Jedina promena koja može da se primeti u odnosu na prethodnu vlast je promena šifre za politiku predaje iz „i Kosovo i EU“ u „i EU i Rusija“.

Ovde je, umesto isticanja Kosova u prvi plan, istaknut značaj dobrih odnosa sa Rusijom uz strateško opredeljenje ka EU. SNS je u predizbornoj kampanji obećala preispitivanje ugovora koje je Borko Stefanović potpisao sa Editiom Tahiri i borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jer je dotadašnja politika DS naišla na osudu naroda. Nakon dolaska na vlast SNS je u rekordnom roku napravila poteze na koje se DS nije usuđivala. Nikolić, Vučić i Dačić potpisali su Briselski sporazum sa narko-terorističkim strukturama na KiM, postavili granicu između južne srpske pokrajine i centralne Srbije, ugasili srpske institucije i srpsku državnost na Kosovu i Metohiji, pravosudni i bezbednosni sistem Srbije konvertovali u sistem „nezavisnog“ Kosova, ostavili srpski narod na KiM teroristi Hašimu Tačiju i vršili pritisak da izađu na izbore i glasaju za vlast „nezavisnog“ Kosova. Zbog toga je bilo neophodno skloniti Kosovo u drugi plan i istaći neku novu vrednost za koju će se „zalagati“. Tako je skovan termin „i Rusija i EU“ [1].

Vojno-bezbednosna politika takođe ima svoj kontinuitet. Aleksandar Vučić je nastavio tamo gde su Boris Tadić i Dragan Šutanovac stali. Ona bi najkraće mogla da se opiše kao razaranje Vojske Srbije kroz takozvane reforme koje se odlikuju smanjivanjem odbrambene snage odnosno razoružavanjem [2]. Istovremeno srpska vojska se strateški orijentisala na NATO, tj. odbrambene snage SAD, a poslednji dokaz te saradnje je Individualni akcioni plan partnerstva između Srbije i NATO kao najviši stepen saradnje jedne zemlje koja nije član te organizacije [3]. Najveća opasnost leži upravo u usmeravanju srpske vojske na stratešku saradnju sa zemljama koje su izvršile agresiju na nas, a osim toga zemljama sa kojima imamo istoriju neprijateljskih odnosa i ratovanja (Turska, Albanija, Mađarska, Nemačka i dr.). U skladu sa tim činjenicama možemo da posmatramo i dogovore vezane za namensku industriju.

binzajedporosenkoBivša Jugoslavija je imala razvijenu namensku industriju, u kojoj je vodeća uloga pripadala preduzeću Jugoimport SDPR, osnovanom davne 1949. ukazom Josipa Broza. Preduzeće je uspešno poslovalo na Bliskom Istoku, Severnoj Africi i Aziji u vreme SFRJ, a u periodu raspada Jugoslavije i tokom takozvane tranzicije Jugoimport SDPR je pretrpeo velike gubitke i bio vezan za brojne afere. Tokom NATO agresije na Srbiju namenska industrija je u najvećoj meri uništena. Tek 2007. Srbija ponovo uspostavlja poslovne aranžmane vezane za proizvodnju i izvoz oružja na Bliski Istok i potpisuje ugovore sa Irakom a zatim i Avganistanom, zahvaljujući posredovanju Vašingtona i Brisela. S obzirom da je Srbija dogovorila izvoz oružja u konfliktna područja, odnosno zemlje koje su pod američkom okupacijom, dozvola za izvoz državnom preduzeću Jugoimport SDPR podrazumevala je prethodnu saradnju Ministarstva odbrane Srbije i SAD.

