KOLONIJALNI MANIFEST ILI TEZE O MEMORANDUMU SRBIJE I MMF

BRANKO PAVLOVIĆ Kako god da ovo stanje nazovemo, razvoj nije moguć dok se ovih...

BRANKO PAVLOVIĆ

Kako god da ovo stanje nazovemo, razvoj nije moguć dok se ovih stega ne oslobodimo

U tekstu analiziramo Memorandum o ekonomskim i finansijskim merama kao najvažniji dokument sporazuma Srbije sa MMF. Inače, predviđeno je da MMF tokom sledeće tri godine obavi ukupno 12 kontrolnih pregleda, odnosno jedan u tri meseca.

Dokument su potpisali predsednik Vlade Aleksandar Vučić, guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović

NAČELNA PITANjA
1. Dokument uopšte, ni u najmanjoj meri, ne govori o uzrocima stanja u kome se ekonomija Srbije nalazi. Hladnokrvno se prepisuje terapija na osnovu simptoma, i samo se navodno simptomi otklanjaju (a mi dokazano znamo da će se svi samo pogoršati, što sada ostavljam po strani), ali nema definisanja šta se leči. Sasvim je moguće uspešno obarati temperaturu, a da pacijent umre.

2. U čitavom nizu segmenata u kojima se daju predlozi očigledno se smatra da je rađeno pogrešno, ali se ni u najmanjoj meri ne sugeriše utvrđivanje odgovornosti.

3. Pojedine mere su kontradiktorne proklamovanim ciljevima. Na primer: zabranjeno je da Srbija preduzima bilo koju meru smanjenja uvoza zbog spoljnotrgovinskog deficita, a treba da smanji dug. Obavezna je da omogući iznošenje deviza u inostranstvo građanima, a istovremeno tvrde da im je cilj da obezbede finansijsku stabilnost. Navodno se zalažu za izgradnju institucija, ali im ne smeta što se ne utvrđuje odgovornost za postojeće stanje. Tako isti koji su uništavali sistem sada će da ga, kao, popravljaju, itd.

4. Apsolutna dominacija privatnog. Sva rešenja su u privatnom sektoru, što je potpuno besmisleno. Privatni sektor može da dobija pomoć po cenu daljeg zaduživanja, ali državni ne.

5. Sve što se uočava kao problem rešava se donošenjem novog zakona. Na taj način se postiže upravo suprotno: stvara se potpuni pravni haos i urušavaju postojeći funkcionalni sistemi. Dakle, stvara se idealno okruženje za korupciju svih vrsta i stepena.

6. Celokupno buduće finansiranje se ograničava na direktne investicije, zaduživanje u evrima i projektne kredite. Za direktne investicije su potrebna zaduživanja države da bi omogućila pogodnosti investitorima, a sve drugo su ponovna zaduženja u stranoj valuti. A, kao, cilj je da se smanji dug. I to ih naročito sekiraju valutni rizici (dugovanja u stranim sredstvima plaćanja), a naročito isplata 1,75 milijardi dolara koji dospevaju za naplatu 2017/18. godine.

7. Veoma se insistira na tome da je Memorandum isključivo dokument Srbije i da se njime Srbija obraća MMF sa željom da sklopi aranžman. To je vrhunski cinizam: MMF sve propiše, a onda vlada Srbije to prekuca, potpišu predsednik vlade, ministar finansija i guverner NBS i, kao, mi želimo sve to što piše, pa ako se MMF složi, imaćemo sreću da nas kontrolišu i da nam daju kredit iz opreznosti.

8. Reč je o koordiniranoj mreži stranih institucija, tako da sve tendere, sva pitanja projektnih kreditiranja, poslovnih planova itd., ukratko sve privredne mere i aktivnosti Srbije i javnih i državnih preduzeća, fondova i agencija, mogu da se obavljaju isključivo u saradnji sa Svetskom bankom, EBRD, Evropskom investicionom bankom i EU. Pod nadzorom MMF. Time smo potpuno isključili druge finansijere, koji ne bi bili po volji EU i SAD, pre svih Kinu i Rusiju. I na taj način smo isključili konkurenciju, a to znači da će sve što dogovorimo biti nepovoljnije od onoga što se na tržištu moglo postići.

mmf029. I poslednja napomena: u daljem tekstu ne objašnjavam privatizacije PKB ili Komercijalne banke, koji postupci su uveliko u toku. Niti pogubnost takvih postupaka, prosto zbog toga što u Memorandumu o tome nije ništa zapisano. Tekst svakako treba čitati i u sklopu svih drugih činjenica koje su nam poznate i sa kojima ovaj dokument suštinski čini celinu. Drugim rečima, Memorandum je veoma loš za Srbiju, ali je stvarno stanje još gore, kada se i druge činjenice uzmu u obzir.

