SKUP SRBIJA-ODKB: SVET PRED PET TEŠKIH GODINA ILI ŠTA JE NAJBOLjE ZA SRBIJU?

Izveštaj sa skupa „Novi bezbednosni izazovi u Evropi i Evroaziji i uloga Srbije”, održanog...

Izveštaj sa skupa „Novi bezbednosni izazovi u Evropi i Evroaziji i uloga Srbije”, održanog u Beogradu 7. aprila

Okrugli sto „Novi bezbednosni izazovi u Evropi i Evroaziji i uloga Srbije” održan je danas u maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije, u organizaciji Fonda Slobodan Jovanović, Centra za geostrateške studije i Centra za evroazijsku bezbednost.

Na skupu, koji je prvi pozdravio Aleksandar Vasiljevič Čepurin, govorili su koordinator Analitičkog udruženja ODKB dr Igor Panarin, zamenik direktora RISI i šef Centra za evroatlantske studije odbrane dr Grigorij Tiščenko, načelnik MIA Rusija danas za integracione projekte Ela Teranova, dekan Fakulteta za međunarodne odnose, ekonomiju i menadžment dr Sergej Ustinkin i izvršni direktor Instituta ODKB Mihail Plisjuk.

Sa srpske strane, skup je pozdravio Milovan Drecun ispred delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini ODKB, dr Sanda Rašković Ivić ispred Fonda slobodan Jovanović, narodni heroj pukovnik Ljubinko Đurković ispred Centra za Evroazijsku bezbednost i nekadašnji načelnik Generalštaba general Branko Krga.

Već na početku je bilo jasno da o temi neće govoriti nijedan republički poslanik – jer oni skupu nisu prisustvovali. I, da će mediji preneti nekoliko opštih rečenica, jer od stotinak novinara u skupštinskom holu, u salu je ušlo tek nekoliko – na nekoliko minuta!

Izuzev predstavnika BIA i Ministarstva odbrane – koji nisu učestvovali u diskusiji – niko od predstavnika države nije govorio ili slušao raspravu o NATO paktu i obezbeđivanju nacionalnih i državnih interesa kroz ODKB.

Već to je bio dokaz onoga što je skup posle pet sati rada zaključio: Srbija nije vojno neutralna, Amerika joj neutralnost neće dozvoliti, a uz ovoliki uticaj SAD na domaću političku elitu, NATO paktu i ne treba Srbija u punopravnom članstvu, pošto Alijansa već ostvaruje svoje interese.

Kvazineutralnosti Srbije, međutim, ima leka – NATO destabilizuje situaciju u celom svetu, ali je on i vojno i politički na zalasku, a ODKB u usponu, dok se blizina Rusije i Srbije povećala: otkako je Krim prisajedinjen matici, raketa ispaljena iz „Iskandera” lako dobacuje do svih NATO ciljeva koji okružuju Srbiju, poručeno je u svojevrsnom zaključku današnjeg okruglog stola.

U uvodnom delu Milovan Drecun je istakao da Srbija u ODKB ima status posmatrača, da je „vojno neutralna i neće ulaziti u saveze, ali će sarađivati sa njima”. Potom je progovorio „u ime SNS” i preneo zvanični stav stranke da „nećemo težiti članstvu nijednom savezu, ali ćemo podizati nivo saradnje sa savezima i organizacijama koji mogu da utiču na rešenje globalnih izazova. U saradnji sa regionalnim sistemima bezbednosti, kao što su NATO i ODKB, možemo da povećamo naš stepen bezbednosti”, naglasio je Drecun i najavio odlazak skupštinske delegacije 14. aprila i Petrograd, a on i potpredsednik skupštine Veroljub Arsić „u narednom periodu će definisati da li je moguće proširenje saradnje u parlamentarnom delu”.

Skupu se potom, pozdravnim govorom obratio ambasador RF u Beogradu Aleksandar Čepurin i istakao da živimo u vreme geopolitičkih izazova i promena osnova saradnje koje će odrediti budućnost Evrope. On je zahvalio Srbiji na poštovanju neutraliteta zemlje, ali je istakao da je NATO vrlo aktivan u propagandi i saradnji sa Srbijom.