KO STOJI IZA POSLOVA SA UAE?
Pre dve godine je Jugoimport SDPR potpisala ugovor sa kompanijom EARTH iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), kojim je definisan zajednički razvoj raketnog sistema ALAS [4]. Ovaj raketni sistem predstavljen je prvi put na sajmu naoružanja i vojne opreme u Abu Dabiju 2007. [5] u vreme kad je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Poslovni dogovor sa UAE je u Srbiji predstavljen kao veliki podsticaj razvoju namenske industrije i srpske privrede uopšte. Potpisivanju dogovora prisustvovao je Aleksandar Vučić u svojstvu ministra odbrane, a pored toga potpisano je još nekoliko dogovora o međudržavnoj saradnji između Srbije i UAE. Raketni sistem ALAS je protivoklopni višenamenski sistem dometa do 25 kilometara sa mogućnošću daljeg povećanja do 60 km, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog konakta sa ciljem. Specifičan je po visokom nivou preciznosti samonavođenja i pogodan jer nije vezan za jednu vrstu platforme. Namenjen je za protivtenkovska i protvoklopna dejstva ali i za druge ciljeve kao što su komandna mesta, infrastrukturni objekti i dr.

Nakon potpisivanja dogovora sa UAE krajem februara 2013. o razvoju sistema ALAS pomoćnik generalnog direktora Jugoimport SDPR Nenad Miloradović je dao intervju gde je izneo sledeće podatke: „Prema ugovoru koji imamo, prvo ide faza razvoja, nakon koje idemo u fazu proizvodnje i zatim isporuku. Imamo dosta tesne rokove, a očekujemo da se faza razvoja završi za godinu i po do dve godine, a onda da se započne serijska proizvodnja i isporuka. Ne mogu da iznesem podatke o tome koliko raketa će biti isporučivano Emiratima, ali mogu da kažem da su u pitanju značajne količine“ [6].

Prošle godine su se u nezavisnim arapskim medijima [7] pojavile informacije o sumnjivim poslovima UAE u Srbiji: „Prestolonaslednika Abu Dabija Muhameda bin Zajeda al-Nahjana optužuju da posreduje u Istočnoj Evropi u ime SAD i Izraela, dok istovremeno koristi slabo regulisano vojno tržište u Srbiji da širom Bliskog Istoka deli oružje. Iza velikih investicija krije se tajnoviti lik izgnanog palestinskog političara Muhameda Dahlana. Za njega tvrde da je u centru mreže koja obezbeđuje komunkaciju Emirata sa američkim i izraelskim obaveštajcima, dok pomaže korumpirane emiratske investicije u Srbiji pomoću kojih se bogate lokalni političari“ [8].

Pre dve nedelje je otvorena izložba vojnih tehnologija i inovacija u Abu Dabiju, kojoj je prisustvovao ministar odbrane Bratislav Gašić. Tom prilikom je izjavio da vlada veliko interesovanje za zajednički projekat Srbije i UAE [9]. „Ono što je dobro jeste da Alas za nekoliko meseci ulazi u završnu fazu ispitivanja i završetka, a onda su pred nama novi projekti sa partnerima iz UAE”. Na sajtu Jugoimport SDPR raketni sistem Alas stoji u ponudi proizvoda [10].

Nekoliko dana kasnije na istoj izložbi ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan su potpisali sporazum o izvozu oružja u Ukrajinu [11].

PRIJATELjSKI ODNOSI
Inače šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan je dobio odlikovanje od „države“ Kosovo za pomoć i podršku borbi naroda Kosova tokom rata protiv srpske vojske i policije, kao i za humanitarnu pomoć Albancima na KiM, te ulaganje u bolnice i džamije na Kosovu [12].