U daljoj analizi tekst prati strukturu Memoranduma.

CILjEVI
Proklamovani ciljevi su: (a) kontrola javnog duga; (b) konsolidacija finansijskog sektora; (v) povećanje konkurentnosti kroz: strukturne reforme i reformu državnih, društvenih i javnih preduzeća.

STANjE I PERSPEKTIVE
Ovde samo treba izdvojiti da se predviđa dalji pad BDP za 0,5 odsto u 2015. (u 2014. zvanično je pao za 2 odsto) i da je ciljna inflacija u rasponu od 2,5 do 5,5 odsto. Kao glavni cilj se označava smanjenje budžetskog deficita na 6 odsto, pa 4,74, pa 3,755. To je, naravno, besmisleno, videli smo kakve su posledice u svim državama koje su ovakve mere primenile. Rezultat takvog „lečenja“ je da stanje postaje gore od onoga kakvo je bilo pre nego što su mere preduzete. Sama evrozona taj problem sada rešava dodatnim štampanjem para i obaranjem – i to drastičnim – kursa evra. Tako nešto je Memorandumom zabranjeno za Srbiju. Ona ima da ide grčkim putem.

EKONOMSKA POLITIKA
1. Celokupno pitanje javnog duga svodi se bukvalno samo na jedno: na smanjenje rashoda budžeta. Ni reči o merama koje bi omogućile snažan privredni rast.

2. Smanjenje rashoda budžeta se opet svodi samo na: smanjenje plata i penzija i smanjenje subvencija i druge pomoći državnim i javnim preduzećima. Dakle mudrost MMF, prevedeno na običan jezik, bukvalno znači: nije važno šta je uzrok stanja, samo prestani da plaćaš. Ali ne poveriocima koji su strane banke i fondovi. Svojima nemoj da plaćaš da bi mogao da plaćaš nama.

3. Kao dodatna mera neplaćanja predviđeno je automatsko smanjenje kupovne moći na taj način što se plate i penzije neće povećavati za stopu inflacije ako udeo plata pređe 7 odsto, a penzija 11 odsto od BDP. Drugim rečima, ako BDP padne, što je gotovo izvesna posledica propisanih mera, kupovna moć stanovništva se ima dalje oboriti za stopu inflacije.

4. Pored toga, plate koje su već smanjene za 10 odsto dodatno će se smanjiti za po 5 odsto u 2016. i 2017. godini.

5. Pored toga, otpustiće se 5 odsto zaposlenih u javnom sketoru. Ali bez ikakvog ukazivanja na nepotrebne i štetne partijske kadrove. Bilo kojih 5 odsto. Da vas podsetim: mi ovo sve navodno želimo sami, a MMF samo razmatra da li je to dovoljno da nam stavi na raspolaganje kredit.

6. Dalje se urušava domaća proizvodnja tako što se u javnim nabavkama za domaće ponuđače smanjuje razlika u ceni koju mogu imati u odnosu na strance sa sadašnjih 15 na samo 5 odsto, uz obavezu da se i tih 5 odsto ukine do 2018. godine. Umesto da, kad država troši, te pare imaju uticaja na porast BDP i likvidnost privrede, sada će i u tim situacijama pare ići strancima. Pa ta mera direktno ugrožava ostvarenje navodnog cilja kontrole javnog duga.

7. U istom pravcu, već smo ukinuli subvencije u poljoprivredi za proizvođače koji imaju 20 hektara i više ili koji zakupljuju državnu zemlju. Tako su naši najproduktivniji proizvođači osuđeni na tavorenje i propast. Istovremeno, EU polovinu svog budžeta troši na subvencije za poljoprivredne proizvođače.

