DA LI SU SAD RADILE I NA RUŠENjU NETANIJAHUA

PATRIK BJUKENEN Stejt department je uplatio 350.000 dolara američkoj NVO koja je sarađivala sa...

PATRIK BJUKENEN

Stejt department je uplatio 350.000 dolara američkoj NVO koja je sarađivala sa američkim operativcima na Bibijevom rušenju

Iako je Bibi Netanijahu reizabran na izborima protekle nedelje, Odbor za istrage pri Senatu će se još pozabaviti pitanjem da li je Stejt department tajno finansirao kampanju protiv njega. Navodno, Stejt department je uplatio 350.000 dolara američkoj nevladinoj organizaciji (NVO) OneVoice, koja ima filijalu u Izraelu pod nazivom Victory 15. Ona je sarađivala sa američkim operativcima na Bibijevom rušenju.

Ako potajno finansiramo slobodne izbore u prijateljskim zemljama da bismo svrgnuli lidere koji se ne dopadaju predsedniku Baraku Obami, Amerika ima pravo da zna zbog čega se služimo hladnoratovskim metodama protiv demokratskih država.

Posle Drugog svetskog rata, moj pokojni kolega sa Unakrsne vatre (naziv političke emisije; prim. prev.) na CNN Tom Brejden dostavljao je novac CIA demokratskim partijama u Evropi, koje su ugrožavale komunističke partije, finansirane iz Moskve. Ali to se radilo da bismo se borili protiv staljinizma kada je sudbina celog Zapada bila na kocki u Hladnom ratu, koji se završio 1991. godine.

Nadam se da će, posle češljanja OneVoice i Victory 15 Senat proširiti svoju istragu na još složenije pitanje: da li SAD koriste nevladine organizacije za podrivanje režima širom sveta? I, ako koriste, ko odlučuje koji režimi bi trebalo da budu svrgnuti?

PRSTI MEKEJNA I NULANDOVE
Ova pitanja dodatno dobijaju na važnosti kada se uzme u obzir kriza koja je naterala Moskvu da premešta projektile ka Evropi i šalje podmornice i bombardere da nadgledaju NATO odbranu.

netanijahuobamaAmerika tvrdi da su Putinova aneksija Krima i podržavanje proruskih pobunjenika u Ukrajini razlog za krizu u odnosima između Rusije i NATO. Ipak, Putinove akcije u Ukrajini nisu preduzete pre svrgavanja demokratski izabranog proruskog režima u Kijevu, u puču u kojem je, sudeći po tvrdnjama Moskve, američka ruka bila jasno uočljiva.

Osim Džona Mekejna, koji je na kijevskom Majdanu podstrekavao publiku da obori režim, to isto radila je i pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland. U presretnutom telefonskom razgovoru sa našim ambasadorom u Kijevu, Nulandova je pomenula ime čoveka koji bi za nas bio poželjan posle svrgavanja Viktora Janukoviča. Nazvala ga je „Jac“. I, kad je Janukovič pobegao posle masakra na Majdanu, na vlast je došao niko drugi do Arsenij Jacenjuk.

Nulandova je takođe obelodanila da su SAD od 1991. godine potrošile pet milijardi na okretanje Ukrajine ka Zapadu. Sada se možda uvlačenje Ukrajine u EU i NATO Nulandovoj i kompaniji čini kao značajan iskorak u slobodu i napredak.

Ali Rusiji to izgleda kao podrivanje jedne slovenske nacije, sa kojom je vekovima unazad imala prisne odnose, da bi je (Ukrajinu) uveli u ekonomsku i vojnu alijansu okrenutu protiv Moskve.

Ako se NATO vojno sudari sa Rusijom, trag tog konflikta će voditi do puča u Kijevu, za koji Rusi veruju da je prljavo delo Amerikanaca. Ako su SAD imale ulogu u tom puču, američki građani bi trebalo to da znaju i Senat bi morao da ispita da li su Nulanodva i društvo koristili NVO da ožive Hladni rat, koji je okončao Ronald Regan.

Ako i sada koristimo NVO kao paravan za tajne operacije za svrgavanje režima, stavljamo sve nevladine organizacije u inostranstvu pod sumnju i rizik.

AMERIKA NIKAD NEOMILjENIJA U SVETU
Nikad u našim životima količina poverenja i ljubavi prema Americi u svetu nije bila manja. Jedan od razloga je što smo viđeni kao neko ko konstantno cepidlači u odnosu sa vladama koje ne ispunjavaju naše standarde demokratije i ko se beskrajno meša u unutrašnje stvari nacija koje nam ne predstavljaju pretnju.

mekejn03U ovoj novoj eri američke spoljnopolitičke elite hvališu se „obojenim“ revolucijama u Beogradu, Kijevu i Tbilsiju, čijem podsticanju su doprineli. U 2003. pomogli smo prillikom zbacivanja gruzijskog režima Eduarda Ševarnadzea u „revoluciji ruža“, koja je na vlast donela Mihaila Sakašvilija. Sakašvili nas je kasnije skoro uvukao u konfrontaciju sa Rusijom 2008, kad je izvršio invaziju na Južnu Osetiju i pobio ruske mirotvorce. Koji vitalni interes vredan toliko velikog rizika smo imali u toj maloj kavkaskoj državi, u kojoj se rodio Staljin?

Moskva nije jedina kojoj smeta američko mešanje u njene i unutrašnje poslove zemalja koje je okružuju. Predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi proterao je članove američkih NVO. Peking veruje da američke nevladine organizacije stoje iza uličnih blokada Hong Konga u stilu protesta Okupiraj Vol Strit.

Ako je ovo tačno, ove akcije SAD potežu fundamentalno pitanje: koji je osnovni cilj američke spoljne politike? Da li je to zaštita vitalnih interesa nacionalne bezbednosti države? Ili verujemo Džordžu Bušu kada kaže da „opstanak slobode“ u Americi „zavisi od uspeha slobode u drugim zemljama“.

Ako se radi o ovom drugom, onda je naša misija utopija, koja nema kraj. Ako verujemo da naša sloboda nije sigurna sve dok ceo svet ne postane demokratski, onda nećemo imati mira dok ne dočekamo zbacivanje režima u Rusiji, Kini, Severnoj Koreji, Vijetnamu, Iranu, Siriji, Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Belorusiji i većini arapskih i afričkih nacija, kao i Venecueli i Kubi.

Ako je to naš cilj, naša država će umreti pokušavajući da ga ostvari.

Freedoms Back

Svet
Pratite nas na YouTube-u