ŠTA JE SMISAO STRATEŠKE NEOPREDELjENOSTI SAD U JEMENU

ARKADIJ DZJUBA Hoće li raspoloženje SAD za dogovor sa Iranom nestati pošto Obama napusti...

ARKADIJ DZJUBA

Hoće li raspoloženje SAD za dogovor sa Iranom nestati pošto Obama napusti Belu kuću

Vojno-politička igranka oko Jemena predstavlja svojevrsnu jednačinu sa više nepoznatih. Interesi učesnika unutarjemenskih sukoba i njihovih stranih sponzora nalaze se u međusobno veoma složenim kombinacijama, pa formirane koalicije mogu veoma brzo da promene svoj sastav.

Pozicija SAD, koje zvanično podržavaju poziciju Saudijske Arabije i pružaju joj logističku i obaveštajnu podršku, predstavlja glavni faktor strateške neopredeljenosti u jemenskom sukobu. Uzimajući u obzir to da sukob Irana i Saudijske Arabije predstavlja glavnu spoljnopolitičku dimenziju dugogodišnjeg unutrašnjeg sukobljavanja u Jemenu, takva pozicija izgleda prirodna. Saudijska Arabija je stari saveznik SAD, a Iran se do danas od strane Amerikanaca tretira kao pripadnik „osovine zla”.

OBAMINA IRANSKA KARTA
Međutim, izvan okvira ove zvanične pozicije Vašingtona, ima dosta nejasnoća. U ovom trenutku SAD su zauzete složenim pregovorima o iranskom nuklearnom programu. Posmatrači su više puta istakli deficit spoljnopolitičkih uspeha administracije Baraka Obame, koji naprosto bode oči. Američka vojska još uvek nije izvučena iz Avganistana, u Irak praktično mora ponovo da se vraća, resetovanje odnosa sa Rusijom nije ništa donelo, a normalizacija odnosa sa Burmom i Kubom ipak je premalo za dva predsednička mandata. Ali potpisivanje sporazuma sa Iranom već bi moglo da predstavlja solidno dostignuće. Obama hoće da Iran ponovo otvori za Ameriku, kao što je Ričard Nikson ponovo za nju otvorio Kinu, pa zbog toga aktuelna američka administracija stavlja veoma mnogo na kartu pregovora sa Iranom.

Sa druge strane Saudijci, gledajući iz prikrajka pregovore „šestorke” sa Iranom, dolaze do sve čvršćeg ubeđenja da se ne sme isključivati mogućnost pojave nuklearne bombe u Teheranu. I već neko vreme u Rijadu razmatraju mogućnost raskida nuklearnog dogovora sa Iranom kao garanciju sopstvene bezbednosti.

Poslednja runda pregovora o nuklearnom programu Irana počela je u Lozani 26. marta, a istog dana su počeli vazdušni udari Saudijske Arabije i bliskih joj arapskih zemalja po husitskim ustanicima u Jemenu. Većina sunitskih država koje su poslale svoje vojne avione u pomoć Saudijcima nastoji da baci takav izazov Jemenu i Iranu na koji Teheran mora ili da odgovori ili da izgubi ugled. Ako Iran odgovori, onda će da ga proglase za agresora i opasnog narušioca međunarodnog prava.

jemenrat01Njujork tajms je 5. aprila objavio intervju sa Barakom Obamom, u kome je on branio svoju politiku kompromisa po pitanju nuklearnog programa Irana i uveravao da to uopšte neće uticati na bezbednost Izraela i sunitskih saveznika Amerike u Persijskom zalivu. Obama je otišao toliko daleko da je čak rekao da glavna pretnja bliskoistočnim monarhijama nije povezana sa mogućnošću invazije Irana, nego sa unutrašnjim problemima tih zemalja, jer njihove vlade nisu povezane sa narodom, posebno sa omladinom, a legalni kanali za izražavanje nezadovoljstva stanovništva ne postoje. Posle ovih reči predsednika SAD, duh drugog zamajca „arapskih proleća” je tako jasno bljesnuo da su se arapski monarsi odjednom trgnuli.

BES SAUDIJSKOG LOBIJA
Saudijska štampa je pobesnela. Časopis Ašark Al-Asvat (Asharq Al-Awsat), koji izlazi u Londonu i vlasništvo je sina kralja Salmana, piše: „Fantazija koja opisuje tu stvar na takav način da će SAD na Bliskom Istoku preći na suprotnu stranu i priznati Iran za regionalnog hegemona jeste zaista fantazija. Tu fantaziju počeo je da distribuira predsednik Barak Obama koji je Iran počeo nazivati `regionalnom državom` i pokušava da gradi politiku SAD u Libanu, Siriji i Iraku tako da se ona dopada mulama u Teheranu. Međutim, dovoljno je podsetiti se da je Obami ostalo samo 18 meseci ili približno toliko da se igra u svetu svojih fantazija. Kada on siđe sa scene, SAD i evropske demokratije neće podržavati politiku koja Bliski Istok predaje u ruke mulama i njihovim moskovskim saveznicima iz bivšeg KGB”. Bolje nisu mogli reći.

Bogati saudijski lobi u SAD ima čvrsta uporišta. Neki ga smatraju čak uticajnijim i od jevrejskog lobija. Tako je 9. marta 47 američkih senatora republikanaca napisalo pismo vođstvu Irana u kome mu je razjasnilo osobenosti američkog političkog sistema i pozvalo ga da se ne zavarava bilo kakvim sporazumima sa Obamom jer možda neće biti odobreni u Kongresu. „Predsednik Obama napušta svoj položaj u januaru 2017. godine, dok će većina nas još dugo posle tog roka zauzimati svoje položaje, možda čak i decenijama”, upozorili su američki senatori.

Nema spora, skidanje sankcija veoma je važna tačka za Iran i, radi uspeha sporazuma, on bi možda bio spreman da ide na kompromis po drugim pitanjima, u tom smislu i po pitanju Jemena. Međutim, kada te u direktnom pismu upozoravaju da nuklearni ugovor nema šanse na ratifikaciju, cela situacija počinje da se posmatra u nešto drugačijem svetlu. I sad već Iran šalje svoje ratne brodove u Adenski zaliv. A Džon Keri optužuje Iran da prikriveno rukovodi Husitima i kaže da SAD neće dozvoliti mešanje Irana u događaje u Jemenu.

Pored toga, odbijanje Pakistana, starog saveznika SAD, da pruži pomoć Saudijcima govori nam da nije sve tako jednostavno. Narasta strateška neopredeljenost koju je izazvao jemenski sukob.

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u