8. Smanjuje se izdvajanje za RTS i druge informativne kuće koje finansira država ove godine, a potpuno ukida svako plaćanje iz budžeta u 2016. Na taj način u osiromašenom društvu onemogućavaš da se proizvodi iole prihvatljiv program. Drugim rečima, za bilo koji ozbiljan sadržaj neće biti para.

mmf039. Uvešće se akcize na sokove, po uzoru na alkoholna pića.

10. Bitno će se smanjiti transferi iz budžeta lokalnim samoupravama. Na taj način će se Srbija dodatno podeliti na one koji žive u razvijenijim sredinama od onih koji žive u opštinama koje zaostaju. Tako će se ne samo dramatično povećati nejednakost u Srbiji, nego i tenzije i međusobne omraze, a najgore je u tome što će ovom merom biti pre svega pogođene rubne oblasti uz državnu granicu na jugu i istoku zemlje, odakle će se ubrzati iseljavanje stanovništva.

11. Cena gasa je već povećana i na taj način se pretpostavlja da će Srbijagas inkasirati 60 miliona evra više i tim parama otplaćivati dug. Ovde treba notirati da se ne samo smanjuju plate i penzije nego se i cene podižu.

12. Država više ne može ništa da garantuje (finansijski) bez saglasnosti MMF. Na taj način se svi koji nisu po volji MMF dovode u poziciju da moraju da rizikuju u poslovima u Srbiji, a oni koji jesu po volji MMF imaće garanciju Srbije.

13. Uvodi se striktna kontrola svih drugih garancija. Ukida se garancija države za garancije Fonda za razvoj. Uvodi se kontrola svih državno-privatnih aranžmana. U svim ovim pitanjima, gde je naravno bilo velikih pljački i problema, nema uopšte pitanja odgovornosti i sagledavanja da je sve to do sada bilo dobro regulisano, ali se zakoni nisu poštovali. Ovde je prilika da istaknem: ni predstavnici Vlade ni MMF uopšte ne poznaju sistem u Srbiji. Tačnije, sisteme koje reformišu. Sa tako kapitalnim neznanjem sve je osuđeno na propast, čak i kada bi namere bile dobre, a znamo da su predviđene da zaštite interese samo stranih banaka.

14. Kao rešenje uvodi se neka nova institucija za istrage u ekonomskom kriminalu. I to do kraja marta 2015.

MONETARNA POLITIKA I KURS
1. U pogledu kursa dinara u potpunosti se nastavlja dosadašnja politika. A upravo je takva politika proizvela u velikoj meri lošu privrednu strukturu, manju konkurentnost, veće zaduživanje itd.

2. I ne samo to nego će se liberalizovati transfer deviza i omogućiće se našim državljanima da imaju račune u inostranstvu bez bilo kakvih ograničenja. To je, naravno, potpuno kontradiktorno sa proklamovanim ciljem stabilizacije finansijskog sektora.

3. Ubacivanje svežeg novca je moguće samo u okvirima planirane inflacije. Dakle, kada je pad svih aktivnosti toliki da se ide u deflaciju, onda se može posegnuti za primarnom emisijom.

4. Srbija se obavezala da ne sme da uvodi bilo kakve mere kojima bi ograničavala uvoz, bez obzira na spoljno-trgovinski deficit.

FINANSIJSKI SEKTOR
1. U ovoj oblasti pažnja se posvećuje nenaplativim kreditima (tzv. NPL), ali opet nema uopšte odgovora kako je do tako velikog obima nenaplativih kredita došlo. Nije uopšte slučajno što odgovora nema, zato što bi se videlo da i strane banke imaju ogromne NPL kao i državne, a u oba slučaja su spoljni revizori bili velike strane revizorske kuće.

2. Umesto popravljanja sistema, doneće se čitav paket novih zakona u ovoj oblasti.

3. Olakšaće se i otpis dugova i prodaja NPL-ova, ali samo privatnim subjektima. Ovde su isključeni svi strani fondovi koji su u državnom vlasništvu, kao i slobodna sredstva javnih i državnih preduzeća koji u tome mogu videti dobar plasman sredstava. Time se obara konkurencija, a time i cena. Posle se žalimo kako je sve otišlo u bescenje. Pa, navodno, sami smo tražili i takoreći molili MMF da ode u bescenje.

mmf044. Sama Agencija za osiguranje depozita je dokapitalizovana sa čak 345,3 miliona evra, a ona je povećala premiju koju naplaćuje za poslove osiguranja (dakle, takođe novi trošak za finansijski sektor koji onda to uvek prevali na realni sektor). Šta je dovelo do takvog poslovanja Agencije, o tome naravno nema ni reči. Ozbiljna analiza bi pokazala da su nas gospoda iz Agencije oštetila za više od milijardu evra.

