DA LI STE PORAZMISLILI ILI JOŠ JEDNOM O TOLSTOJEVOM PACIFIZMU

PAVEL BASINSKI Danas se povodom aktuelnih zbivanja imenom Tolstoja koriste svi – kako stignu...

PAVEL BASINSKI

Danas se povodom aktuelnih zbivanja imenom Tolstoja koriste svi – kako stignu i kako god žele

Pre sto godina počeo je rusko-nemački rat. Da ga je doživeo, nema sumnje da bi Lav Nikolajevič Tolstoj bio prvi protivnik i početka i nastavka tog rata. Svoj odnos prema ratu iskazao je još u članku Porazmislite!, posvećenom Rusko-japanskom ratu 1904-1905. godine.

„Ljudi desetinama hiljada vrsta udaljeni jedni od drugih, stotine hiljada takvih ljudi, s jedne strane budisti, kojima zakon zabranjuje ubistvo ne samo ljudi nego i životinja, s druge strane hrišćani, koji ispovedaju zakon bratstva i ljubavi, kao divlje zveri, na kopnu i na moru traže se da bi jedni druge na najsuroviji način ubili, mučili, unakazili“.

Međutim, osuđujući rat, on je patio zbog poraza ruske armije na Dalekom istoku i čak glasno govorio ukućanima da je Port Artur trebalo razoriti – poginuti, ali ga ne dati Japancima. U Zapisima D. P. Makovickog navode se čak ovakve Tolstojeve reči: „Kad već kreneš da ratuješ, onda se žrtvuj za opštu stvar. Čudno mi je da moji sinovi nemaju patriotizma, kao porodični osećaj, a ja ga imam. To je sramota za porodicu“.

TOLSTOJEVI U RATU
Veoma je neobično čitati njegove reči o sinovima. Naime, od pet Tolstojevih sinova, dvojica su učestvovala u Rusko-japanskom ratu. Andrej Ljvovič je tamo pošao kao dobrovoljac, odlikovao se time što je sam, na konju, sa izveštajem forsirao sibirsku reku, bio ranjen u nogu i dobio Georgijevski krst za hrabrost. Drugi Tolstojev sin Lav Ljvovič pisao je žestoke patriotske članke u Novom vremenu i žarko želeo da ode na front kao vojni korespondent, ali mu to izdavač novina A. S. Suvorin nije dozvolio. I eto – to nije zadovoljavalo Tolstojev patriotizam! Interesantno je šta bi on na tu temu rekao u vreme Drugog svetskog rata.

tolstojfamilijaGodine 1914, 21. oktobra, u listu Jutro Rusije objavljen je članak Porodica grofa Tolstoja i rat. Evo nekih odlomaka:

„Skoro svi članovi porodice grofa L. N. Tolstoja uzimaju aktivno učešće u tekućim zbivanjima. Sinovi Lava Nikolajeviča bili su predstavnici Crvenog krsta na ratnom poprištu. Ilja Ljvovič je dobio povredu grudi u sudaru vozova… Mihail Ljvovič nalazi se u aktivnoj vojsci i ima ratnu nagradu – Orden Sv. Stanislava 3. stepena s mačevima… Kći Aleksandra Ljvovna stupila je kao milosrdna sestra u sanitetski odred i sada radi u Belostoku. Supruga Lava Nikolajeviča Sofija Andrejevna i kći Tatjana Ljvovna, žive u Jasnoj Poljani… Postoji zamisao da se u njihovom domu izgradi mala vojna bolnica. Unuci Lava Nikolajeviča Mihail Iljič, oficir zarobljen od Austrijanaca, Andrej Iljič, u aktivnoj vojsci kao dobrovoljac-lovac, i Ilja Iljič, tek što je završio morski korpus, sad je na jednom od plovila Baltičke eskadre. Ostali članovi porodice grofa L. N. Tolstoja žive u Moskvi i uzimaju učešće u ukazivanju pomoći žrtvama rata“.

Od trojice ratujućih Tolstojevih unuka, sinova Ilje Ljvoviča, samo je Ilja Iljič doživeo poodmakle godine. On se u domovinu vratio iz Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, bio je naš vodeći lingvista, specijalista u oblasti slovenske leksikografije, autor srpsko-hrvatsko-ruskog rečnika. Mihail Iljič proveo je tri godine u zarobljeništvu i dvaput je pokušao bekstvo. Umro je od tifusa 1919. godine u Novočerkasku. Njegov brat Andrej Iljič dočekao je kraj Prvog svetskog rata kao vitez Georgijevskog krsta prvog reda, ali je kasnije učestvovao u Građanskom ratu na strani Bele armije i bio ubijen od crvenih 1920. godine. Pritom je odbijao nagrade Belog pokreta, smatrajući da je nemoguće dobijati medalje za rat sa svojim narodom.

„JESTE LI PORAZMISLILI?“
Besprimerno po energiji i hrabrosti bilo je držanje u Prvom svetskom ratu Aleksandre Ljvovne, najmlađe kćeri Lava Nikolajeviča. Već u septembru 1914. ona je kao dobrovoljac otišla na front. „Nisam mogla da sedim kući, bila sam dužna da učestvujem u opštoj nesreći“, pisala je. Godine 1915. stupila je u odred Crvenog krsta za borbu sa epidemijom tifusa u vojsci. Osim pomoći bolesnim i ranjenim, organizovala je oko 10 hiljada (!) školskih kuhinja za decu izbeglica u prifrontovskoj zoni. S malom ekipom lekara i sanitetlija lično je izgradila bolnicu sa 400 kreveta. Sama je preležala tifus, bila otrovana u vreme napada gasom i u decembru 1917. vratila se u Moskvu u zvanju pukovnika, sa dve Georgijevske medalje.

tolstojsahŠto se tiče Sofije Andrejeve… u vreme rata ona je zaista tiho živela u Jasnoj Poljani. Bila je u nevoljama, skupljala je po poljima krompir zaostao od žetve. I pripremala respiratore za front – prve analogone zaštite od gasnih otrova. Ali pritom je ostajala verna antiratnim idejama svog muža. U prvim danima rata, kada je Rusija bila prepuna ura-patriotizma, zapisala je u dnevniku: „Taj užasni rat dovešće u Rusiji do velikih nesreća“.

Danas se povodom aktuelnih zbivanja imenom Tolstoja koriste svi – kako stignu i kako god žele. Oni kojima je to zbog nečega potrebno odjednom prizivaju njegove članke protiv patriotizma, ne zamarajući se time da se u njih udube i shvate šta je Tolstoj imao u vidu. Drugi, obrnuto, tvrde da on samo što nije „prolivao krv“ u Sevastopolju iako je poznato da u Čečenskim i Krimskim ratovima ne samo što nije bio ranjen nego i, što je čudnovato, nije ubio ni jednog čoveka. Tako je ispalo: sam je bio pod paljbom, a u ljude nije pucao. On se i sam u poznim godinama tome čudio u razgovoru sa svojim biografom P. I. Birюkovыm.

Ali nije u tome stvar. Stvar je u tome da je 1904. godine, to jest pre 111 godina, Tolstoj napisao jedan od svojih najpronicljivijih tekstova Porazmislite!

„Jeste li porazmislili?“

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

Rossiйskaя gazeta

Svet
Pratite nas na YouTube-u