„Potpisan je sporazum o individualnoj saradnji Srbije sa NATO i zato mislim da u skladu sa neutralnošću, treba da održavate odgovarajuće odnose sa ODKB”, poručio je Čepurin.

On je pozitivno ocenio to što je Ivica Dačić, kao predstavnik OEBS-a bio u Dušanbeu pre nedelju dana i susreo se sa šefovima diplomatija članica ODKB. „Međutim, za Rusiju je vrlo važno jačanje veza i odnosa između oružanih snaga dve zemlje, ali je Srbija sa nama imala samo dve, a sa NATO 22 vežbe. Planiramo da u oktobru u RF, u Novorosijsku, održimo vežbe desanta, kao što je bila uspešna velika antiteroristička vežba „Srem 2014. Za nas je takva saradnja vrlo važna”, ukazao je Čepurin i istakao da je bitno da o ODKB javnost bude pravilno informisana.

On je istakao i značaj dolaska predsednika Tomislava Nikolića i učešća srpske vojske na proslavi Dana oslobođenja kao jedne od 15 pozvanih vojski koje su se aktivno suprotstavljale osvajačima. „Srbi su se od prvog do poslednjeg dana borili i mi smo zajedno pobedili- sovjetska armija je učestvovala u oslobađanju Beograda, tako da Srbija za nas nije jedna od država, već jedna od najvažnijih saveznika tokom Drugog svetskog rata. Zato se nadamo prisustvu srpske jedinice (od najmanje 64 vojnika). To će biti parada kakvu Moskva još nije imala”, najavio je Čepurin.

On je ocenio da je ovo vrsta odgovora na učešće Vladimira Putina i grupe «Striži» na paradi koja je prošle godine bila u Beogradu, te da „baš i ne zna” da je još neko negde pozvao Srbe na proslavu pobede.

„Što se tiče budućnosti, vremena su složena, ali ćemo se kad tad vratiti onome o čemu je govorio Putin: progresu u tri pravca. Pod jedan je jedinstven humanitarni prostor Evrope, zatim ekonomski rast u narednoj deceniji i tesna saradnja koja bi doprinela da Evropa kroz 10 godina ne padne i da je drugi regioni ekonomski prevaziđu, a treći deo je bezbednost koja mora da bude obezbeđena za sve. Nekome je možda bio dobar Drugi svetski rat da na njemu zaradi i slično, ali nije bio u interesu Evropljana”, naveo je Čepurin i posebno ukazao da se ODKB, za razliku od NATO, ne bavi samo vojnim pitanjima, već i „drugim izazovima savremenog sveta, o kojima će danas biti reči kao osnovama za saradnju Srbije i ODKB”.

Potom je prikazan petominutni film o ODKB, a onda je reč uzeo Igor Panarin, koji je ukazao na rizike „koji se bez ODKB ne mogu rešiti”:

„Situacija u svetu ide ka radikalnom zaoštravanju. U Avganistanu, otkako je došao NATO, proizvodnja droge je povećana 40 puta. U Ukrajini imamo građanski rat. Na Kavkazu tinja karabahski sukob, a napetost je i u Pridnjestrovlju. Krajem decembra su stručnjaci analitičkog udruženja izradili analizu pretnji za ODKB u kojoj je na prvom mestu mešanje u unutrašnje poslove država članica ODKB (obojene revolucije) i nasilan pokušaj promene državnog uređenja, drugi je aktiviranje ekstremističko-terorističkog delovanja (između ostalog i sa teritorije Avganistana) Islamske države. I to ne bez pomoći Zapada i NATO. Treće je ekonomski presing i vođenje informacionog rata, zatim narkotička pretnja, korupcija, nagli pad rublje, povećanje NATO snaga duž granice ODKB i razmeštaj u Pribaltiku i u Ukrajini vazdušno-desantih brigada NATO koje su stalno dislocirane u Italiji.

