DEJVID HOROVIC: LEVIČARSKI RAT PROTIV PRAVDE I MIRA

Naša pravda, ili ćemo spaliti tvoj grad. Ovo je agenda levice na ulicama i...

Naša pravda, ili ćemo spaliti tvoj grad. Ovo je agenda levice na ulicama i onih iz Bele kuće i Demokratske stranke koji ih podržavaju

Kada izgrednici i demonstranti brane kriminalce i napadaju policiju to nije protest. To je napad. Kada radikali [1] i demonstranti brane krivce i nastoje da nevini budu procesirani, to nije protest. To je napad. Kada oni ističu rasu kao pitanje – kada ona očigledno nije o njoj reč – to je napad. Kada se belci tretiraju kao krivi – bez bilo kakvih činjenica koje ukazuju na krivicu a crnci nevini čak i nakon što činjenice pokažu da su krivci – to nije protest: to je napad. To je proračunati napad čija meta su Sjedinjene Američke Države, odnosno svi mi.

Nema pravde, neće biti mira!, poklič je moderne rulje spremne na linč. U stvari on znači: Naša pravda, ili… – ili ćemo spaliti tvoj grad. Ili ćemo razoriti tvoj sistem. Ovo je agenda levice na ulicama i onih iz Bele kuće i Demokratske stranke koji ih podržavaju.

Mi ćemo fundamentalno izmeniti Sjedinjene Američke Države: vaš sudski sistem, vaš upravni sistem i vaš zakonski sistem. Ako ne možemo to da uradimo, sve ćemo da spalimo.

Konzervativci treba da prestanu da gunđaju kada progresivci kažu: Moje mišljenje je formirano, nemoj da me zbunjuješ činjenicama – oni zaista tako misle. Konzervativci treba da razumeju da su jedine činjenice koje interesuju progresivce one koje opravdavaju njihove napade. Rulja koja je okupirala naše ulice ne protestuje zbog nepravde. To je rulja spremna na linč koja traži zadovoljenje. Oni žele policajce vezane lisicama i obešene, dok bi kriminalci (iliti politički zatvorenici) bili oslobođeni.

Razumite da su naš predsednik i njegov glavni službenik za građanska prava, koji ohrabruju proteste, rasisti – kao što je cela Demokratska strana, koja nastoji da monopolski kontroliše svaki veći grad u SAD. U suprotnom, zašto bi Obama i Holder angažovali Ala Šarptona [2], koji je sigurno najistaknutiji rasista u državi, kao svog glavnog savetnika za rasna pitanja?!

Al Šarpton je tvorac fundamentalne promene, od pre nekoliko decenija, pokreta za građanska prava u rasističku rulju koja je spremna da linčuju. Sve je verovatno počelo sa tinejdžerkom Tavanom Brevli, [3] koja je optužila bele policajce da su je silovali jer se plašila da ne dobije batine od majke zbog kasnog vraćanja kući. Al Šarpton je predvodio napad i sebi dodelio pravo da presuđuje policajcima kojima je uništio karijere i živote. Progresivistička fraza onih dana bila je: Čak i da je Tavana Brevli lagala, ona je govorila istinu. (Zato što beli muškarci redovno siluju crne žene – što je veća laž od prenaduvane priče Brevlijeve.)

Šarpton je izgradio svoju karijeru kao klevetnik belaca u velikom broju slučajeva da bismo ih sada pojedinačno navodili. Mislite samo o nevinim igračima Djuk lakros tima[4] čiju su karijeru uništili on i njegove horde tokom godinu dana kada su branili njihove kriminalne tužioce koji su bili crni. Mislite o Pauli Din, koja je glasala za Obamu i dala milione od bogatstva koje je sama stekla za siromašnu crnu decu, ali koju su lažno napadali Šarpton i kompanija – sve dok njena višemilionska imperija nije završila u ruševinama. Crni egzekutori poput Šarptona nikada ne moraju ni da se izvine. Verovatno postoji više slučajeva kada su belce uništili crni rasisti nego slučajeva gde su crnci ustreljeni zbog boje svoje kože od strane policajaca. A sigurno je neuporedivo više slučajeva da su crnci upucani zato što su crnji od drugih crnaca.

Okidač za trenutni progresivistički napad, koji je inspirisao rulju u preko 100 američkih gradova, jeste slučaj Erika Garnera iz Njujorka [5]. Mnogi konzervativci su, želeći da budu razumni, sugerisali da insistiranje na rasističkom zločinu ima smisla u ovom slučaju. Zapravo nije tako. Mnogi konzervativci su shvatili da slogan Ruke gore, ne pucaj, koji je trebao da pokaže da je kriminalac iz Fergusona Majkl Braun nevin, a policajac Daren Vilson kriv, netačan. Slogan inspirisan slučajem Erika Garnera Gušim se, koji sugeriše da je Garner bio davljen do smrti zato što je crnac podjednaka je laž i on takođe nije umro zbog boje svoje kože.

