MILjAN JOKIĆ
Geni predaka ponovo izbiše i činilo mu se kao da se vratio u prošlost kada je neki od Lorensa kolonizovao Keniju ili Indiju
MI6 building
85 Albert Embankment
London
10/04/2015
Osamnaest stepeni celzijusa i nebo okupano sunčevim zracima su bili nešto što je radovalo svakog stanovnika prestonice Velike Britanije. Meteorolozi su sa priličnom sigurnošću prognozirali vedro i sunčano vreme sve do kraja aprila. Izgledalo je kao da je proleće konačno rešilo da opravda epitet najlepšeg godišnjeg doba pa makar to bilo i na tako teškom gostovanju kao što je ono na Ostrvu.
Tomas Lorens, šef MI6 za Balkan, ležerno je privodio kraju ovu, zbog vaskršnjih praznika, nešto kraću radnu nedelju. Naviknut na potpunu posvećenost poslu, skoro da je odbijao da prizna sebi kako mu prijaju i ovakvi trenuci opuštanja. Zainteresovano iščitavajući tekstove Dejli Telegrafa koji su se ticali predstojećih britanskih parlamentarnih izbora, nije mogao da ne konstantuje kako se kampanja zahuktava iz dana u dan. Lorens je bio ubeđeni konzervativac i nadao se pobedi torijevaca, ali je dobro znao da se u njegovom poslu ništa bitno ne bi izmenilo ni kada bi laburisti došli na vlast. Na kraju krajeva, on je počeo da radi za tajnu službu krajem 2000. godine, baš u periodu kada su laburisti suverno vladali političkom scenom Ujedinjenog Kraljevstva. Njihova dominacija je počela 1997. godine i tek je 2010. uspeo da je prekine sadašnji britanski premijer i vođa konzervativaca Dejvid Kameron.
CRNI DžEJMS BOND? PREMALO DžENTLMEN!
Borba između dve vodeće stranke je prilično izjednačena i neki naizgled nevažan detalj može doneti odlučujuću prednost. Stranački eksperti brižljivo vode računa da se odgovarajuće vesti šalju svakom segmentu biračkog tela, vodeći računa o polu, staležu, nivou obrazovanja i još mnogim faktorima od značaja za onog kome je poruka namenjena. Ipak, uživajući u miru svog kabineta, Lorens ne uspe da se suzdrži i da se široko ne osmehne čitajući izjavu vođe laburista Eda Milibanda o tome da je krajnje vreme da jedna žena konačno bude tajni agent 007. Pojavile su se paralelno sa tim predlogom i najave da bi u budućnosti, po prvi put, crni glumac Idris Elba mogao biti Džejms Bond. Međutim, najbolji stav o svemu tome je izrekao Rodžer Mur, koji je za g. Elbu rekao: „Nije problem što je crnac, nego što nije dovoljno britanski džentlmen“. Tomas Lorens potvrdno klimnu glavom… Svakako mu se ne bi svideo takav razvoj događaja, a verovatno ni Janu Flemingu. Bond je strastveni ženskaroš, ljubitelj alkohola, a ipak vrhunski profesionalac i sluga Njenog Veličanstva. Kako bi se žena uklopila u taj opis? Možda jedino ako bi najpoznatiji tajni agent istovremeno postao i lezbijka, što bi svakako bilo cool i u duhu praćenja današnjih trendova, cinično se zapita Lorens? Zavrte glavom u neverici i odbaci bilo kakvo dalje razmišljanje na tu temu bacajući pogled na svoj novi mobilni telefon Blackberry Classic Q20.
