AMERIČKA NAJAVA NEMIRA U SRPSKOJ

PREDRAG ĆERANIĆ Ambasadorka Hant je navela da dejtonska struktura BiH „nikada nije bila zamišljena...

PREDRAG ĆERANIĆ

Ambasadorka Hant je navela da dejtonska struktura BiH „nikada nije bila zamišljena da bude dugoročno rešenje“

Svoni Hant, u vreme rata ambasador u BiH, a tu dužnost je obavljala i u Austriji, u okviru svoje posete BiH, gde je nedavno boravila kao američki ekspert za pitanja ravnopravnosti žena, dala je i intervju za visokotiražni Dnevni avaz. Ni pitanja ni odgovori nisu se odnosili na ravnopravnost polova, već isključivo na državno uređenje BiH.

U tom kontekstu ambasadorka Hant je navela da dejtonska struktura BiH „nikada nije bila zamišljena da bude dugoročno rešenje“, a „problem Dejtona je i što je iznedrio tvrdolinijaše koji su zauzeli pozicije moći“. Na kraju, govoreći o prošlogodišnjim februarskim protestima, koji su za posledicu imali paljenje nekoliko zgrada kantonalnih vlada i zgrade Predsedništva BiH te nekoliko stotina povređenih protestanata i policajaca, ambasadorka je emitovala jasnu poruku: „Protesti ne smeju biti jednokratni. To treba biti ceo jedan proces. Protesti mogu nastati na osnovu stanja svesti naroda. Šta je srušilo Slobodana Miloševića? To su bili ljudi sa zviždaljkama na ulicama. I to je bilo dan, za dan, za dan… To je razmišljanje koje treba da se desi. To se ne sme samo jednom desiti, pa da na to već zaboravimo.“

Niko ambasadorku nije upitao u čije ime priziva nasilne proteste kojima bi trebalo srušiti vlast niti se ona potrudila da objasni šta treba da usledi ako se vlast na taj način i sruši. Da li su „svetli“ primeri Libije, Ukrajine i Sirije, u kojima su tako opipljivi rezultati obojenih revolucija, ono čemu građani BiH treba da teže? Zar nisu izbori osnovni instrument predstavničke demokratije? Nije Dejton „iznedrio vlast“, već građani BiH, koji su od potpisivanja opšteg mirovnog sporazuma u više navrata imali priliku da se opredele za vlast kakvu žele. Osim ambasadorke Hant, u istom kontekstu oglasili su se i neki akteri domaće političke scene. Tako je Zdravko Krsmanović, potpredsednik NDP, nekako u isto vreme, povodom najave poskupljenja struje, uvio i zamotao, ali opet najavio „narandžastu revoluciju“: „Opozicija će organizovati protestne mitinge, videćete koliko će se ljudi odazvati. Ko će to sutra moći kontrolisati? Ovo može biti upaljač za ono što se zove nemiri i što se zove neko ili proleće ili neka narandžasta revolucija. Mi iz opozicije to ne želimo.“

svonihantizetbegovicSDS nije pratila pomenuto „udaranje u bubnjeve“, ali je nekoliko njegnih visokih funkcionera najavilo da će do kraja godine preuzeti vlast i na entitetskom nivou, ne objašnjavajući kako to misle postići. Možda se odgovor može čuti na nekoj u nizu tribina kojima se u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer“ i Soroš fondacije aktivistima ove i drugih partija objašnjava pogubnost korupcije i tumače načini kojima se protiv nje treba boriti. A korupcija, zna se gde stanuje, u institucijama Republike Srpske. Tako se paralelno trasiraju dva negativna procesa protiv Srpske: kriminalizacija njenih institucija i stvaranje atmosfere o „genocidnoj tvorevini“.

Obojene revolucije vole proleće, posebno Prvi. maj, međunarodni praznik rada, simbol borbe obespravljene radničke klase za svoja prava. A, kada o radnicima brinu akteri neoliberalizma, sve deluje prilično sarkastično. A terorizam, odlazak bh. građana na strana ratišta, kamp tzv. Islamske države u Albaniji na koji je upozorila italijanska policija, prošlonedeljno granatiranje zgrade vlade u Skoplju, stvaranje „velike Albanije“ i refleksije koje će sukobi u Makedoniji proizvesti u regionu? Kažu, ima o tome ko da brine.

Press RS

Politika
Pratite nas na YouTube-u