Dakle: pretnje su deo zapadne strategije usmerene na dezintegraciju Evroazije, uz korišćenje obojenih revolucija, informacionog rata, ekstremizma, terorizma i prinude vojnom silom. Glavni cilj tog hibridnog rata je haos na evroazijskom prostoru. Građanski rat i prevrat u Ukrajini su bili deo hibridnog rata usmerenog na blokiranje integrativnih procesa u Evroaziji. Inače, termin hibridni rat je prvi put uveden u zvanična dokumenta NATO, agresivnog političkog bloka, u septembru 2014. Mi planiramo da ovog juna razvijemo svoj pogled na koncept hibridnog rata u okviru konferencije u Moskvi”.

Govoreći o odnosima sa drugima, Panarin je ukazao da za ODKB interesovanje ispoljava niz latinoameričkih država, a razgovori se vode i sa – Iranom. Posebna pažnja se poklanja odnosima sa OEBS i UN, koji se aktivno razvijaju, tako da je čak Generalni sekretar UN bio prisutan i govorio na sednici Skupštine ODKB.

Govoreći o strukturi ODKB, ukazao je na vojnu komponenu koju čine: zajedničke snage svih država, regionalne grupacije (na tri pravca: opšteevropski, evroazijski i kavkaski) i snage operativnog reagovanja koje broje 20 000 i objedinjuju najbolje obučene desantne padobranske jedinice. Godine 2012. je doneta odluka o stvaranju vojske ODKB, a to su kolektivne vazdušne snage i snage za specijalne operacije.

U sastavu ODKB je, kako je objasnio, i mirovni kontigent od oko 3600 vojnih i civilnih lica koji se aktivira odlukom šefova država članova ODKB na teritoriji ODKB , a drugi način je mandatom UN izvan granica delovanja ODKB (za šta su UN već izrazile interesovanje).

Govoreći o vojnotehničkoj saradnji Srbije i ODKB, istakao je operaciju „Kanal” u kojoj ne učestvuju samo članice ODKB i u kojoj je oduzeto više od 220 tona narkotika i naoružanja. Ta operacija ima status stalne i UN je pozitivno ocenjuje. Potom, imamo sadejstvo u vanrednim situacijama preko humanitarnog centra u Nišu. Takođe, postoji operacija „Nelegal” protiv nezakonite migracije i trgovine ljudima.

Panarin je posebno pročitao odluku ODKB iz 2011. o potrebi koordinirane informacione politike, u skladu sa kojom od decembra 2014. deluje operacija „Proksi”, stvoreni su Centar ODKB za kompjuterske incidente i analitička asocijacija ODKB koja se bavi prognozom situacija i sprovođenjem meke sile.

Govoreći o operaciji „Proksi”, Panarin je istakao da je otkriveno da je na destabilizaciji centralnoazijskog regiona 2009. godine radilo 2000 sajtova, da je na kijevski Majdan 100 odsto ljudi došlo na Fejsbuk poziv koji je upućivao Mustafa Nejem, koji je iz Avganistana došao da radi na kijevskoj televiziji koju su finansirale ambasade SAD i Holandije i Soroš fond, a sada postoji čak 22.000 sajtova i „vidimo da zapadne službe koriste društvene mreže za destabilizovanje članica ODKB”.

– Oformljena je i Univerzitetska liga ODKB koja objedinjava 30 univerziteta, a za Dan pobede u 19 zemalja spremamo valcer pobede. Bilo bi jako dobro da pored srpskih vojnika na Crvenom trgu, Valcer pobede bude održan i u Beogradu. Ima još mesec dana za to, predložićemo danas studentima – najavio je Panarin i izrazio želju da i Srbija „aktivnije učestvuje u raznim projektima i programima ODKB, a ne samo u parlamentarnom sadejstvu”.