Bio je to poklon od službe za šefove sektora, aparat sa kripto-čipom, koji onemogućava prisluškivanje i šifruje svu komunikaciju, uključujući i onu preko interneta. Lorens se cele nedelje zabavljao ispitujući razne opcije. Blekberi je bio izbor MI6 zato što je njegov fabrički softver najbezbedniji i najteži za prisluškivanje u poređenju sa ostalim popularnim sistemima današnjice. Posebno mu je bilo zanimljivo saznanje da nemačka kancelarka Angela Merkel koristi malo stariji model istog proizvođača sa identičnom tehnologijom zaštite i da je cena svakog primerka oko 2.000 funti. Još nešto je bilo poznato Lorensu – gospođa Merkel je u junu 2014. nabavila svoj aparat, godinu dana nakon potvrde da su je Amerikanci i Englezi špijunirali. Sam kripto-čip je delo nemačke pameti, patent nemačke kompanije koju je, što je naravno čista koincidencija, baš Blekberi kupio novembra prošle godine. Kako bi preuzimanje uopšte bilo moguće, nemačka vlada je morala da da posebnu dozvolu i tada je izdala saopštenje kako se striktno vodilo računa o vitalnim državnim interesima koji su u potpunosti zaštićeni potpisivanjem posebnog, tajnog, aneksa ugovora… Yeah, right…
Surfujući po internetu, Lorens nije mogao da izbegne fotografiju koja je obeležila ovu nedelju na Ostrvu. Premijer Kameron je snimljen na proslavi Vaskršnjeg ponedeljka kako u ležernoj atmosferi jede hot dog nožem i viljuškom. Odavno već ozloglašen kao snob zbog svog aristokratskog akcenta i pohađanja najprestižnije srednje škole na svetu Itona, gde se po tradiciji školuju naslednici Krune i koja je, između ostalih poznatih ličnosti, do sada dala i devetnaest britanskih premijera računajući i aktuelnog, g. Kameron se morao nositi sa lavinom negativnih komentara. Možda bi bilo bolje da je izbačen sa Itona sa dvanaest godina, kao što se to dogodilo Džejmsu Bondu, podseti se Lorens biografije najpozantijeg tajnog agenta? Da li je u današnjem svetu zaista tako strašan prekršaj služiti se priborom za jelo, ponovo se cinično upita? Potreba za izjednačavanjem svega i svakoga mu je zaista išla na živce. Da, priznade sebi, mora da sam i ja snob.
PATRIOTE NEŠTO SLUTE?
Lorens konačno odluči da je vreme da posveti malo pažnje i srpskoj političkoj sceni. Kao i obično, prva adresa mu je bila mesto na kome su pisale srpske patriote – Novi Standard. Lično ga je pratio već godinama, izdavši striktnu naredbu svojim operativcima da se ni na koji način ne uključuju u diskusije i tako utiču na tok rasprava. Takav pristup mu je pomogao da zaista shvati razmišljanja i težnje ljudi koji su gravitirali tzv. patriotskoj opciji. Jedna stvar je počela da ga brine pre izvesnog vremena, a pregled komentara ga, nažalost, utvrdi u tom uverenju. Od silnih razlika i čarki koje su često bile same sebi cilj i uspešno zamagljivale suštinu, došlo se do toga da veliki broj komentatora skoro dišu kao jedan. Kao da se polako pojavljivao neki centar gravitacije, neki najmanji zajednički sadržalac, gde su se našli monarhisti, nacionalisti, komunisti, levičari, desničari, Gandijevci i revolucionari… Izgleda da ih je vodila neka intuicija, jasno predosećanje da dolaze još teža vremena. Naoko ravnodušan, ali duboko u sebi razočaran time što postoji toliki broj ljudi kojima razni realiti programi nisu isprali mozak i koji ne veruju da je zanimanje budućnosti u Srbiji pevač/pevačica, Lorens je veoma brzo shvatao o čemu se radi.