Demokratska stranka Srbije izdala je saopštenje u vezi sa osnovanim sumnjama o pozadini poslovnih odnosa Aleksandra Vučića, Tonija Blera, Muhameda bin Zajed al Nahjana, Muhameda Dahlana i Mila Đukanovića. „Nesumnjivo će se saznati šta se sve krije iza koliko čvrste, toliko mutne finansijsko-političke povezanosti predsednika srpske vlade i Tonija Blera, savetnika Vučićevih ministara kojeg plaćaju UAE, Ujedinjenih Arapskih Emirata – koji isporučuju naoružanje Ukrajini, Muhameda Dahlana – više nego kontroverznog izgnanog Palestinca, kome je Vlada na zatvorenoj sednici dodelila srpsko državljanstvo, a predsednik Srbije ga odlikovao, „brata šeika“ Muhameda bin Zajeda al Nahjana, kome je Dahlan savetnik i Mila Đukanovića, ne manje čvrsto poslovno združenog sa oba Muhameda“ [13].

Nakon toga DSS je izdala još jedno obaveštenje u kome je navela da je delegacija DSS tokom posete Rusiji naišla na zabrinutost sagovornika iz političko medisjkih krugova RF zbog mogućnosti da UAE prodaju Ukrajini naoružanje proizvedeno u Srbiji, i veoma loše reakcije na pojavu Tonija Blera kao savetnika u Srbiji. Sanda Rašković Ivić je skrenula pažnju na to da postoji mogućnost da u budućnosti raketni sistemi Srbije završe u Ukrajini i da se koriste protiv Rusije [14].

binzajedjahjagaU sumnjama koje je iznela DSS nije bilo tvrdnje da se posao prodaje raketnog sistema Alas Ukrajini već realizuje, već je upozoreno na takvu mogućnost, međutim analitičar Dragomir Anđelković optužio je Sandu Rašković Ivić za iznošenje „lažnih optužba protiv svoje zemlje“, i to u cilju pogoršanja prijateljskih odnosa između Srbije i Rusije, na osnovu čiste konstrukcije. On navodi da je ipak verovatno u pitanju „obična politička lakomislenost i neodgovornost u cilju dobijanja sitnih poena pomoću blaćenja sopstvene zemlje“ [15]. U sitne poene ili dobit bi moglo da se podvede zaboravljanje ili relativizovanje teme Kosova i Metohije političkih „analitičara“ u zamenu za medijsku promociju na televiziji ili pozivnicu na prijem u ambasadi. Takođe u cilju zaštite srpskih interesa, odnosno odbrane vlasti SNS, Anđelković bi trebalo da se bavim temom konstruktivne saradnje Srbije sa Rusijom na projektu Južni tok [16], otkazivanjem kupovine ruskog naoružanja za jačanje srpske vojske, nezainteresovanošću za ruske investicije i kredite od strane srpske vlasti, posebno poljoprivrednih subvencija, koje je predsednik Putin nudio srpskim poljoprivrednicima, nepotpisivanjem ugovora o Južnom toku i diplomatskom statusu zaposlenih u ruskoj humanitarnoj bazi Niš, izmeni zakona u cilju sprečavanja odlaska dobrovoljaca iz Srbije u Donbas itd.

Anđelković zaključuje da je saopštenje o mogućnostima koje proizilaze iz vrlo argumentovanih činjenica nekorektan politički potez i profiterstvo na račun nacionalnih interesa. Da li je profiterstvo na štetu nacionalnih interesa poslovanje sa finansijerima terorističke organizacije UČK umesto poslovanje sa Rusijom? Zašto svoju privrženost Rusiji na rečima srpska vlast ne kapitalizuje? Ko ih u tome sprečava? Da li obaveze koje su preuzeli od vlastodavaca? Rusija je Srbiji ponudila istorijsku šansu sa oporavak ekonomije i vojske, ali srpska vlast to nije prihvatila. Odlučila je da Srbiju i dalje vodi putem ispunjavanja neprekidnih ucena EU, diktata MMF i samouništenja.

