ZAŠTO JE DELIVERY UNIT OPASNA OBMANA

SINIŠA LjEPOJEVIĆ Oblasti predviđene za diktat delivery units su one iz Memoranduma MMF i...

SINIŠA LjEPOJEVIĆ

Oblasti predviđene za diktat delivery units su one iz Memoranduma MMF i izveštaja Svetske banke i EBRD. Ono što treba prodati

Vlada Srbije je – navodno na nagovor svog novog savetnika, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera – oformila takozvane delivery units, timove službenika tehnokrata koje bi u ime predsednika vlade trebalo da kontrolišu provođenje vladine politike i o tome obaveštavaju premijera. Nije sasvim jasno zašto se predsednik vlade odlučio na takav korak a još je nejasnije koji su to stvarni razlozi da sprovođenje vladine politike praktično preuzmu bezimeni timovi ljudi bez ikakve odgovornosti, koje preporučuje samo verovanje da su verni i lideru i stranim kompanijama koje bi da pokupuju ono što je preostalo u Srbiji.

Taj mehanizam se do sada u svim zemljama u kojima je primenjen pokazao ne samo kao neefikasan i štetan nego i poguban za državnu infrastrukturu i osnovno funkcionisanje državnog aparata. Pre pet godina ukinut je i u Velikoj Britaniji. Vladina propagandna mašinerija tvrdi da je autor ideje novopečeni savetnik Toni Bler kako bi se poboljšala efikasnost sprovođenja reformi i vladine politike. Sugeriše se čak da je Bler patentirao sistem delivery units-a. To, međutim, nije tačno. Takav mehanizam je postojao odavno u mnogim zemljama i nigde, ni u jednoj zemlji, nije uspeo. Bler je doduše prvi koji je taj mehanizam nazvao delivery units, a u drugim zemljama je bio pod različitim drugačijim nazivima, od rande grupe do task force.

Malo je rizično prevesti taj Blerov naziv na srpski jezik. U štampi se uglavnom koristi engleski izraz ili kao „jedinica za ispunjavanje ciljeva“. Ako se sagleda šta je taj mehanizam radio u vladi Tonija Blera u Britaniji, onda bi mnogo prikladniji bio naziv „akcioni tim“ ili „akcioni timovi“. Bler je doduše vladao kroz mnogo takvih akcionih timova, pa je, pored delivery unit, postojalo još nekoliko „unit-a“ a koje je na neki način objedinjavao strategy unit.

VLADAVINA PRIVATNOG KRUGA
Odlaskom Blera i njegovog naslednika Gordona Brauna već pet godina ti timovi više ne postoje u kabinetu britanskog premijera. I u vreme Blera ti akcioni timovi su bili veoma nestabilni i menjali su svoje šefove, ali većina nije imala neophodan politički kredibilitet, pa je, na primer, jedan od njih, Ijen Vatmor na to mesto došao kao predsednik Fudbalskog saveza Engleske. Delivery unit je ustvari bio privatni Blerov kabinet, kako Englezi kažu kitchen cabinet, što je u slobodnijem prevodu na srpski ali i u stvarnom značenju „privatna vlada“. To znači da zemljom vlada privatni krug premijerovih prijatelja ili raznim interesima povezanih ljudi koji nikome nisu odgovorni, a oni za koje je narod glasao moraju pred njima da drhte i podnose izveštaje.

Zanimljivo je da su delivery units postojale samo za određene oblasti za koje je bio zainteresovan međunarodni krupni kapital. U Blerovoj vladi to su bili timovi za obrazovanje, zdravstvo, kriminal i saobraćaj. Sve su to oblasti za koje se u Britaniji pod izgovorom reformi traži privatizacija i za koje su zainteresovane međunarodne korporacije. Čak i za kriminal jer su pod izgovorom reformi mnogi policijski poslovi privatizovani, a preko akcionih timova banke, novine i krupni kapital su uspostavili kontrolu nad policijom. Vrlo brzo se pokazalo da je sistem akcionih timova (delivery units) jedna velika i veoma opasna obmana.

To važi i za Srbiju. I u Srbiji je to obmana i veoma opasna avantura, utoliko štetnija jer su državne institucije i demokratski poredak na klimavim nogama. Mehanizam akcionih timova je poguban za nekoliko ključnih stubova državne strukture. Pre svega, postojanje akcionih timova koji podnose izveštaj o radu ministarstava jeste rušenje institucija. Jer kakva je onda stvarna uloga ministara ako njih praktično svakog jutra preslišava neki bezimeni nameštenik, koji onda sve to prenosi predsedniku vlade. To nije samo uvreda za svakog ministra i ministarstvo nego i direktno rušenje demokratskog poretka, onoga što se zove državna infrastruktura ili uprava u demokratskom parlamentarnom sistemu. Pritom, ministri u Srbiji ipak imaju odgovornost, oni su izloženi sudu javnosti i poslanicima Skupštine, a članovi akcionih timova su oslobođeni te odgovornosti. U analizi lista Danas se tako upozorava da članovi tih akcionih timova neće za svoj rad odgovarati pred poslanicima Skupštine.

privatizacija01Potom, akcioni timovi obesmišljavaju bilo kakvu demokratsku proceduru, takozvanu demokratiju, kao i same parlamentarne izbore. Jer šta vrede glasanje, Skupština i ministri kada sve zavisi od toga šta će akcioni timovi reći predsedniku vlade, kome će, kako je saopšteno, svako jutro podnositi izveštaj. A šta će onda da rade ministri? Blerova tehnologija akcionih timova je uvreda za demokratski poredak i ona je priznanje krize politike i političkog sistema. Tako je i namera Srbije da uvede taj mehanizam, verovatno neželjeno, priznanje duboke krize i nepoverenja u političkoj eliti, ali i upozoravajućeg skretanja ka autoritarnom sistemu vladanja. To je i poniženje za same ministre jer predsednik vlade njima očigledno ne veruje iako su oni njegov izbor, nego će preko nekih drugih miljenika sa njima kontaktirati i izdavati zadatke.