5. Samo važne državne banke će se učvrstiti (čitaj Komercijalna i Banka poštanska štedionica), a sve ostale će se likvidirati.

6. Svi tzv. kolaterali, pre svega nekretnine kojima se krediti obezbeđuju, će se prodavati bez obavezne donje granice. Proceni se na koji god iznos, a na kraju može da se proda za jedan dinar. Sada je donja granica 30 odsto od procenjene vrednosti.

7. Sve će ovo ostaviti privredu bez novčanih sredstava, ali će se kreditiranje malih i srednjih preduzeća obezbediti preko Evropske investicione banke. Opet u zagrljaju zapada.

STRUKTURNE PROMENE
1. Tender za Telekom se ima raspisati do kraja godine. O pogubnosti ove transakcije vidite u dokumentu Akademije inženjera i tehničara.

2. Obustavljaju se sva izdvajanja za Železaru Smederevo.

3. Ponudiće se na koncesiju Aerodrom Beograd i Koridor 11. Aerodrom je prirodni monopolista i ne postoji ništa što bi neki stranac znao da uradi i zaradi, a da mi to ne umemo sami.

4. Za EPS i Srbijagas su zaduženi Svetska banka i EBRD. U saradnji sa njima će se: povećati cena struje za 15 odsto do 1. aprila 2015. i ući u uvođenje manjinskog partnera u vlasništvo EPS. Kod Srbijagasa će se odvojiti distribucija u posebno pravno lice i rešiće se pitanje glavnih dužnika: Azotare, Petrohemije, MSK, Železare. Nema jedne reči kao će se to rešiti? Te kompanije u stanju u kome se nalaze prave gubitke i kada ne plaćaju za utrošeni gas. Pogledajte tu disproporciju: važno je da se predvidi da će naši državljani bez ograničenja moći da imaju račune u inostranstvu, ali se o ovim kapitalnim pitanjima ne kaže ništa.

5. Železnica se deli na posebna pravna lica putničkog i teretnog saobraćaja i infrastrukturnog u okviru holdinga, s tim što se teretnom saobraćaju ukidaju sve subvencije do 2018. godine, a uvodi se taksa na korišćenje infrastrukture. Za Železnicu je direktno nadležna EU, pored SB i EBRD. Kina? Rusija? Zaključite sami.

6. Putevi Srbije se spajaju sa Koridorima u jedno pravno lice. Razmotriće se povećanje putarine. Za sve važeće ugovore će se striktno kontrolisati plaćanje. Ovo sam namerno naveo da biste shvatili koliko naizgled nesporne definicije mogu biti sporne. Šta ako, na primer, iskrsnu nepredviđeni poslovi, neophodni dodatni radovi itd.? Sve je to veoma dobro regulisano i samo je pitanje ko te propise primenjuje, a ne u tome da se bude rigidan. Tako može doći do obustava radova zato što je potrebno uraditi nešto što nije bilo izričito ugovoreno. Uzgred, u nadležnom ministarstvu trenuto u vrhu nema nikoga ko je građevinske struke.

7. I na kraju se u okviru navodnog poboljšanja konkurentnosti, poslovnog okruženja, razvoja privatnog sektora i uslova za zapošljavanje (nedostaju samo sauna i besplatna masaža) predviđa: konverzija prava korišćenja u vlasništvo do kraja 2015, nov Zakon o inspekcijskom nadzoru (kao da je postojeći zakon srž problema, a ne njegova primena), novi Zakon o ulaganjima, racionalizovaće se razni programi i zavisne agencije Fonda za razvoj.

Umesto zaključka, kada svemu ovome dodamo saradnju sa NATO u oblasti vojske i CIA u oblasti bezbednosti, kao jedino teorijsko pitanje ostaje da li je Srbija neokolonizovana zemlja ili pod mekom okupacijom (izuzev KiM, koja je pod okupacijom). Kako god da ovo stanje nazovemo, razvoj nije moguć dok se ovih stega ne oslobodimo.

Politika
Pratite nas na YouTube-u