O RAZLICI IZMEĐU NEBA I ZEMLjE ILI ŠTA JE TO POBEDNIČKI MENTALITET U SRBIJI?

ALEKSANDAR PAVIĆ Kako može pobednički mentalitet da izgradi nacija kojoj se stalno govori kako...

ALEKSANDAR PAVIĆ

Kako može pobednički mentalitet da izgradi nacija kojoj se stalno govori kako mora da uči od drugih, jer nije dovoljno dobra

Jedan od poznatijih nadimaka koje je Majkl Džordan tokom svoje blistave karijere zaradio bio je „Er Džordan“. Toliko je visoko skakao i toliko dugo lebdeo u vazduhu da je asocirao na letelicu, na kojoj je samo još falilo ime avio-kompanije.

I Aleksandar Vučić je, o Vaskrsu, u još jednom (ne)zaboravnom „autorskom članku“, [1] odlučio da se ovog puta pozove upravo na njega, Džordana. Kao (još jednu) inspiraciju za sve nas. Zajedno sa Novakom Đokovićem. Ali i Čerčilom. Dovoljno za ovaj članak.

Oni su se, uz Nemce, Fince, Japance, priključili rastućoj listi onih na koje bi Srbi, te neznalice i nadobudni neradnici, trebalo, po Vučiću, da se ugledaju, ili od kojih bi trebalo da uče.

Svako može da se toj listi priključi, osim razume se, domaće pameti. One koja nikako da dokuči „veličinu“ Briselskog sporazuma i kršenja Ustava uopšte, Beograda na vodi, prodaje Telekoma i poljoprivrednog zemljišta strancima, angažovanja ratnih zločinaca za savetnike, predaje privrednog odlučivanja u ruke MMF i sličnih nadahnuća, one koja je zaradila prave diplome pravih fakulteta bez pomoći veza, vezica i koverti raznih boja.

No, vratimo se Majklu Džordanu, koji je inače, osim što je svom akademski prestižnom Univerzitetu Severne Karoline doneo titulu nacionalnog šampiona 1982, na istom i diplomirao, na odseku za Kulturnu geografiju. Džordan je bio i ostao neverovatno takmičarski nastrojen. Uvek je zahtevao više i bolje, prvo od sebe, pa onda i od drugih. Nije trpeo ništa manje od maksimuma, nije trpeo izgovore, nije trpeo mediokritete.

DžORDAN NIKAD NIJE KUKAO
Sve ovo neodoljivo podseća na Vučića i naprednjake, zar ne? Na primer, kada za sva današnja zla, posle skoro tri pune godine vlasti, krive prethodnike. Kada mešavinom verbalne agresije, spina i patetike žele da skrenu pažnju sa objektivnih uzroka, nedostataka, grešaka i jasnih zakonskih i proceduralnih prestupa koji su doveli do pada vojnog helikoptera i pogibije sedmoro ljudi. Kada žele da svi zaborave da niko drugi do njih ne drži resor odbrane od sredine 2012. Tamo gde nije ni potrebno biti kao Džordan, već običan, pragmatični protestant kakvog nam nameću kao uzor, koji bi neizostavno nastojao da ustanovi ko je istinski odgovoran za gubitak imovine i ljudi u koje je uloženo toliko državnog novca.

jordan03Da li je ikad iko Džordana čuo da kuka onako kako svakodnevno kuka Vučić?

Može li iko da zamisli Džordana kako dozvoljava nekom Ediju Rami da vršlja po njegovoj zgradi, podbunjuje stanare i merka koje će sobe da uzurpira, dok on preplašeno drhti u svojoj dnevnoj sobi, ne usuđujući se ni da pogleda u njegovom pravcu?

Može li iko da zamisli Džordana da otrpi ne samo uvredu već i poprek pogled nekog protivnika? Onog istog Džordana koji je „thrash talk-om“ non-stop verbalno izazivao ili ponižavao protivnike, koji nije zaboravljao nijednu uvredu, čak ni iz školskih dana, koji nije popuštao ni u čemu ni sopstvenim saigračima, čak ni kad su igrali karte? Bi li Džordan podvijao rep pred Hrvatima i Šiptarima kao što to redovno radi Vučić?

Može li iko da zamisli Džordana u istom timu sa Gašićem, Stefanovićem, Babićem, Drecunom, Joksimovićkom…?

