BORIS NAD: POKAZATELjI DA SAD GUBE STATUS SUPERSILE

Nemoćni da uspostave vazalne režime, američki stratezi destabilizuju zemlje i provociraju građanske ratove O...

Nemoćni da uspostave vazalne režime, američki stratezi destabilizuju zemlje i provociraju građanske ratove

O RATU U JEMENU
— Potrebno je da razumemo široki kontekst u kome se sve to dešava. Nije samo reč o tome da Sjedinjene Države Amerike ubrzano gube svoj status supersile. Mi zapravo prisustvujemo kraju jedne istorijske ere. Kako je to u svom tekstu za Fajnenšel tajms konstatovao britanski istoričar Mark Mazover, u pitanju je „završetak dominacije Zapada na planeti, koja je potrajala nekoliko vekova“. Takozvana dedolarizacija, odustajanje od dolara kao međunarodne valute, u čemu prednjače Rusija i Kina, a slede ih mnoge druge zemlje, predstavlja samo posledicu te važne činjenice, njen izraz na finansijskom planu – gubitak kontrole nad svetskim finansijskim sistemom sa očekivanim katastrofalnim posledicama po američku privredu, pa i samo postojanje Sjedinjenih Država. Razumljivo, Amerika grčevito nastoji da zaustavi ili preokrene takav razvoj događaja. Ali vreme im ističe.

Saudijska Arabija je američki subimperijalni projekat, i ništa više od toga. Ovaj rat zapravo i nije pokrenuo Rijad, nego Sjedinjene Države, za koje je to još jedan „posrednički rat“ na Bliskom Istoku, ovog puta rat koji se zapravo vodi protiv Irana. S druge strane, saudijske ambicije su se do sad ograničavale na to da postanu vodeća sila među muslimanskim zemljama, ali pod kontrolom i u službi Vašingtona. Sada, kada slabe SAD, menja se i položaj Saudijske Arabije u islamskom svetu, a neizvesna je i sudbina petrodolara. Otuda se sve češće govori o „saudijskoj perestrojci“. SAD time guraju Saudijsku Arabiju u prilično neizvesnu avanturu.

U osnovi rata u Jemenu je, naravno, prastara podela u islamskom svetu – na sunite i šiite. U savremenoj geopolitičkoj realnosti, to se svodi na rivalstvo Rijada i Teherana. Za nas pozitivnu geopolitičku perspektivu može da ima samo tradicionalistički i konzervativni Iran, a ne vehabitski i prozapadni Rijad. Dosadašnji jemenski režim bio je takođe proamerički. Hutu ustanici su šiiti, njihov ustanak je posledica terora kome su bili izloženi u državi kojom su vladali suniti, s osloncem na Saudijsku Arabiju i Sjedinjene Države.

jemenrat2015Međutim, dalja eskalacija rata, s mogućom kopnenom invazijom, preti nesagledivim posledicama i po samu Saudijsku Arabiju, koja na istoku zemlje ima snažnu šiitsku manjinu. Reč je, uzgred, o bogatim naftonosnim poljima. Vazdušni udari na Jemen sigurno neće zaustaviti šiitski ustanak, ali će verovatno otvoriti novi prostor za Islamsku državu, koju sa Rijadom vežu mnoge veze, između ostalog, i ideološka bliskost (Hutu pokret se suprotstavlja ekstremistima Islamske države.) A to je, po svoj prilici, i jedan od skrivenih, nedeklarisanih ciljeva Vašingtona u bliskoistočnoj geopolitičkoj igri.

O SPORAZUMU O IRANSKOM NUKLEARNOM PROGRAMU
— Nema mnogo osnove za očekivanje da će Bliski Istok u bližoj budućnosti postati mirnije mesto. Agresija Saudijske Arabije i proameričke koalicije protiv Jemena, pojava Islamske države, nastavak građanskog rata u Siriji i Iraku itd. ne govore tome u prilog. Naprotiv, smanjenje pritiska na Iran može da obezbedi odluka ruskog predsednika Putina da ukine zabranu isporuke sistema S-300 Iranu, što znatno ograničava sposobnost Sjedinjenih Država i Izraela da intervenišu protiv te zemlje.

Međutim, primećuje Henri Kisindžer: „Tokom 20 godina trojica predsednika obe najveće partije u SAD tvrdili su da je Iran sa nuklearnim oružjem pretnja američkim (…) interesima, i da su spremni da koriste silu da bi to sprečili. Ipak, pregovori koji su otpočeli pre 12 godina kao deo međunarodnih napora da se Iran onemogući da razvije nuklearni arsenal završili su sporazumom koji Iranu priznaje takvu mogućnost…“

S američke strane, to je, nema sumnje, iznuđen potez. (Prethodno su SAD odustale od promene vlasti u Siriji.) To potvrđuje i reakcija vlade Izraela, koja je odbacila pomenuti sporazum, uz tvrdnju da dogovoreno „dovodi u pitanje sam opstanak države Izrael“, legalizujući „nezakoniti iranski atomski program i ostavljajući Teheranu široku atomsku infrastrukturu“.

