BEOGRAD, UOČI VIDOVDANA 2025. GODINE

FILIP GAJIĆ Kad su šeici objavili da je Beograd na Vodi završen, stavili su...

FILIP GAJIĆ

Kad su šeici objavili da je Beograd na Vodi završen, stavili su akcije na berzu. Za 24 sata Turska je otkupila sve. Vratili su se

Jutros sam dobio sa nepoznatog broja preko nepozante (futurističke) TP aplikacije pismo izvesnog Đuke Ćulibrka, vodoinstalatera. Datum je 27. jun 2025. godine. Prenosim ga u originalu:

Čoveče,
Upravo sam se dokopao najnovije aplikacije koja je u stanju da teleportuje digitalne poruke kroz vreme. Još uvek to nije moguće činiti sa predmetima i ljudima, ali moguće je rečima, preko najnovijeg telefona 18. generacije. Javljam ti novosti iz 2025. godine. Imam neobične vesti za vas koji tavorite u 2015. godini.

Najpre, znaj da trenutno živite jako dobro. Ni ne znate koliko vam je dobro. Mnogo vam je dobro. Koliko se sećam, svi su bili nezadovoljni i apatični tih godina. Bilo smo anestezirani i osećali se nemoćno. Bili smo isrpljeni više nego ikada ranije. Sada je sve drugačije.

Prvo da vam kažem: premijer je zatočen odnedavno u kuli Nebojša. Turci mu okačili bukagije oko nogu i lance oko ruku. Sam je i tužan, zaboravljen tamo kopni, u dronjcima.

Kako se to dogodilo?

Beograd Na Vodi dovršen je saradnjom stranih investitora i ovdašnjih dajnika, uprkos svim sumnjama da će se to ikada dogoditi. Uprkos nezadovoljnim žiteljima grada, koji su u nekoliko navrata bezuspešno organizovali demonstracije. Državni aparati su po nalogu domaćih dajnika ubacivali svoje ljude, neki tupavi politikanti su pokušavali da preuzmu i iskoriste nezadovoljstvo – ali sve se pokazalo nesupešnim zato što su imali ispred sebe, a iza dajnika, mnogo jačeg i silnijeg neprijatelja. I, što je važnije – nevidljivog. Neprijatelj nije bila vlast, koja je davala sve od sebe i od zemlje, neprijatelji su bili oni koji su kontrolisali tu vlast, a ta vlast domaćih dajnika nije ni razumela ko ih tačno kontroliše. Omamila ih stara droga zvana moćorin.

MISLILO SE DA NEĆE IMATI KO DA KUPI
Kao što znate sve je to počelo nabrzinu, mutno i nejasno. Premijer je verovao da se nekome jako dopao i da mu je taj čvrsto stao iza leđa. Istina je samo da mu je stao iza leđa.

istanbul03Zidali su zgrade brzo i solidno. Bez reda i smisla, ali zidalo se velikom brzinom. Rešenja su menjana svakodnevno. Kao što u Beogradu i biva, sve je građeno haotično. To je sada neopevano ruglo, ali to nije najgore. Ima mnogo nezgodnijih činjenica. Naivno se mislilo da neće imati ko da se useli u te silne zgrade.

Nove kanalizacione cevi prikačene su na stare, pa nam se svima od viška izlivaju fekalije po ulicama u čitavom gradu. Turci tamo nemaju vodu, pa im žitelji prodaju podno zidina u plastičnim flašama. Dok se ne uradi priključak sa starog vodovoda, ali onda uskoro mi ostajemo bez vode.

Beogradom Na Vodi dominira jedna lepa džamija, najveća na Balkanu, izgrađena je od najkvalitetnijeg belog mermera. Stanovnici grada u gradu su Turci koji smatraju da su se vratili na svoje. Beograd koji vi poznajete se više i ne vidi od Beograda Na Vodi (BNV).

Kako se to dogodilo?