ODKB, zaključio je Panarin, treba da bude zaštitni kišobran stvoren od 1. januara 2015. za Evroazijski savez u celini. ”Kucnuo je čas da i druge države, kao Srbija koje ne ulaze u organizaciju počnu aktivnije da učestvuju. Uveren sam da je ODKB ne samo vojnopolitički već i duhovnomoralni štit koji će pomoći bezbednosti Srbije i drugih bratskih naroda”.

Odgovarajući kasnije na pitanje publike – kako Srbija da bude neutralna kada je okružena NATO zemljama i kad joj je Rusija predaleko – Panarin je izgovorio reči koje su aplauzom usvojene kao kolektivni zaključak skupa: „ODKB ume da radi na daljinu. Primer je Jermenija, koja nema zajedničku granicu sa Rusijom i okružena je neprijateljima, kao i Srbija. Kada se Krim priključio Rusiji, Srbija je postala mnogo bliža. Ruske rakete sa Krima mogu da unište ciljeve u Bugarskoj i Rumuniji. Mislim da rakete Iskander lete više od 2000 km, a do Srbije ima – manje. Tako da argument udaljenosti ne stoji. Srbija može da bude neutralna, ali saradnja sa ODKB ne treba da bude 2:22 jer to očigledno nije izbalansirana pozicija. Treba da bude 11:11, u najmanju ruku”.

Grigorij Tiščenko je na ovo dodao da svaka zemlja koja ulazi u EU prvo uđe u NATO; neutralnost bi bila jako lepa, ali sumnjam da će Srbija uspeti da se za nju izbori.

Tiščenko, koji je govorio odmah posle Panarina, upoznao je prisutne sa svim kriznim žarištima i izvorima nestabilnosti i ocenio da je „novi hladni rat praktično u toku”.

– Doći će do borbi za prirodne resurse. Na Zapadu se sve više govori da resursi – uključujući i Rusiju – moraju da pripadaju svetskoj zajednici, pa se čak dozvoljava i preraspodela prirodnih bogatstava prinudom. NATO se širi na neevropske države radi globalne projekcije snage na Kinu i Rusiju (Japan, Novi Zeland, Australija i Kolumbija). Stvaraju se zajedničke nuklearne snage što je SAD potrebno za slučaj smanjenja svog nuklearnog naoružanja i sukoba sa Kinom i Rusijom. Objedinjava se i potencijal Francuske i Velike Britanije, koja je odavno objedinjena sa SAD. Švedska i Finska već aktivno učestvuju u NATO iako je više od 70 odsto naroda protiv.

Završava se dominacija SAD koje ostaju najvažniji igrač, ali se – ukazao je Tiščenko – sve više oslanjaju na druge snage. Pri tome, u zakonu o oružanim snagama SAD nema ni reči o zaštiti saveznika, već samo teritorije SAD i interesa SAD u inostranstvu. SAD su formirale komandu za „trenutni globalni udar” – za prvi udarac uz korišćenje nuklearnih i nenuklearnih sredstava. Prema američkoj strategiji, formira se globalna antiraketna odbrana koja, prema njihovim dokumentima, treba da obezbedi samo odbranu SAD i njihove vojne infrastrukture. Zaštita partnera je prikazana samo u političkim deklaracijama koje služe za njihovo umirivanje.

Razvoj kontrole naoružanja je zamrznut. SAD bi želele da se smanji strateško nuklearno naoružanje, ali Rusiji to ne odgovara. SAD jačaju saradnju da bi obezbedile dominaciju u azijskom regionu, bliskoistočnom regionu i Centralnoj Aziji i razmatraju stvaranje mini NATO u azijsko-tihookeanskoj oblasti (J. Koreja, Australija, Japan i SAD) za delovanje protiv Kine, što bi uticalo na bezbednost Rusije.

Objedinjene snage se formiraju i u Persijskom zalivu u oblasti protivvazdušne i protivraketne odbrane i formiraju zajedničke strukture komandovanja.

Što se tiče Evrope, ona ostaje kao samostalni igrač, ali SAD joj neće dozvoliti da bude samostalna u odbrani. SAD je dozvolila Evropi da ima strukture komandovanja, dok oni imaju realne snage. U uslovima delimičnog napuštanja Evrope od strane SAD, Poljska, baltičke zemlje i druge će povećavati napetost na kontinentu.

