DRAGANA BOLjEVIĆ: OD SRPSKIH SUDIJA NA KIM TRAŽIĆE DA PRIHVATE KOSOVSKO DRŽAVLjANSTVO

Integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom...

Integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja

Položaj sudija na Kosovu i Metohiji izuzetno je težak. Našli smo se u situaciji da se očekuje da se sudije Republike Srbije prijave za rad u kosovskim sudovima koji su van sudskog sistema Srbije po konkursu institucija Kosova, koje mi ne priznajemo kao samostalnu državu. Ako ostavimo po strani očiglednu neustavnost gašenja sudske vlasti na Kosovu i Metohiji, integracija naših sudija u organe koji su van pravnog poretka Srbije povlači za sobom niz ozbiljnih pitanja. Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, u intervjuu za „Politiku” otvara ovo i govori o drugim pitanjima u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji.

Kako rešiti problem sudija na Kosovu?
— Osnovno pitanje je da li će te sudije moći da rade u sudovima u Srbiji. Ako je to njihova slobodna želja, nema problema da prihvate penziju, pa i da se jave na taj konkurs, ali šta ćemo s onima koji to ne žele? Oni moraju ostati sudije Srbije. Ostali treba da znaju da će se od sudija koji se prijave za rad u kosovskim sudovima naknadno tražiti da prihvate kosovsko i odreknu se srpskog državljanstva jer niko ne želi da mu sudija bude strani državljanin. Tamo ne važi princip nepremestivosti sudije kao jedne od garancija nezavisnosti u njegovom radu. Doći će do toga da sudija danas sudi u Mitrovici, a da za pet meseci ili godinu dana bude premešten u Peć ili Đakovicu gde će, realno, njegova bezbednost biti ugrožena ako ne sudi po volji kriminalnih grupa, a ako odbije premeštaj, rizikuje da bude razrešen. Takođe, penzioni sistem tzv. Kosova je nerazvijen pa su tamo penzije između 70 i 90 evra.

Koji je najveći probleme u vezi s funkcionisanjem pravosudnog sistema u Srbiji?
— Na Skupštini Društva sudija koja je održana 4. aprila, usvojili smo okvirni plan aktivnosti, koji je u stvari vezan za probleme s kojima se pravosuđe suočava. Na primer, nejednaka opterećenost sudija. Taj problem je planuo 2010. godine, kada je izmenjena nadležnost dotadašnjih okružnih sudova a broj opštinskih sudova sa 138 smanjen na 34 osnovna. Ta nova mreža sudova okrenula je pravosuđe naopačke. Novi zakon o sudskoj mreži, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine, uveo je još 32 osnovna suda, ali je i on donet bez prethodne detaljne analize. Neravnomerna opterećenost njime je donekle ublažena ali i sada imate razliku u broju krivičnih predmeta po sudiji – oko 400 u Prokuplju, Obrenovcu i čak više od 500 u Ivanjici, s jedne strane, i oko 100 ili i manje u četrdesetak drugih osnovnih sudova. Parničnih predmeta ima više od 500 po sudiji u Prvom i Trećem beogradskom sudu i oko 100 ili i manje u više od 20 osnovnih sudova. U višim sudovima ima sudija s više od 700, pa i 1.200 parničnih predmeta po žalbi, kao u Novom Sadu i Beogradu, a u preostalih 25 viših sudova skoro svi imaju manje od 100 predmeta po sudiji; pa i manje od 20 po sudiji u čak 15 takvih sudova. Posebno je teška situacija u prvostepenom građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu, i to mora da bude predmet posebne analize koja je do sada, koliko znamo, izostala. Zbog toga dolazimo u situaciju da se građanima Bora, Prokuplja ili Pirota predmet reši za mesec dana, a Beograđanima i Novosađanima za nekoliko godina, a to znači da građani nemaju jednak pristup pravdi.

Neravnomerna opterećenost sudija sigurno nije jedini problem?
— Naravno da nije. Društvo sudija je spremno, koliko je to moguće, da učestvuje i u rešavanju ostalih problema. Važno pitanje je nedovoljan kvalitet. Već desetak godina nedostaje kontinuirana obuka sudija u većini oblasti. Sudija koji nije stručan, ili nije siguran u svoje znanje, ne može da bude nezavisan, podložan je uticaju. I nepotrebno duže sudi. Trenutno se od sudija traži da reše što više predmeta i što brže. Sudije to i rade, često zanemarujući kvalitet svog rada. Ta prevelika brzina veoma šteti građanima.

Jesu li utihnuli pritisci na sudije?
— Uočili smo tri vrste pritisaka: oni koji dolaze od političke vlasti, oni koji idu od sudije na sudiju i pritisak medija. Drago nam je da se unutrašnji pritisci, posle reakcije Društva sudija, zaštitnika građana i Evropske komisije, ne šire. Svaki predsednik suda treba da ima u vidu da je sudija i da će se, kada mu istekne mandat, vratiti među kolege. A, što se tiče pritisaka medija, mogu da kažem da oni i pravosuđe boluju od iste bolesti – nedostatka nezavisnosti.

Nedavno ste učestvovali na kongresu u Italiji čija je tema bila „Evropa kao promotor prava?”. Na šta ste ukazali stranim kolegama?
— Zanimljivo mi je bilo da su svi govornici zadržali taj znak pitanja usvojim izlaganjima zbog problema funkcionisanja Evrope kao političke organizacije, netransparentnosti i nedostatka demokratičnosti. Ja sam na primeru reizbora govorila o dvoznačnom uticaju Evrope na vladavinu prava u Srbiji. Evropske institucije insistirale su na vladavini prava kad se to podudaralo s njihovom agendom, kada je trebalo ostvariti određene ustupke, na primer u vezi s izručenjem haških optuženika ili pregovorima o Kosovu. Kada su naše vlasti radile po njihovoj volji, zauzvrat su mogli nesmetano da krše sve principe i da im to ne bude zamereno. S druge strane, Evropa nas nikad nije razočarala kada je reč o mišljenjima evropskih stručnjaka, sudijskih i tužilačkih institucija i udruženja s kojima „govorimo isti jezik”.

Autor Miroslava Derikonjić
Izvor Politika, 14. 04. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u