VELIKA ALBANIJA I MALA SRBIJA

Nonšalancija kojom premijer Edi Rama „prekraja” granice na Balkanu upućuje na samouverenost čoveka koji...

Nonšalancija kojom premijer Edi Rama „prekraja” granice na Balkanu upućuje na samouverenost čoveka koji zna da mu nijedan važan centar svetske moći neće ozbiljno zameriti

„Kako kaže albanska poslovica – na muci se poznaju junaci”, rekla je pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland, stojeći pored albanskog šefa diplomatije Ditmira Bušatija ovog ponedeljka u Stejt departmentu. S osmehom je dodala da je Albanija prijatelj SAD i u dobru i u zlu i da je upravo potpisani dokument o strateškom partnerstvu ove dve države to i ozvaničio.

Dok se zahvaljivao SAD na „angažovanju i podršci koja Albaniji omogućava da igra dinamičnu i konstruktivnu ulogu u jugoistočnoj Evropi”, Bušati se verovatno nije ni setio da je „albanska poslovica” stih Petra Petrovića Njegoša. Slušao je hvalospeve na kakve su diplomate u Prištini od pada Berlinskog zida već imali prilike da se naviknu:

„Mi delimo toliko toga: našu tešku zajedničku borbu za nezavisnost, ljubav prema slobodi i demokratiji, poštovanju ljudskih prava i duboko razumevanje istorije”, rekla je američka službenica, poznata po tome što je objavljen jedan prisluškivani razgovor u Kijevu u kome je slikovito, rečima koje nisu za novine, rekla šta Amerika misli o ulozi EU u ratu u Ukrajini.

Ova mala predstava pred novinarima u Vašingtonu posledica je dogovora o strateškom partnerstvu državnog sekretara Džona Kerija i premijera Albanije Edija Rame na samitu NATO u septembru prošle godine u Velsu. Kao da je od tada „velika Albanija” za Ramu postala legitimna i omiljena tema. Samo mesec dana posle susreta u Velsu pušten je dron sa zastavom „velike Albanije” na beogradskom stadionu tokom fudbalske utakmice. Glavna ličnost u centralnoj loži bio je Ramin brat Orsi, koji je prilikom pokušaja srpskih policajaca da istraže ko je upravljao dronom pokazao američki pasoš. Iste večeri je pušten.

Potom je Rama u Beogradu, na konferenciji za medije, stojeći pored premijera Aleksandra Vučića, tražio da Srbija prizna Kosovo; za Novu godinu je na fasadi njegove rezidencije projektovana zastava „velike Albanije”, a na zajedničkoj sednici vlada sa kosovskim premijerom Isom Mustafom u Tirani iza njih je stajala velika reljefna mapa bez ucrtane granice, na kojoj je pisalo: „Jedna zemlja, jedan narod, jedan san”. Pre dve nedelje u intervjuu jednoj televiziji čak je izneo neku vrstu ucene EU da će se Albanija i Kosovo ujediniti ukoliko Brisel ne ubrza kosovski evropski put.

Na tom talasu albanske samouverenosti i kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači osmelio se da kaže da će „Srbija trpeti posledice” zbog otkazivanja njegove posete, koju je organizovala sasvim nepoznata nevladina organizacija u Beogradu, i odbijanja da povuče poternicu za Tačijem i presudu koja mu je izrečena u odsustvu zbog zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji.

U tom kontekstu ne treba zaboraviti ni da je među „pokretnim uslovima” koji se Srbiji ispostavljaju na putu ka EU i pritisak da se Republika Srpska bez ostatka prepusti Bosni i Hercegovini.

Nonšalancija kojom Rama izaziva diplomatske skandale u nekoliko zemalja, pominjući „veliku Albaniju” jednaka je onoj kad se njegov brat igrao telefonom dok su srpski policajci vršili uvid u njegov američki pasoš. Uporne provokacije s temom prekrajanja granica pokazuju samouverenost ljudi koji ne strahuju da će im zbog toga s nekog važnog i uticajnog mesta biti upućena bilo kakva kritika.

Zato su valjda i bili uzaludni pokušaji srpske vlade da dobije reakcije zapadnih prestonica jače od mlake osude. Od portparolke EU stiglo je uopšteno upozorenje koje je Vučić nazvao „stidljivim”. Koliko je to bilo neiskreno, videlo se kada je visoka predstavnica Federika Mogerini u utorak, posle razgovora s Ramom u Briselu, pohvalila „napore koje ta država preduzima kako bi bila konstruktivan partner u regionu i šire”.

E, sad, kakvu „muku” imaju Amerikanci na jugoistoku Evrope kad Rama igra ulogu junaka u njoj i postaje strateški partner? Destabilizacija Balkana s prekrajanjem granica i otkidanjem delova teritorije tuđih država prisutna je opcija ukoliko neko odbije „ponudu koja se ne može odbiti”.

Prekomponovanje balkanskog državnog prostora započelo je povicima da se po svaku cenu mora sprečiti stvaranje „velike Srbije”, tobož Miloševićevog političkog projekta. Na razvalinama bivše Jugoslavije u međuvremenu su nastale nove državice, a od Srbije je silom otcepljeno Kosovo.

Istoričar i predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić konstatuje za „Politiku” da je izvesno da je albanski nacionalizam na Balkanu tokom proteklih dvadeset godina eksponent američke državne politike. „To, naravno, ne znači da Amerika želi da stvori ’veliku Albaniju’, jer da su to želeli, ona bi već postojala”, kaže Antić i dodaje da u ovom trenutku postoji interes da se region destabilizuje zbog geopolitičkih i energetskih razloga, odnosno turskog gasovoda.

Koliko Ramino potenciranje ideje o ujedinjenju Kosova i Albanije uznemirava srpsku javnost, videlo se i u petak na Fakultetu političkih nauka, kada su studenti upitali nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma šta misli o tome. On je diplomatski odgovorio da tu izjavu niko u EU nije ocenio kao korisnu i da je dovođenje u pitanje granica na zapadnom Balkanu, iako neprihvatljivo – stalno prisutno.

U toj izjavi bilo je iskrenosti, no, srpski studenti su morali da je prime s izvesnom gorčinom, budući da je i Nemačka učestvovala u prekrajanju granica na zapadnom Balkanu, podrškom otcepljenju Kosova i Metohije. Svejedno, od gospođe Nuland i njenih kolega nismo dočekali diplomatski intoniranu izjavu sličnu onoj nemačkog ambasadora.

Autor Biljana Mitrinović
Izvor Politika, 27. 04. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u