Jednostavno, u Srbiji se sva propaganda koja je za cilj imala da crno predstavi belim, a belo crnim, ubrzano našla u koliziji sa realnim životom. U direktnom sudaru ona nema nikakvu šansu. Lorens je veoma dobro znao šta je neophodno uraditi, i to brzo – spustiti loptu. Suviše stvari se dogodilo u kratkom roku, a nijedna nije bila dobra za građane Srbije. Bez obzira na urođenu trpeljivost i mogućnost improvizacije i preživljavanja u najtežim momentima, ljudi u Srbiji jednostavno nisu imali priliku da udahnu vazduh između IPAP, novih zahteva Brisela, smanjenih penzija, razoružavanja vojske, dolaska/odlaska dr Šešelja i sahrane žrtava tragične pogibije prilikom transporta bebe vojnim helikopterom, a već su im stizale definitivne potvrde poskupljenja lektrične energije i likvidacije firmi za koje se ne nađe kupac. Iako je prosečan građanin možda bio nesvestan veze između svega toga ili ga jednostavno uopšte nije bilo briga za politiku, sva ta dešavanja su ostavljala trag u kolektivnoj svesti. Morao se napraviti interval koji će usporiti dešavanja, umiriti ljude, kako bi podjednako važni procesi i planovi bili ostvareni… Uh, baš bi nam dobro došlo da Novak Đoković osvoji Rolan Garos, isceri se Lorens.
SRBI OSTAJU BEZ IČEGA
Proleće i leto će se premostiti, međutim jesen će biti zahtevna. Sećajući se kolike je ustupke Imperija dobila od sadašnjih srpskih vlasti da bi dozvolila vanredne parlamentarne izbore, Lorens se pitao da li bi lokalni i pokrajinski izbori ovaj put mogli biti dovoljni? Šta bi se moglo tražiti zauzvrat u slučaju da srpska vlast izrazi želju za novim prevremenim izborima na nivou republike? Hm… Ne, moraju se zadovoljiti sa ovim, novih opštih izbora ne sme biti pre 2016. godine sem u slučaju događanja krajnje nepredviđenih stvari, odrično odmahnu glavom Lorens. Telekom mora biti prodat, manjinski partner uveden u EPS i po mogućstvu aerodrom “Nikola Tesla” dat u koncesiju. Sa tim novcem bi se moglo ići u kampanju, a našim prijateljima iz MMF bismo sugerisali da malo progledaju Srbiji kroz prste i dozvole delimičan oporavak plata i penzija, kao i komesarima u Briselu da možda i otvore neko poglavlje u pristupnim pregovorima. To bi trebalo biti dovoljno za novu pobedu na izborima, a onda sledi šlag na torti…
Lorens zameni telefon računarom i uđe u fajl CTR070415.xls. Saradnik službe iz Beograda je poslao kompletne podatke Uprave carina o srpskom uvozu i izvozu. Cifre su bile neumoljive – najveći srpski proizvođači mleka su ubrzano postajali najveći uvoznici, nadmašivši do skora neprikosnovene konditore čak i kada je reč o uvozu mleka u prahu. Nije bio potreban doktorat iz agroekonomije da bi se shvatilo o čemu se radi – srpski građani su ubrzano počinjali da piju uvozno mleko. Frapantne činjenice su sledili podaci o neverovatnim količinama uvezenog krompira iz zemalja EU, a posebno mesto je zauzimao uvoz živih svinja. Naime, sam Lorens je bio iznenađen podacima da je konkretno 2013. godine uvezeno 2,5 puta više tovljenika nego 2012, što je bilo osam puta više nego 2011. godine, da bi 2014. godine uvoz dodatno eksplodirao i bio 2,3 puta veći nego 2013! Na kom nivou će se zaustaviti brojke u 2015. godini niko nije smeo da prognozira, ali su predstavnici domaćih proizvođača i prerađivača u jedno bili potpuno sigurni – ne preduzme li se hitno nešto, sledeće godine će Srbi piti isključivo uvozno mleko i jesti isključivo uvozno meso.