AKCIONI TIMOVI I RASPRODAJA RESURSA
Uz sve to, postavlja se pitanje ko će birati i po kojem kriterijumu imenovati članove tih (elitnih) akcionih timova. Ko su ti ljudi? Odgovor bi trebalo potražiti u oblastima za koje će ti timovi biti formirani. Najavljeno je da će akcioni timovi biti za direktna ulaganja, restrukturiranje velikih državnih sistema, reformu državne uprave, infrastrukturu i poljoprivredu. Da li izbor oblasti znači da sve drugo u vladi Srbije dobro funkcioniše, a da samo ovaj deo ima problema jer akcioni timovi se navodno formiraju zbog efikasnosti sprovođenja politike?

Ne, to ne znači to. Oblasti predviđene za diktat akcionih timova su iste one iz Memoranduma Međunarodnog monetarnog fonda i izveštaja Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Drugim rečima, ono što treba prodati, što bilo šta vredi kao i reformu državne uprave koja kao takva predstavlja pretnju bilo kojim pljačkaškim planovima tih međunarodnih institucija iza koje se kriju političke vlasti Zapada. To je uloga akcionih timova i, naravno, predsednika vlade, kojem ti timovi, kako je saopšteno, podnose izveštaje.

telekomsrbijaNejasno je, međutim, ko će suštinski rukovoditi tim akcionim timovima. Javno je saopšteno da će podnositi izveštaje predsedniku vlade Srbije, ali i da je sve formirano pod instrukcijama savetnika Tonija Blera. Kolika će biti Blerova vlast? Ili će možda ipak glavnu reč imati MMF, Svetska banka i EBRD kao predstavnici stranih banaka i kompanija. I, naravno, ko će sve to da plati. Nejasno je, uz sve to, da li će sve to funkcionisati, pa će se na kraju cela avantura, kao i mnoge do sada, pretvoriti u zaborav i zabranjeno podsećanje. Kupljen je još jedan politički dan i nema više.

BLEROV PAD I SRPSKO BOLNO ISKUSTVO
Sumnje postaju sve veće i zbog sudbine savetnika i autora projekta Tonija Blera. Bler postaje sve manje poželjna ličnost u međunarodnim krugovima i, kako je objavljeno u Londonu, sve su veće sumnje u njegove poslove. Uskoro bi trebalo da podnese ostavku i na mesto predstavnika Četvorke (Amerika, Evropska unija, Ujedinjene nacije i Rusija) za ekonomsku obnovu i mir na Palestinskim teritorijama. Bler je, kako piše britanska štampa, postao ozbiljan problem. Prvo, nije ništa uradio za osam godina, koliko je na tom mestu, i tu poziciju je pre svega koristio kao priliku za svoje privatne poslove širom sveta. Blerom su nezadovoljni i Amerikanci, koji su njegovi zaštitnici. Na listi njegovih sumnjivih poslova se, kako navodi štampa u Britaniji, nalazi i ono šta on radi u Srbiji. To što radi u Srbiji je deo Blerovog problema sa poslovima koje ima sa Abu Dabijem, i sa tamošnjom vlašću i investicionim fondom Mubadala.

U svetlu sukoba interesa poseban je problem to što Abu Dabi finansira Palestinca Muhameda Dahlana u njegovoj kampanji da sruši lidera Palestine Abasa i da on postane lider Palestinaca. A Dahlan je direktna veza između Abu Dabija i Srbije, tačnije sadašnje vlade Srbije, i sada se u toj kombinaciji u Beogradu pojavljuje Bler. Nesposredno pred Blerov dolazak u Beograd Srbija je Dahlanu dodelila srpsko državljanstvo. To je, prema nekim izvorima u Londonu i Vašingtonu, bila kap koja je prelila čašu.

Povodom Srbije londonski Dejli meil otkriva razloge zašto više u Beogradu nema Blerovog duhovnog tvorca, bivšeg ministra i evropskog komisionara Pitera Mandelsona, koji je Blerova konkurencija u savetodavnim poslovima po svetu. Podseća se da je pre Blera savetnik vlade Srbije bio Piter Mandelson, a onda se sve promenilo i došao je Bler, za koga Mandelson tvrdi da je skuplji od njega. List tvrdi da Bler radi pod zaštitom Amerikanaca i da su svi njegovi poslovi vezani za područja koje Amerika smatra svojom interesnom zonom i prostorom od američkog interesa. Mandelson, tvrdi se, nije u tim poslovima i više je blizak ličnim savetovanjima, a posebno je vezan za ruske oligarhe, što znači i Rusiju, a to Americi nije po volji. Ako je verovati londonskom listu, ta Blerova uloga ga je i dovela u Beograd, pa samim tim i akcioni timovi su deo te Blerove uloge.

Za Srbiju je sve to rizična avantura a za njene građane još jedna kolosalna obmana. I to opasna obmana jer će urušiti državne institucije, otvoriti još dublje razvaline kakve takve demokratske infrastrukture i otvoriti put autoritarnom sistemu vlasti. A rezultat će biti veoma negativan, izuzetno skup i bolan.

Politika
Pratite nas na YouTube-u