PROFITERI
U suštini Vašington i Brisel odlučuju o svim aspektima života u Srbiji, između ostalog, o poskupljenju struje, nabavci lovačkih aviona, reformama policije, dobrosusedskim odnosima sa separatistima, smanjenju plata, privatizaciji državnih preduzeća, otpuštanju radnika, ograničenju izvoza za Rusiju, razoružavanju srpske vojske itd. Dok Srbijom marširaju handžar-divizije i albanski teroristi, dok država razoružava srpsku vojsku a SAD formiraju vojsku Kosova, dok se povećava siromaštvo i broj nezaposlenih, dok je sve veći broj ubistava i samoubistava, dok se ukidaju davanja porodiljama a organizuju parade homoseksualaca, dok srpsko tužilaštvo i dalje progoni generale koji su učestvovali u odbrani zemlje a albanske teroriste predstavljamo kao državnike, dok nas savetuju zločinci koji su kreirali našu „krivicu“ – nas i dalje izveštavaju o odličnim rezultatima rada srpske vlasti, smanjenju spoljnog duga i povećanju radnih mesta, stranim investicijama i liderstvu u regionu. Posebne pohvale dolaze od strane američkog ambasadora Kirbija, čije reči za srpske političare imaju veći značaj od naroda, sudske, izvršne i zakonodavne vlasti zajedno, ali svakako tu svoju ulogu nalaze i dvorski analitičari. Možda iz drskosti, neznanja, lakomislenosti, diletantizma, dodvorništva, ili prosto vide životnu šansu da iskoriste pet minuta slave.

Međutim za ozbiljan stav potrebno je imati bar neke argumente. Posebno je iritantna zamena teza i nipodaštavanje zdrave logike teorijom da ukazivanjem na jasnu i argumentovanu opasnost neko želi da pokvari prijateljske odnose između Srbije i Rusije, i to u ime Zapada. Upravo su poslovi naoružanja sa UAE povezani sa Zapadom, pa nije logično da bi Zapad sam se pokušavao da pokvari poslove. Sa druge strane, možda u Srbiji, koja je i medijski okupirana, neko još može da veruje u rusofilstvo SNS i Aleksandra Vučića, ali u Rusiji takva slika teško može da se projektuje. Ukoliko rusofili iz SNS budu štitili interese srpsko-ruskih odnosa, postoji opasnost da se oni završe kao zaštita Srba na Kosovu i Metohiji, a u oba slučaja je uključen zaštitnik kosovskih Albanaca i poslovni partner Srbije iz UAE.

U svakom slučaju narod je taj koji štiti srpsko-ruske odnose iako nema ni jednog predstavnika u srpskoj vlasti, ali politika koja se već godinama sprovodi nije u skladu sa voljim i interesima naroda. U narednom periodu će celokupna politička scena Srbije imati još veću šansu da pokaže svoj patriotizam i rusofilstvo u praksi, ali može se pretpostaviti da je takva mogućnost za SNS i njihove analitičare više problem nego šansa. Od toga će zavisiti da li će parola „i Rusija i EU“ potrajati duže od parole „i Kosovo i EU“.

________
Uputnice:

[1] Zločin nad sopstvenim narodom

[2] Vojska Srbije prodaje naoružanje

[3] Srbija se vezuje za NATO

[4] Potpisan ugovor za razvoj ALAS-a

[5] Šta je raketni sistem ALAS

[6] Rakete za Emirate za godunu, dve

[7] The UAE’s shadowy dealings in Serbia

[8] Sumnjivi poslovi UAE sa Srbijom

[9] Veliko interesovanje za srpsku namensku industriju

[10] Jugoimport SDPR/proizvodi/raketni sistem ALAS

[11] Šeik Muhamed prodaje oružje Ukrajini

[12] Šeici sponzorisali borbu UČK terorista

[13] Neće ostati tajna šta povezuje Vučića, Blera, Dahlana,Zajeda i Đukanovića

[14] Ukrajini oružje preko Emirata?

[15] Besmislene optužbe Sande Rašković Ivić

[16] Vučićeva vlada odbila da potpiše konačan ugovor o „Južnom toku“

Politika
Pratite nas na YouTube-u