To su dobre vesti, zaključi Lorens. Oduvek je bio mišljenja da je Rusija zemlja od koje bi Srbi u stvari trebalo najviše da se plaše. Zašto? Realno, ne postoji pojedinačna država od koje je Srbija zavisnija – od ukupne količine gasa, 95 odsto se uvozi iz Rusije. Od ukupne količine uvezene nafte, 70 odsto dolazi iz Rusije. Dovoljno bi bilo da baćuške iz Moskve urade samo jedan „klik” i da Srbija stane. Naravno, oni to ne žele, čak ne koriste tu mogućnost ni kao pretnju, već se zadovoljavaju opomenama o redovnom izmirenju obaveza. U slučaju uspešnog ostvarenja plana o preuzimanju srpskog tržišta hrane, jednako kao i same njene proizvodnje, mogla bi se i sa te strane ostvariti poluga uticaja ekvivalentno snažna kao ruska. Naravno, za razliku od Rusa, mi bismo to i te kako koristili, bez trenutke oklevanja Lorens potvrdi svoje namere.
KAKVA ĆE BITI NOVA SRBIJA
U Srbiji je bila aktuelna veštački stvorena tema o uvođenju ekonomskih sankcija EU u slučaju neizručenja dr Šešelja Hagu. Lorens je bio savršeno svestan da bi eventualne ekonomske sankcije pogađale u potpunosti strane firme i banke koje su bile suvereni vladari privrede Srbije, a to Imperiji nije u interesu. Od dvanaest najvećih izvoznika, deset su u stranom vlasništvu, a jednim stranci “samo” upravljaju. Od deset najvećih banaka, samo dve su sa većinskim državnim kapitalom, a najveća od njih, Komercijalna banka, već je na putu pronalaženja boljeg vlasnika. Ista situacija je bila i u telekomunikacijama. Elektropivreda i kontrola hrane bi bile kockice koje bi u potpunosti popunile mozaik, a njihovo otuđenje bi Srbiju za dugo vremena onemogućilo da ojača i popravi svoj međunarodni položaj. Za razliku od ekonomskih, eventualne političke sankcije, bi mogle biti zanimljive. Lorens nije imao dilemu koje bi bile najefikasnije kada bi morao da iznese predlog Forin ofisu – vraćanje viza srpskim građanima. Snižavanje plata i penzija bi bilo mala maca za stepen nezadovoljstva koje bi se tada stvorilo u Srbiji, bio je siguran u to.
Shvatajući koliko je važan proces koji se upravo zahuktava u Srbiji, Lorens reši da odvoji pet minuta za sebe. Dobro je znao da će sledeće generacije Srba zateći Srbiju u potpuno drugačijoj situaciji od one poznate njihovih očeva, pa i dedova. Mnogi Srbi su navikli da imaju kakav-takav stan, zemlju, neki vid sigurnosti, a bukvalno pred njihovim očima je upravo otpočinjala velika promena. Moralo se postići to da se budući naraštaji naviknu na situaciju da ništa nije njihovo, već da je normalno da stan u kome žive pripada banci, a zemlja koju obrađuju zemljoposedniku, po mogućstvu strancu. Relativno odskoro počeo je da razmišljao o tome kako mu se ukazuje prilika da spoji posao i zadovoljstvo. Naime, još prilikom svojih ranijih boravaka u Srbiji, imao je prilike da nekoliko puta poseti okolinu Vršca. Taj deo Banata mu se mnogo dopao, posebno Vršačke planine i njihova južna strana koja prelazi u čuveno vinogorje. Ljubazni domaćini su mu objasnili da je u 19. veku to bio najveći zasad vinograda u Ugarskoj, a možda i u celoj Evropi. Zapazio je tada rejon prelepog seoceta Gudurice, čijih nešto više od hiljadu stanovnika u svom vlasništvu imaju preko 100 hektara vinograda. Ceneći da neće doći do pogoršanja situacije po Imperiju, Lorens se već spremao za 2017. godinu i priliku kada će strancima biti dozvoljeno da kupuju poljoprivredno zemljište. Na osnovu čega je Lorens smatrao da će to biti dobar trenutak? Jednostavno, zakon ponude i potražnje. Do tog trenutka će brojni stočari biti potpuno uništeni i izaći će na tržište sa ponudom zadnjeg što im je ostalo, a to će biti obradiva zemlja. Velika ponuda će neminovno oboriti cenu, i tu će se stvoriti prostor za dobar posao. Ministarstvo poljoprivrede Srbije je najavilo da će pokrenuti inicijativu za odlaganje tog roka, međutim, iz Brisela je zvanično potvrđeno da nikakav predlog u tom smeru nikada nije stigao iz Beograda.