U okviru „Istočnog partnerstva”, gde je najaktivnija Poljska, dolazi do daljeg napora da Moldavija, Belorusija i Ukrajina izađu ispod uticaja Rusije i da se tu napravi neka vrsta tampon-zone između Rusije i Zapadne Evrope.

U bliskoj perspektivi, SAD će pritiskati Rusiju da omekša poziciju i – uz pomoć evropskih saveznika – držaće Ukrajinu kao kontrolisani izvor nestabilnosti i instrument za obuzdavanje Rusije. Očito je da se moramo pripremiti za destabilizaciju Pridnjestrovlja.

Moldavija je objavila kurs na evrointegracije, ali prvo mora da bude članica NATO. Jedno vreme je EU bila prikočila prijem, ali je NATO izvršio pritisak jer je to zaustavilo njegovo širenje.

Na Kavkazu je sve komplikovanije jer SAD teže da izbace Rusiju i da naprave koridor za prodor u centralnu Aziju. Zato privlače Gruziju i rade na uključenju Azerbejdžana u NATO i na formiranju vojne platforme za napad na Iran. Ne može se isključiti mogućnost da se snage sirijske opozicije posle završetka rata neće pojaviti na severnom Kavkazu. U Iranu neće doći do smanjenja napetosti, nuklearno pitanje je za SAD samo izgovor.

Centralna Azija: ovde se sukobljavaju interesi vodećih igrača kao što su Rusija, Kina i SAD. Tu je zainteresovana i Indija i Evropa. Destabilizacija se očekuje čim ove zemlje dobiju mlađu vlast.

Azijsko-pacifički region postaje centar svetske ekonomije umesto Evrope. Tu je sve važniji američko-kineski odnos: dok SAD vide Kinu kao pretnju, Evropljani je vide kao tržište za svoju robu. SAD formiraju pojas oko Kine za njeno obuzdavanje: jačaju uticaj u Vijetnamu, na Filipinima, u Australiji, na Novom Zelandu, u Japanu, Koreji i Indiji. Američko društvo ne može da se opredeli da li je za njega bolja bogata i mirna Kina ili Kina koja se raspada i u kojoj je haos.

Ovde ćemo za 5-10 godina imati destabilizaciju.

Sve u svemu, svetska vojno-politička situacija će biti sve gora i gora i, ako govorimo otvoreno, u sledećih 3-5 godina situacija će biti vrlo teška, a u narednih 30 svet će se tresti”.

Reč je potom uzela Ela Teranova koja je ukazala da je Rusija moćna sila i da treba činiti sve da se u informativnom prostoru sazna istina o Rusiji, kako bi je poštovali, a ne plašili se”. Zato je, kako je istakla, pokrenut projekat „Sputnik” u 30 zemalja, a od februara postoji i u Srbiji.

„Računamo na one koji su se umorili od unipolarnosti. Posećuje nas 80 miliona ljudi iz međunarodnog auditorijuma. Ljudima treba objasniti šta se dobija ekonomskim integracijama, jer je u Ukrajini, recimo, i iz pegle saopštavano šta se dobija evrointegracijama, a za sve ekonomske probleme su okrivili Rusiju.

Niko ne govori da je Belorusija zahvaljujući našim ekonomskim integracijama lako prošla kroz krizu 2008, izbila na veliko rusko i kazahstansko tržište i da ima 30 odsto veći prosek zarada nego Ukrajina”.

Ona je ukazala na značaj informacionog rata, jer ti napadi kreću prvi i uopšte ne moraju da se završe okončanjem rata. Stvari moraju da se zovu pravim imenom, a ne da javna glasila heroizuju one koji nikako ne mogu biti junaci. Skoro smo videli dokument iz Minska, odluku Nemačke da u Belorusiji otvori dečje logore – zločinci uvek moraju da se nazovu pravim imenom i nikako drugačije i zato je važan informacioni rat, objasnila je Teranova.