Može li iko da zamisli Džordana kako govori da on i njegov tim, koji je osvojio šest šampionata u osam sezona, i postavio rekord sezone sa 72 pobede i svega 10 poraza, čiji je plej-of rivalitet sa Detroit Pistonsima konstantno bio na ivici incidenta – „nemaju neprijatelje“?

Može li iko da zamisli Džordana da ubice svog oca angažuje kao savetnike?

Može li iko pod Vučićem da zamisli Srbiju koja kaže – dosta je bilo! Okrenimo se svojim snagama, uzdajmo se u svoju pamet, približimo se prijateljima, a distancirajmo se od neprijatelja ili onih koji bi da nas kolonizuju.

Sva ova poređenja Džordana i Bulsa sa Vučićem i naprednjacima su, naravno, deplasirana, retorička. Teško da bi ona ikome i pala napamet bez Vučićeve „poslanice“.

Džordan i Bulsi su bili pobednička priča. Iz svake situacije su nastojali da izvuku pozitivu, da dignu sebi samopouzdanje, da konstantnim beskompromisnim naporima i treninzima učine sebe boljim. Nisu davali ni pedalj protivnicima, koji su se ježili na pomisao gostovanja u Junajted centru. Za razliku od stranaca koji dolaze u Srbiju i osećaju se neuporedivo komotnije i privilegovanije od domaćeg sveta.

KAKO POBEDITI PRIHVATAJUĆI „REALNOST“
Šta bi bio pobednički mentalitet u Srbiji? Okretanje na prvom mestu sebi, svojoj pameti, svojim resursima, svom milenijumskom iskustvu, koje je iznedrilo duhovnu, kulturnu, intelektualnu i privrednu baštinu bez koje ne bismo danas ni postojali. Odustajanje od svih „integracija“ koje nam oduzimaju slobodu, suverenitet i kreativnost. Okretanje proverenim prijateljima, ili onima što nas ni malo ili najmanje uslovljavaju, uz istovremeno okretanje od onih čije „prijateljstvo“ konstantno mora da se plaća novim „bolnim ustupcima“. Davanje jednake prilike svima – ne da se obogate, već da se osamostale, ili da budu dostojanstveni, korisni, cenjeni pripadnici zajednice. Vraćanje javnih radova finansiranih iz sopstvenih izvora, a ne tuđih kredita. Oživljavanje radnih akcija. Vraćanje vojnog roka, kao i uvođenje obaveze učešća u opštenarodnoj odbrani za sve. Podsticanje na prvom mestu domaće privrede, domaćih inovacija, domaćeg preduzetništva. Podsticanje vraćanja zemlji i poljoprivredi. U se i u svoje kljuse, u najvećoj mogućoj meri. Tako se jedino i saznaje koliko vrediš i zašta si sve sposoban.

jordan01Kako može pobednički mentalitet da izgradi nacija kojoj se stalno govori kako mora da uči od drugih, jer nije dovoljno dobra, i da pusti druge da zarađuju u njenoj privredi, jer ona neće da radi ili nije dovoljno sposobna? Kako se može izgraditi nacionalni pobednički mentalitet kada ne postoji javna rasprava, istinsko javno nadmetanje, istinsko sučeljavanje najkvalitetnijih mišljenja, znanja i iskustava, kad postoji strah od prave, nekontrolisane javnosti? Kako pobeđivati ako nisi surovo realan pred samim sobom – a to bez pravih medija i otvorene javnosti nikako ne ide.

Kako može pobednička biti nacija koja svesno prihvata podređenost, uslovljavanje, štap i šargarepu poput mazge, vazalstvo?

Kako može pobednički mentalitet da izgradi nacija koja se ne bori svim snagama za ono što je njeno? Koja pokorno prihvata tuđe „realnosti“ umesto da kreira svoje?

Da je Džordan tako razmišljao, pomirio bi se sa „realnošću“ koju mu je servirao njegov srednjoškolski trener: da nije dovoljno dobar za prvi tim. A to već asocira na mentalitet naprednjačke Srbije.

________
Uputnica:

[1] Vučić: Ustaćemo posle svih naših raspeća i muka, Večernje novosti, 11. april 2015.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:542960-Vucic-Ustacemo-posle-svih-nasih-raspeca-i-muka

Fond strateške kulture

Politika
Pratite nas na YouTube-u