Mora da se primeti i da se obim trgovine Rusije sa inostranom Azijom od 2013. godine povećava sve brže
Kraj marta će u spoljnoekonomskoj politici Rusije biti zapamćen zbog njenog zaokreta ka azijskom pravcu.
Dvadesetosmog marta je u toku Azijskog ekonomskog foruma, koji je održan u gradu Boao (Kina), prvi potpredsednik ruske vlade Igor Šuvalov objavio da je „predsednik Rusije Vladimir Putin doneo odluku o učestvovanju Rusije u kapitalu Azijske banke za infrastrukturne investicije“. Komentarišući takvu odluku profesor Instituta ekonomije i upravljanja na Univerzitetu Cinhua Li Daokuj je podvukao da je to „dobra novost kako za Rusiju, tako i za Kinu“.
Azijska banka infrastrukturnih investicija (Asian Infrastructure Investment Bank — AIIB) je formirana 2014.godine na inicijativu Narodne Republike Kine, a njen cilj je finansiranje infrastrukturnih projekata u Azijsko-Tihookeanskom regionu (ATR). Tek u martu ove godine su i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, Luksemburg i Holandija izjavile da žele da učestvuju u njenom radu. Kako kaže profesor Li Daokuj – jedan od razloga zbog koga je nova banka postala privlačna za evropske ekonomije je u tome što su evropske zemlje „posebno Velika Britanija i Nemačka nezadovoljne i razočarane ponašanjem SAD u MMF i Svetskoj banci. A poslednjeg dana marta na sajtu Gossovjeta NRK pojavilo se saopštenje da će se u aprilu među zemljama-osnivačima Azijske banke za infrastrukturne investicije naći i Rusija.
Istovremeno je počela i priprema za Istočni ekonomski forum, koji treba da se održi u Vladivostoku u periodu 12–15. avgusta ove godine. Prema rečima Jurija Trutnjeva, ruskog potpredsednika, već sada investitori iz Azije ispoljavaju zainteresovanost za forum, između ostalog i zbog mera za razvoj Dalekoistočnog regiona Rusije (misli se na donošenje federalnog zakona „Teritorije bržeg socijalno-ekonomsko razvoja u Ruskoj federaciji“, na pripremu zakona o slobodnoj luci Vladivostok i na formiranje Fonda za razvoj Dalekog istoka).
Zemlje Azije vode u svetu po tempu rasta industrijske proizvodnje i industrijskog izvoza i istovremeno za svoje tehnologije i kapitalna ulaganja imaju potrebu za novim tržištima. Vrlo bitno za razvoj rusko-azijske trgovine je i to, da najveći broj zemalja Azije ne učestvuje i nema nameru da učestvuje u antiruskim sankcijama SAD i Evropske unije. A uslovi odobravanja kredita finansijskih struktura azijskih zemalja, ako se uporede sa uslovima koji postoje na Zapadu, u mnogim slučajevima izgledaju mnogo prihvatljiviji za zemlje koje su zainteresovane za njih.
Procenat uzajamnog obračuna u nacionalnoj valuti između Ruske Federacije i zemalja Azije, po napravljenim procenama, trenutno je na nivou od 15%, ako se uporedi sa 5% koliko je bilo krajem 9. decenije prošlog veka. Pri tom se u uzajamnom obračunu država ATR sve više koriste juan Kine, ringit Malezije, dong Vijetnama, kvaj Tajvana, von Južne Koreje, nacionalne valute Hongkonga, Singapura i Bruneja, odnosno valuta najrazvijenijih zemalja Istočne i Jugoistočne Azije. Istovremeno, u drugim regionima u međudržavnom obračunu raste učešće južnoafričkog randa, indiskog rupija, brazilskog reala, zapadno- i centralnoafričkog franka.
Mora da se primeti i da se obim trgovine Rusije sa inostranom Azijom (tj. sa delom Azije koji ne pripada RF) od 2013. godine povećava sve brže. U trgovinskim vezama Ruske Federacije se sa Indonezijom i Indijom, Iranom i Pakistanom, Malezijom i Tajvanom, Hongkongom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Vijetnamom, Turskom i Tajlandom povećavaju uzajamne isporuke gotovih industrijskih proizvoda. Osim toga, spoljnotrgovinski partneri Rusije i Azije od drugog polugođa 2014. godine povećavaju izvoz u Rusku Federaciju proizvodnih investicija. Kako kaže generalni direktor Poslovnog centra za ekonomski razvoj Zajednice Nezavisnih Država Vladimir Savčenko „započeti su pregovori o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini RF, Belorusije i Kazahstana sa nizom drugih zemalja, na primer sa Indijom i Turskom, a na nivou razmatranja u grupama eksperata po istom pitanju su pregovori sa Vijetnamom, Egiptom i Mongolijom.“
Procesi koji se dešavaju u azijskoj trgovini primetno teže dedolarizaciji svetske ekonomije. Karakteristično je da je upravo takav pravac Sovjetski Savez predlagao još u februaru 1953.godine na Filipinskoj konferenciji učesnica Ekonomske komisije UN za Daleki Istok i Tihi okean. Sovjetska strana je tada predložila da se organizuje međudržavno savetovanje po pitanjima tešnjeg ekonomskog delovanja zemalja te regije, uključujući i diskusiju o varijanti odbijanja i dolara SAD u uzajamnim obračunima i cenovnog kotiranja transnacionalnih berzi za sirovinsku i industrijsku robu. Pedesetih godina 20. veka Zapad je uspeo da blokira te inicijative Moskve, ali danas, kada je Rusija postala objekat rata preko uvođenja sankcija od strane Zapada i kada se sudarila sa ozbiljnim spoljnim izazovima za svoju ekonomsku bezbednost, smanjenje nivoa dolarizacije ruske ekonomije ponovo postaje jedan od njenih primarnih i najbitnijih zadataka.
Izvor Fond strateške kulture, 04. 04. 2015.