O humanitarnoj saradnji Srbije i Rusije posebno je govorio Sergej Ustinkin i ukazao na mogućnost saradnje preko Univerzitetske lige. Odnosi, kako je kazao, ne treba da se razvijaju samo po vertikali nego i po horizontali, na osnovi kulture, preko meke moći, a ne ekonomskog ili drugog pritiska.

Problemi u saradnji postoje i vide se, ukazao je Ustinkin, u srpskoj eliti. Zato se odnosi Srbije i Rusije moraju osloboditi uticaja političke konjunkture, moramo napraviti naučno-obrazovni centar koji bi se bavio našim odnosima i propagandom onoga što je u njima pozitivno, organizovati razmenu nastavnika i studenata, pojačati prisustvo na srpskim medijima (jer će se ovim tempom izgubiti interesovanje za ruski jezik i kulturu), a neophodno je i razvijati saradnju sa organizacijama koje promovišu rusku, odnosno srpsku kulturu.

Prvi srpski govornik na okruglom stolu „Novi bezbednosni izazovi u Evropi i Evroaziji i uloga Srbije” bila je predsednica DSS Sanda Rašković Ivić i govorila je o geostrateškom položaju zemlje, bezbednosti i potrebi za strateškim integracijama sa Rusijom.

Ukazala je da je naš prostor osnova za bezbednosnu stabilizaciju celog Balkana, ili destabilizaciju sa posledicama od srednje Evrope do Bliskog Istoka. Zato, kako je rekla, neki vode regionalnu politiku protiv srpskog faktora.

„Delovanjem zapadnih sila je osakaćen srpski etnički prostor, država je postala vazal, a Balkan pretvoren u stratešku odskočnu dasku ka „srcu kopna” – ka Rusiji i Centralnoj Aziji. Srbija je okružena NATO zemljama ili onima koje su na putu članstva (Crna Gora, Makedonija, Albanija) ili onima u kojima je NATO jako prisutan (BiH i naša južna pokrajina KiM). Sem veze vazdušnim transportom, Srbija se sa Rusijom može povezati samo preko Dunava. Zato je važno da Bugarska i Grčka takođe imaju razvijene odnose sa Rusijom, čineći tako stožer bloka čiji bi Srbija mogla da postane deo”, rekla je Rašković Ivić, dodajući da u tom cilju i Rusija i Srbija moraju da razvijaju svoju balkansku politiku, koja bi bila zasnovana na ekonomskim pitanjima i zajedničkim bezbednosnim projektima (kao što su pariranje ekstremnim grupama, fundamentalističkim islamskim ćelijama, prelivanju mediteranskih sukoba na Balkan).

Pošto „Rusija ne može novcem da kupuje ljubav balkanskih država”, Rašković Ivić smatra da je Turski tok dovoljno jak osnov za ekonomsku priču, da relaksira odnose sa Turskom i predstavlja veliku šansu za Srbiju.

„NATO snage su u ofanzivi, što vidimo iz potpisivanja IPAP i Srbija će sve teže moži da balansira između Istoka i Zapada i da se odupire uvođenju sankcija Rusiji. Istovremeno, zbog agresivnog pristupa Zapada, Moskva će morati da „preskoči” NATO i EU granice i da pokaže interes za naš region, što ćemo videti kroz opipljiviju meku moć. Dolazak ruskog medija bi doprineo uspostavljanju informacione ravnoteže Istoka i Zapada”, ocenila je Ivić.

One je ukazala da ne vidi zašto Srbija, kao vojno neutralna, ne bi imala istu saradnju sa ODKB kao sa NATO i založila se da se „u okvirima vojne neutralnosti”, intenzivira vojna saradnja sa Ruskom Federacijom i ODKB.

„Dobar osnov buduće saradnje je humanitarni centar u Nišu i nema razloga da država ne da imunitet pripadnicima RF u niškom centru kao što ga – prema IPAP – imaju snage NATO”, rekla je Rašković Ivić.

