UKRAJINSKI RAT ZA PROŠLOST BEZ RUSIJE

Porošenko će potpisom na zakone o „desovjetizaciji” omogućiti zatvaranje svakoga ko se ne slaže...

Porošenko će potpisom na zakone o „desovjetizaciji” omogućiti zatvaranje svakoga ko se ne slaže da su Hitler i Staljin jednako odgovorni za rat i da su komunizam i nacizam isto zlo

U Ukrajini očekuju još samo da predsednik Petro Porošenko stavi svoj potpis na set zakona o „dekomunizaciji”, koji je nedavno izglasan u parlamentu, pa da mogu zatvorom od pet do deset godina da kazne svakog građanina koji bude ispoljavao drugačije viđenje ukrajinske istorije od sada već zvaničnog stava da su komunizam i nacizam jednako zlo.

Pored zabrane proizvodnje, širenja i javne upotrebe njihovih simbola (komunističkih od 1917. do 1991. i nacističkih 1939. do 1945), kao i „svako javno poricanje kriminalnog karaktera” komunističkog i nacističkog režima, nova zakonska praksa podrazumeva otvaranje bivših arhiva KGB-a, zamenu ruskog termina „Veliki otadžbinski rat” evropskim „Drugi svetski rat”, a obezbediće i javno priznanje svakome ko se borio za ukrajinsku nezavisnost u 20. veku.

Koliko su duboke podele i različita viđenja istorije ilustrativno pokazuje i to što Rusija i Ukrajina ove godine neće zajedno obeležavati godišnjicu kraja Drugog svetskog rata, jer će Kijev svojom paradom 8. maja obeležiti Dan sećanja i primirja. Zajedničkog, rusko-ukrajinskog, polaganja venaca neće biti ni u Beču na centralnom groblju i spomeniku vojnicima bivšeg Sovjetskog Saveza. Ove godine, tek pošto je Moskva poslala pozive svetskim liderima za proslavu Dana pobede, uvek slavljenog 9. maja, Ukrajina je odlučila da kulturnim i protokolarnim programom, na koji je i ona pozvala svetske lidere, dan radnije obeleži ulogu Ukrajine u Drugom svetskom ratu i njegov završetak koji pada, kako kažu, u 23.10 časova.

Porošenko će za koji da svojim potpisom na četiri nova zakona dati legitimitet vlastitoj tezi da su Adolf Hitler i Josif Visarionovič Staljin jednako odgovorni za početak Drugog svetskog rata. Naime, na dan kada je u ukrajinskom parlamentu (9. aprila) usvojen ovaj zakon, Porošenko je rekao: „Hitler je zajedno sa Staljinom inicirao krvave borbe, a potom su pokušali da zavade i podele Evropu.”

Ako nekome ova izjava zvuči skandalozno, onda on ne prati političke trendove. U poslednjih dvadesetak godina, otkako su ovi procesi započeti u bivšim sovjetskim republikama, baltičkim zemljama, a potom i u Poljskoj, uz istomišljenike iz SAD, u EU su radeći na političkom jedinstvu odlučili da izbrišu strane iz Drugog svetskog rata i vlastite nacionalne prošlosti. Tako je došlo do poređenja Sovjetskog Saveza sa nacističkom Nemačkom, a komunizam je izjednačavan sa nacizmom. Kako je Rusija naslednik SSSR-a, put vodi do jednostavnog zaključka da Rusi snose istu krivicu za rat.

Na „otkriću” ukrajinskog predsednika prethodno je radio zvanični Brisel, pa je Evropski parlament usvojio nekoliko rezolucija koje izjednačavaju zločine komunizma i nacizma. Posle usvajanja rezolucije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u januaru 2006. godine „O potrebi međunarodne osude zločina totalitarnih komunističkih režima”, Praške deklaracije iz 2008, koja se odnosi na „razotkrivanje zločina komunističkih režima istočne Evrope, obeštećenje žrtava i obezbeđenje mera da se oni više ne ponove”, u Evropskom parlamentu je u aprilu 2009. godine usvojena rezolucija o evropskoj savesti i totalitarizmu, i ustanovljen je Dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima: fašizma i komunizma.

