ČEDOMIR ANTIĆ: NAJAVA TURSKOG TOKA AKTIVIRALA JE TERORIZAM NA BALKANU

U slučaju veće konfrontacije sa Rusijom, SAD pravac preko Valone i Vojuše vide kao...

U slučaju veće konfrontacije sa Rusijom, SAD pravac preko Valone i Vojuše vide kao idealan put upliva na Balkan

Činjenica je da se nekoliko važnih događaja odvijaju na Balkanu na ekonomskom i na političkom planu. Da li smatrate da vode napretku (?) zemalja u regionu?
— Južni krajevi bivše Jugoslavije i Albanija nalaze se u procesu reformi. Dobro je što taj decenijski proces ima izvesnu podršku iz SAD i EU. Ipak, iste države rade i na podsticanju određenih nacionalističkih i velikodržavnih projekata u regionu. Mislim da je nespremnost ovih velikih sila da uvaže specifičnosti većine republika bivše SFRJ i da primene iste standarde za Albance i druge narode u ovim zemljama trajno razjedinila i dugoročno oštetila naše zemlje. Nama danas treba poseban i nešto drugačiji put. Za razliku od Slovenije i Hrvatske – koje su u EU i NATO ušle kao Estonija ili kao što bi, samo da može, Gruzija – mi ćemo ući kao evropske parije ili kao Austrija. Na nama je da smognemo snage da dođemo do položaja drugačijeg od onog koji nam je namenjen.

Da li su Makedonija i Srbija spremne za ulazak u EU ili još uvek ima puno problema koje treba rešiti?
— Srbija i Makedonija imaju brojne probleme. Ipak, ti problemi se ne razlikuju mnogo od onih koje su imale Hrvatska ili Bugarska. Nama se čini da su najvažnije prepreke ekonomske i, objektivno gledano, u pravu smo. Ipak, u Berlinu, Londonu i Vašingtonu to ne gledaju tako. Odlaganje i nepošteno rešavanje „albanskog pitanja“, nepravedan odnos prema srpskom narodu izvan granica Srbije, mahinacije oko stabilonosti Republike Makedonije (od odnosa prema albanskom ekstremizmu do imena države) dugoročno osporavaju svaku mogućnost stupanja naših država u punopravno članstvo EU.

Da li uopšte postoje načini da se smire strasti kada je reč o netrpeljivosti između etničkih zajednica na ovim prostorima?
zvornik02— Naravno. Samo je potrebno da otvorena pitanja budu rešena kompromisom. Kakav je to kompromis ako jedna strana dobije bezuslovno međunarodno priznanje i svu imovinu, a druga dobije dugove, trajni progon svog naroda, dugoročno mesto na stubu srama i još je ubeđuju da je primena evropske povelje o lokalnoj samoupravi nekakav ustupak koji su joj učinili? Zamislite da je neko Nemačku 1965. suočavao sa listama zahteva, obespravljivao joj deo naroda ili organizovao neprijateljske sastanke državnih vrhova njenih suseda? Već deset godina nesumnjiv izvor krize na Zapadnom Balkanu su upravo one velike sile koje izvoze svoje probleme ovde.

Kakav je vaš stav što se tiče oružanih napada na policiske stanice u Gošincu i Zvorniku?
— Ti napadi se značajno razlikuju, ali je model isti. Reč je o organzovanom pokretu za promenu političkog i ustavnog stanja u Makedniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini. SAD i EU vervatno ne stoje iza ovih napada, ali su podrškom albanskom i bošnjačkom nacionalizmu dali nadu ekstremistima da će u svojim planovima biti uspešni. Zanimljivo je da napad na policijsku stanicu u Gošincu liči na početak albanskog ustanka iz 2001. godine. Takođe značajno je da se ovaj napad poklapa sa sukobom velikih sila oko tzv „Turskog gasovoda“. Jedino rešenje je jačanje političkih veza između Srbije, Srpske i Makedonije. Stara zamisao Naprednog kluba je stvaranje političkog saveza srodnih država na Balkanu: Srbije, Makedonije, BiH/RS, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Grčke. To bi bio novi Balkanski savez, naš Beneluks.