Kada su šeici iz Emirata objavili da je grad, što se njih tiče, završen, stavili su akcije na berzu. U sledećih 24 sata država Turska je otkupila sve akcije koje je besplatno podelila svojim građanima. Turska se tako elegantno vratila u srce Balkana bez jednog metka i bez jedne posečene glave. To je bio plan od samoga početka, plan koji premijer Specifični Prvi nije razumeo.

U roku od tri nedelje 50.000 Turaka stiglo je čarter letovima iz Ankare i Istanbula. Čekala su ih otključana vrata stanova i ključevi u bravi. Sve van BNV je postalo predgrađe. Iz bezbednosnih razloga sve strukture vlasti po hitnom postupku su smeštene u BNV. Zgrada parlamenta, vlade i sve ostale najvažnije institucije.

Beograđani, u šoku, nisu stigli ni da shvate o čemu se radi kada su se na ulicama pojavile uz BG registarske oznake i tablice koje počinju kao BNV. Sve je bilo pažljivo pripremljeno.

Vojska je davno rastočena, još u to vreme u kojem ste vi sada, pa i nije bilo načina da se pruži bilo kakav oružani otpor. Prodato je sve, samo je svako za sebe zadržao po jedan metak.

ZIDINE OKO BEOGRADA NA VODI
Inače BNV je okružen visokim zidinama, koje čuva strogo obezbeđenje pod punom ratnom opremom. U njega se ne može ući bez vize ili specijalne dozvole. BNV je toliko glomazan i upadljiv da se ostatak Beograda sada sasvim čini mizernim i nevažnim. Bioskopi su pozatvarani još u to vreme u kojem ste vi, posle su zatvorene sve biblioteke i pozorišta, kao i knjižare. Ukinut je zakon po kojem deca moraju da idu u školu. Građani su se, depresivni i apatični, prisetili odakle su stigli njihovi bliži i dalji preci pa su pošli istim stazama natrag. Pognutih glava.

istanbul04Jednoga jutra najnovijom tehnologijom odštampan je i 3D zid oko Kalemegdana pa je sada u njega veoma teško ući. Biste naših velikih naučnika i pesnika su uklonjene i bačene (to je bio najlakši posao i niko im to nije ni zamerio), i na iste postamente postavljene su glave zaslužnih građana Beograda iz 16, 17 i 18 veka.

Tokom vremena šeici su otkupili desnu obalu Save i desnu obalu Dunava. Najpre su uložili pa kupili pristanište ispod Kalemegdana, pa sve do sportskog centra 25. maj (Milan Gale Muškatorović). Takođe sve uz Grocku, pa i Vinču, i selo i arheološko nalazište. I te akcije kupili su Turci. Dok se sve to događalo, pažnja stanovništva je bila odvučena barenim ratom koji su vodili Amerikanci i Rusi. O tome ću ti pisati u sledećoj poruci.

Šeici su bogato plaćali, a gladan narod je sve prodavao bez ikakve svesti i nervoze. Isti trik je upalio tokom druge polovine 20 veka, samo na drugom delu zemlje koja u stvari više i ne postoji kao takva koju vi sada poznajete.

Turci, kako su preuzeli vlast u zemlji i u prestonici, učinili su i dosta dobrih stvari. Na primer, postalo je jasno da su oni stajali iza takođe mutne i nejasne gradnje Mosta na Adi, koji su sagradili u saradnji sa pređašnjim domaćim dajnicima. Više nema onako bezlično ime, sada se zove Bajazitov most.

Takođe, učinili su ono što ti vaši nisu hteli, kako bi malo opustili narod – ukinuli su Parking servis, oslobodili su raznih prozapadnih stega ovaj grad, pa se vratilo malo života u ostatak prestonice. Suncobrani nisu više jednobojni, i radno vreme kafana nije ograničeno. Može i da se kupi vino posle 22 sata.

Mnogi harači su ukinuti, uvedeni su novi, pa je po tom pitanju sve manje-više isto. Mora se priznati da su u tome malo veštiji i suptilniji. Imperijalno iskustvo starog carstva. Čak su sprečili i kompletnu seču drveća na Košutnjaku, koje je hteo da sprovede mali vezir Tatiša Veliki. Tvrdili su da je drveće staro i bolesno.

