ČIME I KAKO RUSIJA MOŽE DA ODGOVORI AMERICI U GLOBALNOM RATU

KONSTANTIN SIVKOV Zapad je protiv Rusije započeo novi hladni rat, koji se može pretvoriti...

KONSTANTIN SIVKOV

Zapad je protiv Rusije započeo novi hladni rat, koji se može pretvoriti u “vrući”, u kojem bi Rusija trebalo da bude uništena

Zapad ponovo, kao i sredinom HH veka, gradi “gvozdenu zavesu”, sprovodi bivšu blokovsku politiku, povećava broj NATO trupa na granicama Rusije. Međutim, danas je položaj Rusije mnogo teži nego pre pola veka. Ekonomske mogućnosti zemlje su ograničene, postoji, kritična za bezbednost Rusije, zavisnost od visokih tehnologija glavnog protivnika. Izgubljen je duhovni oslonac, kakvim se služila komunistička ideja, nema saveznika u Evropi, kao što ih je bilo u vremenima Varšavskog pakta.

U industrijsko-finansijskoj zoni dominiraju zapadno orijentisani oligarsi i sa njima povezane “liberalne” birokrate.

Da se takmiči u vojno-tehničkoj sferi sa NATO i njegovim saveznicima, Rusija jednostavno nije u stanju. Tih 50-60 novih borbenih aviona, isporučenih od strane ruske odbrambene industrije u poslednjih godinu dana, dovoljni su za jedan ili dva dana bitke. Nama su potrebne stotine hiljada aviona, kao što ih imaju NATO i SAD, ali mogućnost proizvodnje u Rusiji naglo je presušila. Čak ni pilota nema dovoljno.

Isto važi i za tenkove: Rusija je uspela da proizvede samo nekoliko stotina vojnih vozila prošle godine. Ovi tenkovi će trajati dva ili tri dana bitke. Na stare tenkove u skladištima ne treba računati, jer zbog tehničkih karakteristika oni će se brzo pretvoriti u lake mete na bojnom polju.

Za ostale vrste oružja takođe je primetno katastrofalno zaostajanje Rusije za NATO. Retki primeri poput S-400 ili S-500 u vremenu modernog ratovanja ne znače mnogo. Ruski vojnici sa rokom službe od godinu dana ne mogu koristiti sofistikovanu tehniku bez stečenih veština i znanja. Potpuno je prirodno da stručnjaci NATO to uzimaju u obzir. Rusija je okružena bazama i trupama zapadnih zemalja, i oružane snage Rusije ne mogu se uspešno suprotstaviti snagama NATO.

Rat koji se nadvija neće biti nuklearni, to shvataju obe strane. Natovci su vodili nenuklearne ratove u Jugoslaviji, Libiji, Iraku, Siriji i Ukrajini. Scenario je spreman. Situacija je krajnje ozbiljna, s obzirom na sastav i strukturu stanovništva Rusije.

Postoji objektivna neophodnost traženja kvalitativno novih pristupa za obezbeđivanje vojne bezbednosti Rusije, u prvom redu strateškog odvraćanja.

Ključa stvar i dalje ostaje održavanje na visokom nivou potencijala strateških nuklearnih snaga. Međutim, i ovde postoje podvodne mine. Uprkos relativnoj malobrojnosti (u poređenju sa drugim vidovima Oružanih snaga RF), nuklearno trojstvo je resursno veoma intenzivno.

Sa rastom ekonomskih problema, vezanih za sankcije i za kolaps tržišta nafte, u zemlji može doći do situacije da nema dovoljno sredstava za održavanje borbene sposobnosti na neophodnom nivou. Broj ljudskog sastava u strateškim nuklearnim snagama (SNS; uključuje balističke rakete, raketne podmornice, stratešku avijaciju) prevazilazi 100 hiljada, što stvara povoljne uslove za neutralizaciju dela tih snaga metodama informacionog ratovanja.

Sistem brzog globalnog udara SAD može u bliskoj perspektivi stvoriti uslove, kada bi obezglavljujući (po komandnim mestima upravljanja SNS) i razoružavajući (po nosiocima strateškog nuklearnog oružja) udari neutralisali nuklearno trojstvo Rusije u celini ili delimično.

Zato je pronalaženje asimetričnog načina obezbeđivanja strateškog odvraćanja od vitalnog značaja za Rusiju. I tu je reč o principijelno novim sistemima naoružanja, zasnovanim na drugačijim idejama od postojećih.

SPECIFIKACIJE ZA MEGAORUŽJE
Novi sistemi naoružanja moraju da ispune određene zahteve. Pre svega, zahtev garantovanog uništenja neprijatelja. Sistem bi trebalo da ima moguđnost stopostotne verovatnoće realizovanja svog udarnog potencijala, dovoljanog za odvraćanje. Pri tome novo oružje mora raspolagati poražavajućim faktorima, ne samo mogućnošću izbegavanja neutralizacije, već najnaprednijim sredstvima razaranja.

jeloustonkatastrofaNajvažniji uslov za novo oružje je garancija primene pri političkoj volji rukovodstva zemlje i pri objektivnim uslovima koji zahtevaju primenu. Ovo je izuzetno važno, jer u Rusiji mnoge pozicije drže pristalice Zapada, posebno visoke pozicije državnog i vojnopolitičkog upravljanja.