Ona je zaključila da bi ka vojnobezbednosno ojačaloj Srbiji inklinirale Crna Gora, Republika Srpska ili čak BiH, kao i Makedonija i to objedinjavanje prostora bi značilo da ceo međumorski prostor jadransko-jonskog-crnomorskog areala stvara alternativu izlaska na Sredozemlje i otklanja mogućnost okruživanja i izolacije Crnog mora.

Pukovnik Ljubinko Đurković je još detaljnije govorio o značaju ODKB za Srbiju i istakao vojnu, vojnotehničku, vojnopolitičku i vojnoekonomsku saradnju, pripremu kadrova, uzajamnu saradnju po pitanjima reagovanja na vanredne situacije,borbu sa nezakonitim migracijama i trgovinom ljudima i naučno-ekspertskom savezu Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti.

Kada je reč o značaju koji bi za ODKB imalo savezništvo sa Srbijom, Đurković je naveo 1. otvaranje mogućnosti za korišćenje koridora 10 i 11 za plasiranje energenata i robe na tržište centralne i južne Evrope, a samim tim i Afrike, 2. vezivanje uz Srbiju zemalja u regionu ( Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, a samim tim i BiH), kao i njihovu tešnju saradnju sa Evroazijskom Unijom a time i sa ODKB, 3. olakšavanje izgradnje nove trase gasovoda Turski tok (Turska-Grčka-Makedonija-Srbija-Mađarska), aktiviranje namenske industrije Srbije, koja ima osposobljen kadar, za proizvodnju oružja i vojne opreme novijih generacija, što bi rasteretilo rusku vojnu industriju, 4. savezništvo sa Srbijom Rusiji omogućava geostrategijski-dominantan položaj na Balkanu na pravcu Jadransko-Crno more.

Đurković je ukazao da Srbija treba da preispita kompletnu spoljnu politiku i da se okrene pravcima koji joj mogu pomoći da izađe iz sadašnje situacije.

„Ravnopravna saradnja sa ODKB presekla bi ekonomsko i teritorijalno razaranje Srbije, i značila bi pokretanje postupka za nadoknadu ratne štete iz 1999. godine, a Srbija bi ekonomski bila oporavljena i nezavisna od mećunarodnih finansijskih institucija”, ocenio je Đurković.

General Branko Krga ukazao je na značaj saradnje sa ODKB u rešavanju kriza na postjugoslovenskom prostoru od kojih je najveća ona na Kosovu i Metohiji. On je rekao da će u odnosima ODKB i NATO najverovatnije nastaviti sukobi, a ne saradnja, te da Srbija treba „da gleda da se ne nađe na liniji vatre”.

Naša zemlja, kako je ocenio, mora da se rukvodi sopstvenim interesima, a može da odigra „ulogu u smirivanju napetosti između NATO i ODKB, ako bude vojno neutralna”.

Poslednji govornik pre diskusije je bila Dragana Trifković, koja je govorila o neutralnosti Srbije i budućim vojnobezbednosnim izazovima i istakla da se o neutralnsti ne može govoriti dok imamo strane baze i stranu vojsku na našoj tertoriji.

Ukazala je da je Srbija pre donošenja rezolucije o neutralnosti već bila usmerena ka NATO jer je 2006. potpisala Sporazum o tranzitu NATO trupa, SOFA sporazum, pristupila Partnerstvu za mir i u zgradi Ministarstva odbrane, koja je 1999. bombardovana, dobila NATO kancelariju. Rezolucija je zato, kako smatra, bila bitna zbog odrednice o referendumu u slučaju pristupanja bilo kom savezu, pri čemu se zna da je 80 odsto građana je protiv ulaska u NATO.