Očigledno da je to uspeh iranske diplomatije.

SAD IZMEĐU OBOJENIH REVOLUCIJA I STVARANjA HAOSA
— Obojene revolucije su očigledno potrošen koncept. To ne znači da Sjedinjene Države ubuduće neće pokušavati da ga primene. Međutim, pokušaji SAD da insceniraju obojene revolucije u Belorusiji i potom Rusiji – okidač za to trebalo je da bude ubistvo proameričkog liberalnog političara Borisa Njemcova – suočili su se s neuspehom. Nešto slično se desilo i u Kini, sa talasom protesta u Hong Kongu. U Ukrajini je poslednja u nizu „obojenih revolucija“ – tačniji izraz bio bu državni udar – dovela do krvavog građanskog rata i sada preti raspadom zemlje, a to sigurno nije bila namera Amerike u samom početku. Ni Arapskim prolećem Vašington nije uspeo da ostvari ono što je bilo planirano.

SAD se danas nalaze u uzmicanju, u povlačenju. Ruski geopolitičar Aleksandar Dugin je izneo tačnu i jednostavnu formulu: „Što više Amerike, to više haosa“. U nemogućnosti da uspostave vazalne režime ili da ih kontrolišu, američki stratezi danas pribegavaju alternativama: destabilizaciji zemalja, provociranju i izazivanju građanskog rata. I, pritom, u krajnjem slučaju, „spaljuju platforme koje ne mogu da zadrže“ (izraz pripada ruskom politikologu Rostislavu Iščenku). Primer za to je Ukrajina, koju Vašington ponovo gura u nastavak rata, u kome je poraz kijevske hunte i više nego izvestan.

O TURSKOM TOKU I DESTABILIZACIJI MAKEDONIJE?
— Da, to je veoma relna opcija. I ne samo destabilizacija Makedonije. Gotovo celo područje bivše Jugoslavije veoma lako može biti destabilizovano, gurnuto u haos, u nove krvave sukobe, pogotovu ukoliko SAD donesu odluku da ga napuste, da „spale svoju platformu“ (R. Iščenko). Ni ta mogućnost više ne izgleda daleko.

makedonijagosnice napad albanskih terorista foto reuters 1429687999 645377A nešto slično preti i Evropskoj uniji ukoliko se odluči na saradnju i sporazum sa Rusijom umesto da se, kao što je to bilo do sad, bezrezervno potčinjava Americi.

O SNABDEVANjU SRBIJE GASOM IZ SAD
— Treba zaboraviti na tu ideju. Ono što je nekad predstavljano kao istinsko tehnološko čudo, kao navodno rešenje za energetsku krizu koja sve više pogađa Evropsku uniju i Ameriku, Zapad u celosti, danas više liči na zeca iz šešira, na očiglednu medijsku podvalu, koja se održava samo u zapadnim medijima.

U međuvremenu, čitav projekat revolucionarne tehnologije se pretvorio u finansijsku rupu bez dna, koja svakodnevno guta nove desetine milijardi dolara, i u rastuću ekološku katastrofu, sa nepredvidivim posledicama. Hidraulično lomljenje stena velikom brzinom devastira ogromna područja, uništavajući faunu i rezerve pitke vode, i izazivajući nekontrolisane potrese.

Kako se najzad ispostavlja, ta proizvodnja je i ekonomski neodrživa, a dodatno je poskupljuje i planirani transport gasa putem prekokeanskih tankera.

Trik je počivao na nekoliko, na prvi pogled, ubedljivih laži. Na prvom mestu, na izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz 2012, koji je izneo optimistička očekivanja za svetsko tržište nafte (optimistička po Zapad), predviđajući da će SAD do 2017. postati vodeći svetski proizvođač nafte i da će ostvariti zavidni udeo u proizvodnji gasa iz takozvanih nekonvencionalnih izvora. To se, naravno, nije dogodilo niti će se dogoditi.

Realni statistički podaci pokazuju nešto drugo: otprilike 2005. godine dosegnut je vrh u svetskoj proizodnji nafte. Otada, ona se održava na približno sličnom nivou ili realno opada. Drugim rečima, cene energenata, i nafte i gasa, ubuduće će rasti, preteći svetu novom energetskom krizom, a činjenicu energetske zavisnosti Zapada od zemalja koje njima raspolažu, u prvom redu od Rusije, ubuduće valja ozbiljno uzimati u obzir.

Evropskoj uniji, prvenstveno Nemačkoj, neophodan je sporazum o saradnji sa Rusijom, koji bi imao i svoj bezbednosni aspekt, dok politika sukobljavanja, koju je do sada sledila i na kojoj je insistirao Vašington, predstavlja recept za ekonomsko i političko samoubistvo.

Razgovarao TEŠA TEŠANOVIĆ

Objavljeno na sajtu Srbin Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u