Pri masivnom informaciono-psihološkom pritisku moglo bi doći u pitanje izvršenje upotrebe strateških nuklearnih snaga, jer ovoliki broj zaposlenih ne može da obezbedi apsolutnu garanciju pouzdanosti, posebno u uslovima kad je društvo podeljeno.

Odatle proizlazi zahtev za minimalnim brojem ljudskog sastava za održavanje i korišćenje asimetričnog sistema odvraćanja. Osnovna posada vojnika takvog sistema treba da bude u granicama koje omogućuju garanciju apsolutne ili bliske tome lojalnosti personala vlasti i psihološku spremnost osoblja da izvrši nalog za upotrebu sistema bez obzira na situaciju u društvu i lične emocije. To znači da personal asimetričnog sistema ne može činiti više od nekoliko hiljada ljudi.

Upoređujući mogućnosti savremene nauke, industrije i neophodnih oštećenja neprijatelja, dolazimo do zaključka, da bez upotrebe sekundarnih destruktivnih procesa, Rusija nije u stanju da postigne željene rezultate vojnim sredstvima.

U smislu sekundarnih, sada već osnovnih procesa, prevashodno pažnju privlače geofizičke katastrofalne pojave. Prekoračenjem moći nuklearnog oružja (za nekoliko puta), možete izazvati geokatastrofu relativno malim dejstvima. Zbog toga je oružje asimetričnog odgovora zasnovano na korišćenju osnovnih poražavajućih faktora rušilačkih geofizičkih procesa. Naučnici rade na tome.

Novo asimetrično geofizičko oružje treba da nanese strani koja ga koristi neuporedivo manje štete nego protivniku. Ovo je ostvarivo s obzirom na geofizičke karakteristike teritorija Rusije i SAD.

BILO JEDNOM BEZ AMERIKE
Rusija se nalazi u Evroaziji, a glavni deo teritorije Rusije, na kome je naseljen veći deo stanovništva, udaljen je od okeana. Prosečna nadmorska visina garantuje zaštitu od poplava, čak i pri katastrofalnim pojavama, praćenim moćnim cunamijima (megacunamijima).

Pozicija SAD je drugačija. U priobalnim područjima, sa neznatnom nadmorskom visinom, živi najveći deo američke populacije – više od 80 odsto. Tu su takođe smešteni glavni privredni kapaciteti zemlje. Čak i relativno slab cunami visine od nekoliko desetina metara može dovesti do katastrofalnih posledica po SAD. To je vrlo jasno pokazao uragan “Katrina” u Nju Orleansu.

Druga geofizička karakteristika Rusije je da glavni deo njene teritorije u Sibiru leži na gustim (nekoliko kilometara) slojevima bazalta. Ove platforme su formirane nakon erupcije supervulkana pre oko 250 miliona godina. Upravo stoga, udari, čak izuzetno moćni, neće dovesti do katastrofalnih geofizičkih posledica za ove regione.

U SAD postoji veliki problem: nacionalni park Jeloustoun se nalazi u krateru istoimenog supervulkana, koji se približava periodu svog aktiviranja, što se dešava u periodu od 600 hiljada godina. Upravo pre toliko godina bila je poslednja erupcija ovog vulkana.

Moć Jeluostonskog supervulkana je nekoliko redova veličine slabija od sibirskog, tako da njegova erupcija nije dovela do masovnog izumiranja živih bića na planeti, ali za američki kontinent ova erupcija imala bi katastrofalne posledice. Geolozi veruju da Jeloustonski supervulkan može eksplodirati u svakom trenutku. Dokazi rasta njegove aktivnosti su dostupni.

Zbog toga bi relativno mali udar, na primer, udar bombe megatonske klase mogao da izazove erupciju. Posledice bi bile katastrofalne za SAD. Cela teritorija države bila bi prekrivena debelim (desetina metara) slojem pepela.

njujorkcunamiDruga ranjiva oblast Sjedinjenih američkih država je San Andreas – rased dužine od 1,3 hiljade km između pacifičke i severnoameričke ploče. Linija raseda se proteže duž obale države Kalifornije, po površini i pod vodom. Paralelno njemu su rasedi San Gabriel i San Hosinto. Ovo je oblast geofizičkih nestabilnosti, koje stvaraju zemljotrese jačine 8,5 stepeni Rihterove skale. Delovanje dovoljno moćnog nuklearnog oružja može izazvati katastrofalne događaje, koji mogu velikim cunamijem potpuno uništiti infrastrukturu SAD na obali Pacifika.

U SAD postoje i atlantski i tihookeanski rased. Ležeći paralelno sa istočnim i zapadnim obalama SAD, ovi rasedi mogu biti izvor velikog cunamija, koji će izazvati katastrofalnu štetu na značajno dubok deo obale.