Pa ipak, političke elite su nastavile približavanje Srbije Alijansi: 2008. zaključen je Sporazum o bezbednosti informacija između Srbije i NATO, 2009. otvorena je misija Republike Srbije pri NATO, 2014. je Vojska Srbije učestvovala u zajedničkim vežbama oružanih snaga SAD i NATO u Nemačkoj (zajedno sa „Kosovskim snagama bezbednosti!). Te vežbe je Amerika definisala kao spremnost NATO da se odupre ruskoj agresiji. A još je 2015. godine potpisala Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO kao poslednji korak pred formalno učlanjenje.

Da bi Srbija bila stvarno neutralna morala bi da poništi većinu navedenih dogovora sa NATO ili da potpiše niz dogovora sa ODKB i Rusijom, naglasila je Trifkovićeva i ocenila da Srbija ne sme da se svrsta u antiruski front. U tom cilju će, kako je najavila, Centar za geostrateške studije podneti Inicijativu RF i ODKB da ta organizacija razvije programe za saradnju sa zemljama koje nisu članice.

U daljoj jednočasovnoj diskusiji, Igor Panarin je ponovio da Srbija već može da učestvuje u operacijama „Kanal”i „Nelegal” i da bi srpsko rukovodstvo trebao da uputi zvaničan predlog nakon koji bi ODKB razmotrio kao individualni program za Srbiju. Takođe, iz Srbije bi mogli da budu upućeni posmatrači na vežbe, a da vremenom i oni budu uključeni u sastav kontigenata.

Marko Jakšić je postavio pitanje iskrenosti srpskih elita koje govore da ne priznaju Kosovo, ali stvaraju veliku Albaniju, ili promovišu NATO integracije – kao što to čine ljudi iz Dodikove stranke. Panarin je na to kazao da je izdaja elita 1917. dovela do propasti ruske imperije (a dve godine kasnije su i svi zaverenici bili mrtvi), ali da imamo tri primera uspešne blokade ovakvih pokušaja: 1. Tjenamen u Kini, 2. Minsk 2010. godine kada je predsednik Belorusije naredio suzbijanje diverzanata i 3. sprečavanje obojene revolucije u Moskvi. U sva tri slučaja je reč o eliti, a to i jeste ključni istorijski problem Srbije i Rusije: izdaja elita. U Srbiji deo elite pravilno razmišlja pa tako imamo spomenik Kralju Nikolaju, a ako Srbija i Rusija budu saveznice, ostvarićemo uspeh kao maja 1945.

Reč je tražio i Vladimir Kršljanin ispred Pokreta za Srbiju i ukazao da je Srbija jedina zemlja protiv koje je ratovao ceo NATO pakt.

„Rusija je zamrznula svoje odnose sa NATO paktom kada se dogodila agresija na Jugoslaviju, a mi danas potpisujemo IPAP u kome prihvatamo obavezu ratifikacije Sofa sporazuma”, rekao je Kršljanin i podsetio na ogroman bezbednosni rizik koji dolazi sa KiM preko kojeg se distibuira droga proizvedena u Avganistanu.

Moderator skupa Milan Lapčević je u više navrata govorio o potrebi da se izbalansira saradnja sa NATO i ODKB i ocenio da rukovodstvo ODKB teba da ima inicijativu i ponudi programe u kojima bi Srbija našla svoje mesto.

Trifkovićeva je, međutim, istakla da odluku o pristupanju nekom savezu treba da donesemo na osnovu toga da li nam se time povećava bezbednost i da li imamo zajedničkog neprijatelja. Srbija i NATO nemaju zajedničkog neprijatelja, ali Srbija i Rusija imaju, ocenila je Trifković.

Potom je genaral Radovan Radinović izjavio da Srbija treba da bude neutralna jer nikada nije bila Zapad i EU je sigurno neće primiti, a odgovor Panarina je bio da su ruske snage u stanju da se stalno povećavaju i sprovode uspešne desante i da u direktnom sukobu sa ODKB, NATO sigurno nema nikakve šanse.

„Međutim, moramo da radimo na informativnom polju i zato i današnji sastanak treba da se proširi društvenim mrežama, pošto znamo da prema ODKB postoji blokada”, zaključio je Panarin.

Priredila Diana Milošević
Izvor Fakti, 08. 04. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u