ČEDOMIR ANTIĆ: ŠEŠELj

Demokratska i nezavisna država ne sme da preda svog građanina pa makar to bio...

Demokratska i nezavisna država ne sme da preda svog građanina pa makar to bio i Vojsilav Šešelj

Pre dvadeset godina, posle dejtonskog poniženja, Slobodan Milošević tražio je od tadašnjeg šefa američke diplomatije Vorena Kristofera da na belom papiru napiše uslove budućih dobrih odnosa Srbije i Sjedinjenih Država. „Vi još ne razumete…- odgovorio je Kristofer – „Od vas se očekuje da uvek radite ono što se traži.“

Danas, posle dvadeset godina premijer Srbije Aleksandar Vučić traži od SAD i EU, bez kojih ovaj i ovakav – nepravedan i karikaturalan – Haški sud ne bi postojao da „izađu iz kutije“ i jasno kažu šta žele od Srbije. Pritom Vojislava Šešelja, koji je posle dvanaest godina zatočeništva vraćen u Srbiju naziva instrumentom velikih sila. Budući da se premijer, sedmanaest godina verni Šešeljev saradnik, u više navrata ograđivao i tiho izvinjavao zbog svega što je za to vreme radio, verovatno treba uzeti ovo njegovo mišljenje kao relevantno. Ono je izvan svake sumnje zasnovano na iskustvu igranja srpskim ekstremizmom, nacionalnim frustracijama i zloupotrebama nepravdi koje su srpskom narodu nesumnjivo činjene…

Pre deset godina u svojstvu člana predsedništva jedne vladajuće stranke najavio sam njen izlazak iz vlade ukoliko Srbija ne zaokruži „saradnju“ sa Haškim tribunalom. Tako je započela jedna višenedeljna kriza tadašnjeg kabineta posle koje su u Hag otišla četvorica visokih srpskih i jugoslovenskih zvaničnika i oficira optuženih za zločine na Kosovu i Metohiji. Pre devet godina podržao sam zahtev nadležnom sudu za zabranu šovinističke i nedemokratske Srpske radikalne stranke. Stojim iza svega što sam tada govorio, pisao i radio. Činio sam to iz dva razloga: zato što sam mislio da je to pravedno i zato što sam bio uveren da je u to vreme to bilo neophodno u interesu moje srpske otadžbine. Da je Srbija u vreme vladavine Miloševića i Šešelja odlučno, dosledno i uporno kažnjavala ubice, silovatelje i marodere koji su vršili zločine tokom ratova vođenih za odbranu slobode i prava srpskog naroda bio bih spreman da obučem uniformu i ratujem protiv bilo koje vojske koja bi pokušala da građanina Srbije isporuči nekom stranom sudu. Budući da to nije bio slučaj, a da smo saradnju sa Tribunalom u Hagu iza koga su stajale Ujedinjene nacije prihvatili još u Dejtonu, nije bilo druge.

Do danas se u praksi pokazalo da saradnja sa Haškim tribunalom više nikako ne može biti pravedna. Ukoliko nešto u toj meri nije pravedno onda svakako ne može biti u dugoročnom interesu bilo koje države, pa time ni Srbije. Haški tribunal se posle dve decenije rada pokazao kao loš, neefikasan i pristrasan. Suđenje Šešelju pokazalo se kao pravna sramota, sudska farsa i pokušaj pravnog ubistva.

U ovoj zemlji postoje i veće svetinje od stabilnosti vlade Aleksandra Vučića. Ne mislim da su Šešelja pustili a potom zatražili njegov povratak u haški pritvor zato što im smeta Nikolićev patetični govor u kome naziva teroristički rat NATO protiv srpskog naroda „agresijom“, dok Vučić ćutke izigrava babicu albanske „Republjik Kosova“. Haški tribunal se do sada predstavio kao jedno istrošeno oruđe američkog, britanskog i nemačkog imeprijalizma koje više nije sposobno da obavlja ni svoj raniji posao. Tvorce politike u Vašingtonu danas nije mnogo briga šta će se dešavati u zemlji čiju su čitavu političku elitu potkupili ili prevarili tokom proteklih četvrt veka. Biće ugrožen „naš put ka EU“? Danas EU nije ono što je bila 2005. godine. Ona je unija u krizi, olaki prijem Hrvatske pokazao je da EU polako postaje nemačka imperija… Nama danas treba mesto u evropskom ekonomskom prosoru a ne članstvo u uniji čija će cena biti da istrpimo sve identitetske frustracije hrvatske političke elite.

Saradnja Srbije sa tribunalom u Hagu je završena. Taj lažni sud uvredio je sve žrtve time što nije sudio zločincima nad srpskim narodom. Time je trajno abolirao istinske srpske zločince. Zatvarajući i sudeći krive i nevine srpske vojnike i političare učinio je nažao nekim srpskim porodicama, ali koliku je nerpavdu počinio bošnjačkom, hrvatskom i albanskom narodu oslobađajući i uzvisujući kriminalce, ubice i manijake kojima je služba SAD, Britaniji i SR Nemačkoj bila jedina ali dovoljna olakšavajuća okolnost? Demokratska i nezavisna država ne sme da preda svog građanina pa makar to bio i Vojsilav Šešelj – kontroverzna politička ličnost zarobljena u devedesetim godinama 20. veka. Šešelj je pre dvadeset godina širio mržnju, podele i radio u korist zla… U Haškom tribunalo takav čovek je ušao u borbu za ispravan cilj. U tom svom epskom ratu on je pobedio.

Kakvu poruku ćemo poslati budućim pokolenjima ako ga vratimo tom nepravednom, nečasnom, nestručnom, iskvarenom i šovinističkom sudu?

Izvor Politika/Napredni klub, 02. 02. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u