Policajac koji je bio nadležan na mestu hapšenja bila je jedna Afroamerikanka. Garner nije bio davljen ili gušen do smrti. Umro je u ambulantnim kolima od srčanog udara, koji je bio posledica njegove morbidne gojaznosti, srčane bolesti, dijabetesa i opiranja hapšenju.

Ove demonstracije su orvelijanske, podgrejane i sračunate bez obaziranja na dostupne činjenice. Ali one su već dovele do toga da rasistički glavni pravobranilac pošalje federalce koji treba da nametnu zakon i uhapse policajce. Ako budu primenjene federalne reforme koje je predložio Holder one će dovesti do porasta broja smrti u gradskim zonama sa povećanom stopom kriminala, kao što je bilo u prošlosti. I ovo će se nastaviti sve dok konzervativci ne počnu da zovu stvari njihovim pravim imenima: a to znači da se mora adekvatnom merom odgovoriti na napade.

____________________
Napomene prevodioca:

[1] Prim. M.M.: Treba imati na umu da Horovic koristi političke termine u specifičnom američkom kontekstu. Termini radikal, levičar, progresivista ili radikal često označavaju istu političku grupu, odnosno iste vrednosti i ciljeve koje ova politika zastupa. Terminološke nijanse i istorijat uključivanja ovih pojmova u američki politički rečnik nisu relevantne za ovaj tekst.

[2] Prim. M.M.: Alfred Čarls „Al“ Šarpton (engleski Alfred Charles „Al“ Sharpton, Jr, rođen 1954) je američki baptistički sveštenik, aktivista za ljudska prava i televizijski i radio voditelj. Prema nekim medijima, Šarpton ima snažan uticaj na američkog predsednika Baraka Obamu u vezi sa rasnim pitanjima.

[3] Prim. M.M.: Tavana Brevli (engleski Tawana Glenda Brawley, rođena 1972) bila je u centru medijske pažnje tokom 1987—1988. zbog lažnih optužbi da ju je šest belaca silovalo. Nakon što su izneti dokazi, velika porota je presudila oktobra 1988. da Brevlijeva nije bila žrtva seksualnog nasilja i da je čak sama iscenirala posledice takvog napada. Slučaj je privukao nacionalnu pažnju zbog njenih godina (15), ličnosti koje su bile optužene (uključujući policajce i tužioca) i teškog stanja u kom je nađena posle tobožnjeg napada.

[4] Prim. M.M.: Slučaj sa igračima Djuk lakros tima desio se 2006. godine kada su podignute, kako se ispostavilo, lažne optužnice protiv tri člana muškog lakros tima Univerziteta Djuk iz Dirama u Severnoj Karolini. Sportiste je optužila Kristal Gejl Mengum, afroamerička studentkinja na Centralnom univerzitetu Severne Karoline, koja je radila kao striptizeta, plesačica i poslovna pratnja. Glavni tužilac u Severnoj Karolini Roj Kuper je konačno 11. aprila 2007. odustao od gonjenja igrača koji su oglašeni nevinima. Ruper je izjavio kako su optuženi igrači bili žrtve tragične jagme za optuživanjem.

[5] Prim. M.M.: Erik Garner je preminuo 17. jula 2014. godine nakon policijske intervencije. Kontroverzno je bilo koji je zahvat primenila policija prilikom hapšenja, jer od vrste zahvata zavisi da li se intervencija tretira kao legalna ili nelegalna. Početkom decembra velika porota je odlučila da ne osudi policajca koji je sproveo intervenciju – što je izazvalo seriju protestnih okupljanja, šetnji i drugih izliva nezadovoljstva. Ministarstvo pravde je zatražilo nezavisnu federalnu istragu.
____________________

Dejvid Horovic (David Horowitz), jedan od osnivača američke „Nove levice“ šezdesetih godina prošlog veka i urednik njenog najvećeg magazina „Ramparts“. Koautor tri dobro prodavane biografije: „Rokfelerovi: Američka dinastija“ (1976), „Kenedijevi: Američki san“ (1984) i „Fordovi: Američki ep“ (1987). Godine 1988. osnovao je svoj Centar, koji je 2006. preimenovan u David Horowitz Freedom Center (DHFC) i koji izdaje FrontPage magazin

Preveo Miloš Milojević
Izvor David Horowitz Freedom Center/Stanje stvari, 01. 05. 2015.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u