Kakva je uloga SAD u ovom izjednačavanju krivice vidi se kroz nedavnu odluku Saveta bezbednosti UN, kada se na predlog Moskve krajem novembra prošle godine u Njujorku glasalo o Rezoluciji protiv veličanja nacizma.

Protiv rezolucije u kojoj se izražava ozbiljna zabrinutost zbog uspona ekstremističkih pokreta i političkih partija koje propagiraju rasizam, etnocentrizam i ksenofobiju, koje se bave širenjem ideologije fašizma i rasne nadmoći, glasale su SAD, Kanada i Ukrajina. Među 115 članica UN koje su podržale usvajanje ove rezolucije nije bila ni jedna članica EU, a Srbija je bila jedina država u regionu koja je glasala za rezoluciju kojom se, između ostalog, „osuđuje slavljenje nacističkog pokreta i bivših članova organizacije ’Vafen-SS’, otvaranje spomenika i memorijala i održavanje javnih demonstracija sa veličanjem nacističke prošlosti, pokreta i neonacizma”.

Iz Brisela je tada stiglo objašnjenje da ovu rezoluciju shvataju kao pokušaj da Moskva zloupotrebi „pokušaj borbe protiv neonacizma u kontekstu krize u Ukrajini”.

Rusija je povodom usvajanja ukrajinskih zakona o „desovjetizaciji” optužila Kijev za „prekrajanja istorije” i korišćenje „pravih totalitarnih metoda”. Predsednik Vladimir Putin se nedavno u emisiji u kojoj je odgovarao na pitanja građana osvrnuo na ovu teme i rekao da je nemoguće izjednačiti nacizam i staljinizam. „Zbog toga što su nacisti direktno, otvoreno i javno proglasili jednim od ciljeva svoje politike istrebljenje Jevreja, Roma i Slovena. Pokušaj da se izjednače je bez osnova”, objasnio je Putin.

Novinar britanskog „Gardijana”, koji je pisao o ovoj temi, navodi da se jedan od tih zakona bavi „Pravnim statusom i davanjem počasti borcima za ukrajinsku nezavisnost u 20. veku” i da podrazumeva dug spisak pojedinaca i organizacija za ljudska prava, od aktivista do gerilaca optuženih za etničko čišćenje. To bi omogućilo veteranima Organizacije ukrajinskih nacionalista i Ukrajinske ustaničke armije, sledbenicima Stjepana Bandere, da dobiju državne beneficije, a novi zakon koji kažnjava negiranje ili nepoštovanje njihove uloge u borbi za ukrajinsku nezavisnost predstavljaće nezakonito „skrnavljenje sećanja”, piše ovaj list.

Takođe se konstatuje da će čak i površno poznavanje uloge Bandere i dve pomenute vojske otkriti koliko je bila sporna njihova uloga – ne samo za Ukrajinu i Rusiju, nego i za Evropu, posebno Poljsku, dakle, sve aktuelne saveznike Ukrajine protiv Rusije.

Danas u borbi protiv pobunjenih građana istočne Ukrajine deo pripadnika vojske sebe naziva sledbenicima Bandere. Rusija „banderovce”, i one iz Drugog svetskog rata i ove današnje, smatra nacistima. „Banderovci” su se borili protiv sovjetskih partizana i Crvene armije, ali i Poljaka koji ih smatraju zločincima zbog pokolja blizu 100.000 Poljaka i Jevreja 1943. i 1944. godine. Kada je 2007. godine u Lavovu otkriven spomenik Banderi, poljska manjina u Ukrajini je to ocenila kao provokaciju. Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je 2010. Banderi dodelio naziv heroja, a odluku je potom poništio sledeći predsednik Viktor Janukovič.

Jedan ukrajinski istoričar je konstatovao da je istorija Ukrajine nažalost toliko kontradiktorna da nikako ne može da bude stabilizujući faktor. „Dok se zemlja bori za svoju budućnost, rat se vodi kako bismo povratili svoju prošlost”, zaključio je ovaj Ukrajinac.

Autor Biljana Mitrinović
Izvor Politika, 22. 04. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u