DETONATOR ZA KATASTROFU
SAD su veoma ranjive sa geofizičke tačke gledišta. Vojska mora odrediti kojim sredstvima se mogu izazvati veliki geofizički procesi. U 1961. godini nad Novom Zemljom (arhipelag u Severnom ledenom okeanu) na nadmorskoj visini od više od pet hiljada metara eksplodirala je najveća u istoriji čovečanstva termonuklearna bojeva glava kapaciteta 58 Mt. Prema mišljenju zapadnih stručnjaka, to nije bila puna snaga bombe, jer superbomba nije sadržala uranijum-238, koji može da poveća moć eksplozije i do dva puta, to jest do 100-120 Mt.

Bomba je imala u masivne karakteristike 16-tonske bombe, i bačena je iz aviona Tu-95. Prema rečima stručnjaka iz nuklearnog centra u Sarovu i vodećeg eksperta u ovoj oblasti doktora tehničkih nauka Igora Ostrecova, danas bombe takve razorne moći mogu da se proizvedu u težini od pet do sedam tona.

Takvu bombu može da ponese i isporuči do cilja teška raketa “Vojvoda”, kao i neki od satelita. Pri čemu postojeći sporazumi ne predviđaju ograničenja u snazi pojedinih bombi.

DAN POSLE SUTRA
Na taj način udar na Jeloustonski supervulkan može biti garantovani izvor katastrofalnih geofizičkih procesa. Čak jedinstvena nadzemna eksplozija bombe može da izazove moćne erupcije. SAD će prestati da postoje iako će i za ostatak sveta efekti biti katastrofalni.

sadzastavaU najmanjem stepenu postradaće Rusija zbog udaljenosti od mesta erupcije, veličine teritorije i lokacije. Šteta za zemlje koje se nalaze na strani sveta suprotnoj od SAD takođe će biti mala. Međutim, erupcija bi bila katastrofalna za celu civilizaciju. Ali zbog toga i postoji takvo oružje. Mogućnošću svoje primene ovo oružje treba da uguši svaku pomisao o napadu na Rusiju.

Druga teorija primene megaudara je izazivanje gigantskih cunamija. Ovu ideju je ranije predložio akademik Andrej Saharov. Ideja je da se na dubini od 1,5-2 km aktiviraju bombe u odrđenim tačkama duž atlantskog i tihookenaskog raseda (tri do četiri na svakom rasedu).

Prema proračunima Saharova i drugih naučnika, nakon eksplozije formirao bi se talas koji bi u priobalnim oblastima SAD dostigao visinu od 400-500 m. Obrušivši se na kopno, talas će odneti sve objekte na udaljenosti od preko 500 km. Ako se eksplozija inicira na velikim dubinama, blizu dna, gde je zemljina kora najtanja, tada će eksplozija uništiti koru i magma će, kada dođe u kontakt sa vodom okeana, mnogostruko ojačati snagu eksplozije. U ovom slučaju, visina cunamija će biti viša od 1,5 km, a površina razaranja preći će 1,5 hiljada km od obale.

Ova vrsta oružja se smatra izuzetno “čistom”: ne nastupa nuklearna zima, jer se ne formira gigantski oblak prašine, a voda koja padne na zemlju u obliku radioaktivne kiše padala bi samo u blizini njenog formiranja, to jest na SAD.

Takav udar bi bezuslovno izazvao tektonske aktivnosti u celom regionu, uključujući, možda, i erupciju Jeloustonskog suprevulkana. Povratni talas cunamija će odneti neke delove Evrope. Ka katastrofalnim geofizičkim posledicama doveo bi takođe i udar moćne bombe u području raseda San Andreas, San Gabriel ili San Hosinto.

APOKALIPSA: LAKO I JEFTINO
Navedeni scenario ukazuje na to da je broj potrebinih superbombi u okviru asimetričnog oružja veoma mali – oko desetak. Ovo stvara povoljne uslove za njihovu garantovanu primenu u skladu sa gore navedenim zahtevima asimetričnog oružja.

Isporuka bojevih glava do odredišta može se postići na različite načine. Pre svega, sa nekoliko monoblokovnih, teških balističkih raketa, koje preovladavaju u sistemu PRO. Takvi projektili mogu se postaviti na strateškim podmornicama “Tajfun” (projekat 941). Jedna podmornica je dovoljna da se obezbedi asimetrično odvraćanje.

Superbombe se mogu postaviti na hipersonične rakete, koje se mogu lansirati podvodno sa podmornica ili sa zemlje iz sistema PU.

Prema proračunima naučnika, za razvoj i proizvodnju oružja zahtevanog kalibra biće potrebno 5-12 godina. Otprilike isto toliko vremena je potrebno za razvoj i proizvodnju potrebnog broja nosača. To znači da se asimetrično oružje može pojaviti u Rusiji u narednih deset godina.

Autor je predsednik Akademije geopolitičkih problema, doktor vojnih nauka

Preveo SRĐAN ĐORĐEVIĆ

Russkaя Vesna

Svet
Pratite nas na YouTube-u