TERORIZAM, I KAKO S NjIM?

PREDRAG ĆERANIĆ Ako nas vehabije preplave, prvi na udaru mogli bi da budu upravo...

PREDRAG ĆERANIĆ

Ako nas vehabije preplave, prvi na udaru mogli bi da budu upravo oni koji danas kalkulišu sa terorizmom

Ideje tzv. Islamske države nastavile su da uzimaju danak u BiH. Ovog puta meta je bila Policijska stanica u Zvorniku. Rezultat: jedan ubijeni i dva ranjena policajca.

Nakon početnog šoka i neverice da je BiH ponovo postala poligon na kojem radikalne verske grupe nastoje poniziti i poraziti državu, veoma brzo se razgovor o terorizmu izmestio u sferu političkog diskursa i jalovih rasprava o tome da li su ubijeni i ranjeni policajci žrtve terorističkog čina ili krvne osvete. Pri tome se potpuno prenebregava činjenica da istragu ne vodi Okružno tužilaštvo iz Bijeljine niti Specijalno tužilaštvo iz Banjaluke, već Tužilaštvo BiH, upravo zbog kvalifikacije da se radi o terorizmu, za što je jedino nadležno državno tužilaštvo. Uostalom, napad na Policijsku stanicu u Bugojnu, nakon kojeg je Tužilaštvo podiglo, a Sud BiH potvrdio optužnicu za terorizam, nije stvorio dilemu da li se radi o terorizmu.

U čemu je razlika između napada u Bugojnu i napada na Policijsku stanicu u Zvorniku, osim što je Zvornik u Republici Srpskoj, a Bugojno u Federaciji BiH? Koliko god trajala i bez obzira po kojem osnovu se opredeljivali akademska zajednica, mediji i uopšte javnost, u navedenom pogledu, rasprava o karakteru počinjenog krivičnog dela ostaje interna stvar BiH, dok nas iz Brisela i svetskih centara gledaju nepodeljeno, kao zemlju u kojoj se teroristički napadi permanentno dešavaju, i zemlju koja se po brojnosti sirijskih ratnika u odnosu na broj stanovnika nalazi na samom vrhu evropske lestvice. S koliko uverljivosti bh. zvaničnici posle novog terorističkog čina, i međuetničkih tenzija koje je posebno na društvenim mrežama on proizveo, mogu pozivati strane investitore i, uopšte, govoriti o evrointegracijama. Da li nas Evropa želi s toliko problema koje nismo u stanju rešiti?

isisteroristi01Iz Kraljevine Jugoslavije oko 350 boraca je učestvovalo u Španskom građanskom ratu. Bez obzira na poraz Republike, španski borci su bili okosnica partizanskog pokreta, nosioci revolucije koja je iznela pobedu tokom Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da se iz BiH na sirijskom ratištu nalazi skoro identičan broj boraca. Da li to znači da bi sirijski borci u okolnostima novih sukoba u BiH, bili kadri da nametnu svoju ideologiju, pri čemu bi se nemilosrdno obračunali sa političkim neistomišljenicima, prvenstveno „u svojim redovima“. Prema tome, svi koji kalkulišu u odnosu prema militantnim pretnjama koje dolaze iz vehabijskih enklava, i prave bilo kakvu političku računicu, trebalo bi da imaju u vidu da bi, u slučaju da nas vehabije preplave, mogli biti prvi na udaru.

Kako dalje? Neophodno je da se u Republici Srpskoj postigne politički konsenzus i da predstavnici političkih partija u zajedničkim organima imaju jedinstven nastup; da MUP Srpske dobije apsolutnu političku podršku, ali i podršku u vidu većih budžetskih sredstava, do mere da postane atraktivan za pripadnike SIPA, Granične policije i drugih bezbednosnih agencija. Konsenzus je potrebno postići i u političkom diskursu na nivou BiH, u smislu naglašene političke volje da se s ideologijom koja napada BiH obračunaju agencije za sprovođenje zakona, ali posla će biti i za prosvetne radnike, akademsku zajednicu, ministarstvo finansija, medije, takođe. U protivnom, BiH može ponovo zahvatiti vrtlog otvorenog nasilja, koje bi pogodovalo stvaranju pukotina kroz koje bi mogli da isplivaju likovi koji su trenutno ispod površine.

Pres RS

Politika
Pratite nas na YouTube-u