Napravili su i jednu lepu stvar: kroz BNV su prokopali kanale kojima plove gondole koje je Beogradu poklonila država Italija kada je cunami potopio Veneciju. Jedino što mi ne možemo da uđemo u taj deo grada, pa samo možemo da zamišljamo kako je to tamo lepo.

TURCI SU VRLO PRISTOJNI
Turci se generalno pristojno ponašaju prema okupiranom stanovništvu. Nemaju onaj zapadnjački prezir i nadmenost. Spona između okupiranog naroda i Turaka je Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), i ta komunikacija se odvija ponekad napeto, ali uglavnom dobro. Upravo oni izdaju vize i dozvole retkim građanima koji mogu da uđu kroz kapiju BNV. Vezir Rasim i mandarin Ivica uspevaju nekako da izađu na kraj sa svim malenim nezdovoljstvima. Zaptija Milo Đukanović je još od šeika dobio ključeve od grada.

Šta reći? Takav je bio dogovor u geopolitičkoj raspodeli teritorija. Amerikanci su njima poklonili Beograd za mir na istoku i odustajanje od Turskog toka. Nas niko ništa nije pitao.

kulanebojsaTako Srbi više nemaju svoj glavni grad. Priča se da bio to mogao da bude neki na jugu zemlje, misli se na Mladenovac. Pošto je sve do Mladenovca, nakon velikih i neobjašnjivih poplava i zemljotresa, došla vojska iz Turske da pomogne. Stigli su masovnim desantom. Oklopne jedinice ušle su iz Bosne i iz Metohije. Došli i ulogorili se. Ubrzo su uspostavili upravu po svim većim i manjim gradovima.

Ni danas se zna gde su nam granice.

Kada je premijer, koji je sebi nadenuo titulu Specifični Prvi, shvatio da je izigran zajedno sa svojim narodom, za koji mu se dugo činilo da je nerazuman i dezorijentisan, i da je današnjicu, odnosno tadašnjicu, žrtvovao za nejasnu budućnost, dugo je plakao, i plakao, i plakao, i pitao se kada i gde je pogrešio? I pitao se ko mu je tajno čeprkao po mozgu? Pobunio se. Ali, avaj, bilo je kasno. Došle su zaptije, vezale ga pred kamerama – za koje je i on mislio da će zauvek biti njegove, i grubo ga sprovele u kulu Nebojša. Tamo je sada sam i tužan. Nema nikoga ko bi otišao i izbavio ga. Kako Turci ipak poštuju onoga koji je bio glava naroda, podigli su kulu u vazduh, najnovijim specijalnim metodama, na visinu od oko 200 metara kako se ne bi udavio u vodi i da ne bi nazebao. Tako je sada ta kula ni na nebu ni na zemlji, tačno tamo gde je on boravio svih tih godina. Kao mnogi pre i posle njega, bio je uveren da mu je moć data od Boga i da je večna. Bio je uveren da razume igru koju je igrao.

P.S.
Deluje ti neverovatno? Pa seti se sada ti Beograda od pre 15 godina i vidi ga kakav ti je sada. Na sve ste pristali. Samo ste gunđali, psovali i ništa niste učinili.

„Jedina gora stvar od očajanja je prepustiti se očajanju“ (A. Kami).

Sada me aplikacija za teleport poruke obaveštava da mi je ostalo malo reči. Ostalo je ćutanje.

Još da dodam: u moju poruku, već pouzdano znam, niko neće poverovati jer je ovako kako jeste, danas 27. juna 2025. Ti ćeš ovu poruku čitati kao alegoriju. Možda i nećeš. Možda je moguće učiniti nešto ako podigneš glavu i doneseš nekakvu odluku. Danas je sve moguće.

Autor je reditelj i pisac iz Beograda

Blog Filipa Gajića

Politika
Pratite nas na YouTube-u