Već su izašle informacije ko su krivci u tim incidentima. Da li smatrate da iza njih stoji neka moćna zemlja ili da su nečiji plaćenici?
— Mislim da je odgovor na to pitanje složen. Reč je o ekstremstičkim ili kriminalnim elementima koji su formalno samostalni. Velike sile ih bez mnogo sumnje podstiču svojom propagandom i nečinjenjem…

Svesni smo da priča o „Velikoj Albaniji“ više nije mit. Da li smatrate da i Makedoniju čeka otcepljenje njenih teritorijalnih delova?
— “Velika Albanija” nije još uvek mnogo izgledna. Postoje brojni unutrašnji problemi kad je reč o integraciji albanske nacije. Ipak, makedonske elite su, bespogovorno se svrstavajući uz Sjedinjene Države (u slučaju Srbije od koje joj nije pretila nikakva opasnost), postale žrtva njihovih kratkoročnih interesa. SAD bi mogle da stabilizuju Makedoniju marginalizacijom ekstremističkih grupa među Albancima – recimo političikim pritiskom na stranke koje se zalažu za stvaranje „Republike Iliride” kao i progonom oružanih grupa kao teroritičkih. Takođe, mogli bi da dugoročno učvrste makedonske pozicije u Skoplju i dozvole povezivanje Makedonije sa susedima u borbi protiv albanskog ekstremizma. Poznato je da je ujedinjenje Albanca izvršeno prošli put u okviru nacističkog „Novog poretka”. Zašto su makedonske vlasti bespogoovorno podržavale albanski nacionalizam uvek kada ih se nije neposredno ticao? Priznajući bezuslovno „Republiku Kosovo”, zvanična Makedonija je otvorila put svaranju „Republike Iliride”.

Dokle će međunarodna zajednica da bude „gluva i slepa“ na sva ova dešavanja?
— Međunarodna zajednica u našem slučaju ne postoji. Postojala je pre 1999. godine. Sada našim zemljama upravljaju SAD, Nemačka i Britanija. One su neosetljive na kršenja prava i interesa Srbije ili Makedonije. Ako Albanci masovnije ustanu na oružje, biće to svakako u sporazumu sa ovim silama.

Kome bi, osim Albancima, odgovaralo objedinjenje „prirodne Albanije“?
makedonijaprotest— Reč je o starim pravcima za prodor na Balkan sa zapada. U slučaju veće konfrontacije sa Ruskom Federacijom, u Vašingtonu i Londonu taj pravac preko Valone i Vojuše nesumivo vide kao idealan put svog upliva na Balkan. Ipak, ruska opasnost na Balaknu je himera. Na drugoj strani, pomoć albanskom i bošnjačkom nacionalizmu, baš kao i na Blsikom Istoku, uvek donosi najveću korist ekstremistima i verskim fundamentalistima, koji vode globalni rat protiv SAD. Više nije moguće reći da nekog političara u SAD ili Britaniji nije briga šta se kod nas dešava pošto „neće ovde živeti“. Terorizam je danas globalan, a albanske zemlje su izvor „bele Al Kaide“.

Rusija je prijateljski nastrojena prema Makedoniji i Srbiji. Da li je najava za izgradnju „Turskog potoka“ aktivirala terorizam na ovom području?
— Mislim da je odgovor na to pitanje, nažalost, bez mnogo sumnje, potvrdan.

Koje je najidealnije rešenje za izlaz iz ove nepravedne situacije u kojoj Amerika i NATO diktiraju dešavanja na ovim prostorima?
— Intersovanje SAD i NATO za naše zemlje je sve manje. Nažalost, to u ovoj fazi omogućava polurešenja, oslanjanje na stereotipe i delovanje drugorazrednih diplomata i političara iz SAD i NATO, koji nisu dorasli zadatku. Mislim da bi najbolje bilo da što pre bude organizovana nova konferencija tipa Dejtonske koja bi trajno rešila pitanje granica na Balkanu. Uslov za sve bila bi demokratska legitimacija, održivost i istinski kompromis.

a1.mk/Napredni klub

Politika
Pratite nas na YouTube-u