KO KONTROLIŠE HRANU, KONTROLIŠE NAROD
Zašto ne bi sebi obezbedio jedno lepo mesto za odmor, zadovoljno pomisli Lorens? Možda bi se neko i trajno preselio, ali on je suviše dobro znao da ne može bez Londona. Sasvim bi ga zadovoljio boravak od ukupno mesec do dva meseca godišnje. Bilo bi mu potrebno nekih tri sata avionom do Beograda, plus malo više od časa automobilom i već bi bio u Vršcu. Znao je da će morati da bude brz ako se odluči na taj korak jer je već imao informacije da u nemačkim poslovnim krugovima slično razmišljaju i da posebno pikiraju Banat. Nikako nije želeo da mu neki her Šmit pokvari posao iz snova, pogotovo što su mu njegove veze sa bankarskim krugovima omogućavale uslove kreditiranja kakvi si ne mogu naći ni u jednoj javnoj ponudi. Prvobitno je počeo da razmišlja o kupovini pedesetak hektara, ali su prohtevi počeli da mu rastu i približavaju cifri od punih sto hektara, od kojih bi bar polovina bila pod vinogradima. Napravio bi vilu za svoju porodicu, koja bi bila potpuno bezbedonosno pokrivena i između ostalog služila i za sastanke sa britanskim ambasadorom i ljudima bitnim za poslove Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji. Takođe bi izgradio i bungalove koje bi izdavao kada on ili članovi njegove porodice nisu u Srbiji i na taj način obezbedio dodatne prihode. Znao je da su u Banatu zbog mnogih napuštenih kuća i imanja učestale sitne pljačke, pa bi u cilju zaštite svojih gostiju i sebe lično, angažovao nekog od svojih prijatelja koji su vlasnici agencija za obezbeđenje u Srbiji da obezbede dvadesetčetvoročasovnu sigurnost kada nije prisutan. Kada je on tu, tada uopšte nije bilo razloga za brigu jer bi stizalo i dodatno obezbeđenje iz Engleske.
Videvši već sebe kako u osvit jutra sedi na balkonu sa svojom porodicom, u blago raskopčanoj beloj košulji, dok im kuvarica postavlja doručak, a paori na njegovom imanju odlaze na rad uz srdačan pozdrav upućen svom gazdi, Lorens oseti kako mu krv brže cirkuliše. Geni njegovih predaka ponovo izbiše na površinu i činilo mu se kao da se vratio u prošlost kada je neki od Lorensa kolonizovao Keniju ili Indiju…
Seti se da reč latifundium još od rimskih vremena označava veliko imanje u privatnom vlasništvu, a kada su Španija i Portugalija delile svet, njihovi monarsi su prostrane teritorije u osvojenim zemljama davali na upravu plemstvu i istaknutim vitezovima kao zahvalnost za zasluge koje su imali u širenju kraljevstva. Nesumnjivo je da i Lorens ima velikih zasluga za širenje uticaja Ujedinjenog Kraljevstva na Balkanu. Tomas Lorens, latifundista.
„Kontrolišući naftu, vi kontrolišete države. Kontrolišući hranu, vi kontrolišete stanovništvo“ (Henri Kisindžer).
